PC Press: WiGig – brži WiFi
Petnaestak najpoznatijih svetskih kompanija iz oblasti računarstva i potrošačke elektronike udružilo se u alijansu čiji je cilj da bežični striming multimedijalnih sadržaja podigne na viši nivo. Ime te organizacije je WGA ili WiGig…
— Nadežda Veljković
Kućni korisnici traže gigabitne brzine prenosa bežičnim putem. U pokušaju da se takve brzine prenesu u WiFi segment napravljena je WGA (Wireless Gigabit Alliance) i njen WiGig protokol. Članovi ovog elitnog kluba su Intel, Dell, Microsoft, Panasonic, Samsung, Nokia, LG Electronics, NEC, Broadcom i mnogi drugi, a alijansa oficijelno postoji od maja. Odmah se pristupilo aktivnostima na definisanju standarda, a konačne specifikacije bi trebalo da budu utanačene do kraja 2009. Prvi proizvodi se očekuju početkom 2010. godine.
Staro i novo
Cilj nove bežične tehnologije je da na optimalan način ostvari multimedijalno umrežavanje radi distribucije videa visoke definicije, ostvarenja usluge video na zahtev i skladištenja HD video sadržaja. Tehnologija je namenjena bežičnom povezivanju na kraćim rastojanjima, odnosno u kućnom okruženju. Na ovaj način bi se mogli povezivati različiti uređaji: računari, uređaji za zabavu, mobilni uređaji i mnogi drugi. U svaki od njih biće ugrađen WiGig čip, primopredajni uređaj za komunikaciju radiotalasima na rastojanju do deset metara, na učestanosti od 60 GHz. Kako najavljuju članice alijanse, brzina koja bi se pri tom mogla ostvariti kretala bi se u opsegu od 1 do 6 Gbps.
Od bežičnih mrežnih tehnologija danas je najaktuelnija WiFi; osnovni i najrašireniji standardi su 802.11g, sa brzinom do 54 Mbps, i brža WiFi varijanta 802.11n (do 30 Mbps). Za komunikaciju na kraćim rastojanjima koristi se Bluetooth tehnologija maksimalne brzine do 3 Mbps, ali je već ušao u primenu i Bluetooth 3.0 standard (oko 24 Mbps). Bežični USB (UltraWide Band), koji se već primenjuje u laptopovima, nudi do 110 Mbps na rastojanju do 10 metara, a 480 Mbps na 3 metra.
WiGig bi trebalo da bude znatno brži i da obezbedi multifunkcionalni sistem komunikacije, s brzinom najmanje deset puta većom od današnjih bežičnih mreža. To bi značilo da se sadržaj Blu‑ray diska (25 GB) može preuzeti za manje od jednog minuta.
WiFi mreže su spore za transfer HD videa i drugih velikih fajlova – njihova brzina je najviše nekoliko stotina Mbps, dok je za transfer HD video‑sadržaja neophodno bar 3 Gbps. Za te potrebe se koriste žične veze, a različite asocijacije forsiraju različita rešenja.
Prednosti i ograničenja
Jedna od pogodnosti primene WiGig tehnologije jeste u korišćenju spektra učestanosti od 60 GHz, koji je nelicenciran i relativno nezauzet, zbog čega je i odabran.
Ukoliko se želi veća brzina prenosa podataka zahteva se viši spektar učestanosti. Komunikacija na 60 GHz smatra se budućnošću bežičnog umrežavanja jer pripada milimetarskom području, a koriste se učestanosti od 58 do 64 GHz. Iako njeno korišćenje u komunikaciji nije novo, tek poslednjih godina otpočelo se s razvojem tehnologija za masovniju primenu.
S obzirom na odabrani spektar, postoji ograničenje u primeni WiGig tehnologije zbog nemogućnosti lakog prolaska signala kroz prepreke – zidove. Čak i ljudski organizam može predstavljati prepreku. Upravo to ograničava domet na 10 metara i vezuje komunikaciju za jednu prostoriju u kući. WiGig tehnologija bi bila idealna za primenu u dnevnoj sobi, gde PC predstavlja centar digitalnog doma. Zahvaljujući fleksibilnom interfejsu, bio bi povezan sa drugim uređajima i sistemima: digitalnim kamerama i kamkorderima, mobilnim telefonima, televizorima, set‑top‑box uređajima…
Alijansa planira da ova tehnologija omogući prenos multimedijalnih sadržaja i iz jedne sobe u drugu, pa čak i unutar čitave kuće. To bi bilo zgodno za video striming kao što je, na primer, distribucija TV sadržaja sa PC‑ja do ekrana. Ipak u alijansi priznaju da će žične tehnologije, za sada, biti efikasnije. Najnovije rešenje room‑to‑room aplikacije je standard G.hn koji obećava brzinu do 1 Gbps. On može funkcionisati preko bilo koje postojeće kućne mreže.
