Problem s data centrom? Nema problema!

Projektovanje data centra počinje formulisanjem niza pitanja. Vesimpex ima odgovor na svako od njih, pa čak i na ona važna pitanja koja ne postavljate.

Jedan data centar, hiljadu pitanja na koja se mora odgovoriti. Pitanja za koje znate su manji problem, postoje ona koja niste postavili, ali ona su tu i traže odgovor. Kako projekat odmiče, sve su brojnija i komplikuju situaciju.

Transformacija IT menadžera u građevinskog preduzimača nije nešto na šta biste bili spremni, ali upravo to se nameće kao jedino rešenje. Posle jednostavnih problema koje uživate da rešavate, javljaju se nove stvari za koje čujete prvi put. Zidovi F90, redundansa, kapacitet UPS, Tier 1, 2, 3, 4, hladna zona, topla zona… Izlazite iz zone komfora i počinjete da plivate u nepoznatim, mračnim vodama, sa opasnim skrivenim strujama i ajkulama koje kruže.

Šta može da krene po zlu, reći će oni neoprezniji. Hrabro krenete u nepoznato, pa šta bude. Pritiskaju vas direktori, budžeti su tanki a vreme prekratko. Oslonite se na „stručnjake“ jer nemate drugog izbora ni vremena da se upoznate sa svim tehničkim detaljima. Projekat teče, tu i tamo se čuje: „Ma, ne treba nam to“, „Nismo mi NASA“, „Neće valjda baš to da se desi“, „To je preskupo, neće mi odobriti“, „Rekao mi xxx da to može jeftinije“. I eto, projekat je gotov, imate svoj data centar, sve lepo radi i čudite se čemu cela ta frka oko fizičke infrastrukture kada je sve to prosto i jednostavno.

Zadatak nije uklopiti se u postojeći budžet jer to krije rizike i opasnosti, već optimizovati budžet u procesu rešavanja kompletne jednačine

Lepo zvuči, ali treba znati: pesimisti su optimisti sa iskustvom. Prvobitna lakoća postojanja pokazuje svoje mračne strane. Jednostavne stvari koje postaju veliki problemi. Proleće, mace od topola, začepljene rešetke na klimama. Moraju se očistiti, ali nemate redundantne klime („ne trebaju nam dve, to ćemo dogodine“). Leto, velike vrućine, a kućni split sistem koji ste ugradili („ma, klima je klima, što da plaćamo onoliko“) ne može da ohladi salu sa serverima. Zima, prekidi struje. Agregat radi, ali rezervoar goriva ima kapacitet samo za šest sati rada agregata („šta će nam više, nismo na ostrvu“), a prekid traje osamnaest časova. Ne može se dopunjavati u radu, kante u ruke pa na pumpu. Sistem daljinskog nadzora je skroman („toliko je para bilo“), niko ne zna šta se događa u data centru. Osim portira koji vas zove u subotu uveče i kaže da se neki lokalni alarm aktivirao.

I tako dokazujete prvi Marfijev postulat: ako nešto može da krene po zlu, krenuće po zlu. Kako protiv toga? Jednostavno: postavite svako pitanje i nađite odgovor na njega pre nego što krenu nabavka opreme i radovi. Dakle, prvo analiza i planiranje.

Parametri jednačine

Odgovor na sve probleme nalazi se u pitanjima koja treba postaviti na vreme. Pitanja su deo jednačine koja se ne može rešiti ako je od promenljivih poznat samo raspoloživi budžet. Postoje drugi parametri koji se moraju odrediti da bi se našlo rešenje.

Nepromenljive parametre u ovoj jednačini čine standardi. U njima ćete naći detaljno razrađene konkretne detalje koji imaju dve funkcije: definisanje tehničkih rešenja i njihovo kategorisanje u smislu kvaliteta, pouzdanosti i raspoloživosti sistema. SRPS EN 50600 ima najpre pet delova u kojima su do tančina dati tehnički uslovi za građevinsku konstrukciju, napajanje, klimatizaciju, telekomunikacionu infrastrukturu i bezbednosne sisteme. Dodatno, posebna sveska daje smernice za upravljanje radom data centra, uključujući upravljanje održavanjem, incidentima, izmenama… Pristup praćenju performansi, energetskoj efikasnosti i primeni obnovljivih izvora energije opisan je u sledeće tri sveske.

Standard je, dakle, okvir u kojem se treba kretati. Tehnički uslovi definisani u sveskama 2-1 do 2-5 standarda sadrže i kategorizaciju koja nam daje jasne nivoe pouzdanosti i raspoloživosti u odnosu na primenjena tehnička rešenja.

Prva promenljiva: koliko gubimo u slučaju problema

Prva promenljiva u pomenutoj jednačini je šta želimo da postignemo, i tu počinjemo s pitanjima. Koliko je kompaniji bitno da IT servisi funkcionišu neprekidno? Koje je vreme ispada servisa prihvatljivo? Koliko možemo sebi dozvoliti da traje oporavak od neke incidentne situacije zbog koje je došlo do prekida servisa? Koliko nas košta prekid servisa u novcu po sekundi, minutu ili danu? Koliko nas svaki ispad košta u gubitku ugleda, renomea, položaja na tržištu, poverenja korisnika? Kršimo li neki ugovor ili propis ako nam prekid potraje duže od prihvatljivog?

Odgovor na ova pitanja reći će vam šta zapravo želite kao kompanija, koji je nivo pouzdanosti, raspoloživosti i sigurnosti servisa koji hoćete da postignete.

Druga promenljiva: koliko smo zaista ugroženi

Ako već imate data centar, utvrđivanje tačnog stanja s gledišta kvaliteta i pouzdanosti infrastrukture pomoći će nam da ustanovimo polaznu tačku. Analiza rizika fizičke infrastrukture proverava ispunjenost uslova standarda u konkretnom slučaju: dugačak upitnik i opet pitanja, pitanja…

Pitanja su deo jednačine koja se ne može rešiti ako je od promenljivih poznat samo raspoloživi budžet. Postoje drugi parametri koji se moraju odrediti da bi se našlo rešenje

Za novi data centar koji kreće od belog papira ova promenljiva će biti određena planiranim i projektovanim tehničkim rešenjima, koji će odrediti i klase raspoloživosti sistema u skladu sa standardom. Pitanja se ovde postavljaju, a odgovori donose u kasnijoj fazi rešavanja jednačine.

Treća promenljiva: raspoloživi resursi

Pošto živimo u realnom svetu, moramo da rešavamo realne probleme u okviru realnih ograničenja. Raspoloživi budžet je uvek bolna tačka, ali i raspoloživost drugih resursa: ljudi, tehnike i naročito vremena. Zašto ovo nisu fiksni parametri, već promenljive? Zato što se mogu menjati ili, bolje reći, moraju se menjati da bi se postigao optimalan rezultat. Poslovi se mogu poveriti drugima koji imaju potrebne stručne i tehničke kapacitete, oprema se može kupiti ili iznajmiti…
A budžet? Budžet mora biti dovoljno fleksibilan da ne postane jedini ograničavajući faktor. Dakle, zadatak nije uklopiti se u postojeći budžet jer to krije rizike i opasnosti, već optimizovati budžet rešavanjem ove jednačine.

Rešavanje jednačine

Mada izgleda komplikovano, ako ste jasno razmotrili i procenili sve promenljive uvažavajući parametre standarda, prostor za rešenja je jasno omeđen. Najvažnije je najpre uspostaviti čvrstu vezu između standarda, željenog nivoa kvaliteta servisa u skladu sa interesima, standardima i planovima kompanije i potrebnih zahvata da se sve to uskladi i realizuje. Resursi dolaze na kraju. Na primer, ako unapređujete postojeći data centar, definisali ste željeni nivo raspoloživosti u skladu sa standardom, utvrdili postojeće stanje na osnovu analize rizika, potrebni tehnički zahvati se jasno definišu. Slično je i s novim data centrom, samo što umesto razlike željenog i postojećeg stanja postavljate samo željeno stanje. Definisanjem potrebnih tehničkih zahvata na unapređenju ili kompletnih tehničkih uslova za izgradnju novog data centra odredili ste i potrebne resurse: finansijske i kadrovske, kao i potrebno vreme za realizaciju.

Šta ako ovo poslednje nije ono što ste planirali? Najbolji odgovor je: planirajte ponovo. Izmenite planove. Resursi su promenljiva koju je najlakše menjati, bez obzira što na prvi pogled ne izgleda tako.

Lepa reč gvozdena vrata otvara. Razmotrite celu stvar s menadžmentom, izložite sve parametre jednačine i rešenja do kojeg ste došli. Dakle, papiri su tu: stručna analiza bazirana na standardima i deklarisanom politikom kompanije. Postavite pitanje menadžmentu: ako su nam resursi nedovoljni, ko će biti odgovoran za smanjenje pouzdanosti i raspoloživosti? Verujte, stvari najčešće krenu drugim tokom i onaj kruti budžet omekša, a resursi se oslobode.

Ako vam je sve ovo komplikovano, ako ne možete sami, ako imate nedoumice i pitanja, javite nam se. Možemo da vam pomognemo, neće nam biti prvi put. Štaviše, mnogo puta smo uspeli da IT menadžerima pomognemo da reše problem, dobiju budžet i naprave data centar po pravoj meri.

Korisna adresa: vesimpex.rs