Bežična konkurencija
I druge bežične tehnologije se bore za mesto pod suncem u oblasti HD umrežavanja. Većina takođe koristi frekvenciju od 60 GHz. Kompanija SiBeam je koristi za prenos nekompresovanog HD videa u kućnom okruženju, a prenos je zasnovan na Wireless HD standardu sa brzinom do 4 Gbps na rastojanju do 10 metara (teoretski čak 25 Gbps). U istom cilju je i izraelska kompanija Amimon definisala standard WHDI – Wireless Home Digital Interface koji se koristi isključivo za prenos nekompresovanog HD videa.
U konkurenciju ulazi i IEEE, koji planira sledeću generaciju WiFi standarda sa oznakama 802.11ac i 802.11ad; drugopomenuti će biti baziran na 60 GHz. Tu je i Belkin‑ova tehnologija FlyWire, koja bi trebalo da se pojavi do kraja ove godine. Ipak, članice WGA ističu da ostali standardi neće biti prava konkurencija WiGig‑u, zbog toga što se sa nekima od njih planira potpuna kompatibilnost.
Jedan od faktora koji WiGig čini favoritom jeste potencijalna integracija sa WiFi tehnologijom. Naime, već se govori o WiGig‑u kao delu WiFi 3‑band tehnologije, koja podrazumeva dodavanje komponenata za komunikaciju na učestanosti od 60 GHz već postojećim WiFi tehnologijama na 2,4 GHz i 5 GHz. Ideja je da se napravi 3‑band integrisan sistem i da se, u slučaju kad je korisnik udaljen od pristupne tačke, konekcija automatski prebacuje na nižu brzinu.
Intel, Broadcom i Atheros smatraju da će WiGig predstavljati proširenje WiFi tehnologije. Oni su uključeni i u IEEE grupu koja razvija 802.11ad standard. Po svim pokazateljima, WiGig se smatra komplementarnim WiFi standardu i saradnja u njihovom razvoju se svakako očekuje. Dokaz je i informacija da Intel planira da integriše WiGig u WiFi čipsetove u okviru svoje My WiFi tehnologije. To je PAN tehnologija koja mrežnu komunikaciju deli na dva virtuelna klijenta. Jedan služi za povezivanje preko pristupne tačke u klasičnoj LAN mreži, dok drugi postavlja peer‑to‑peer linkove ka drugim uređajima u mreži. S obzirom na to da će My WiFi uključivati i komunikaciju na 60 GHz, tradicionalno priključivanje na LAN ostaće isto, a ad hoc vezu s uređajima preuzeće WiGig.
Atheros takođe vidi WiGig kao deo svoje peer‑to‑peer WiFi tehnologije Direct Connect, ali i kao osnovu za moguću realizaciju bržeg Bluetooth standarda. Sva tri proizvođača planiraju da svoje ideje predstave tržištu do kraja 2011. godine.
U prilog izvesnom uvođenju ove bežične tehnologije ide i činjenica da je nekoliko proizvođača čipova otpočelo s razvojem ili je već lansiralo čipove za radio‑komunikaciju u frekventnom spektru od 60 GHz. Među prvima to je učinila Toshiba još u junu 2007. godine. U pitanju je CMOS čip u 90 nm tehnologiji. Prvi ovakvi čipovi su pravljeni na bazi galijum‑arsenida, što je zahtevalo velike dimenzije i relativno visoku cenu. Toshiba je te probleme rešila posebnom tehnologijom sa integrisanom dipol antenom, što je smanjilo dimenzije čipa i pojeftinilo ga 10 puta. Zajednički ultrabrzi čip predstavile su i kompanije IBM i MediaTek. Georgia Electronics Design Center predstavio je novo naučno rešenje koje ukazuje na perspektivu ove tehnologije; uspeli su da ostvare brzinu prenosa od 150 Gbps na rastojanju do jednog metra, 10 Gbps na dva metra, a 5 Gbps na rastojanju do pet metara.