Problem vode i hrane i „rajsko ostrvo“ na Marsu
Čovečanstvo je poslednjih dana okupirano vanzemaljcima, ali potraga za životom na drugim planetama nije samo to – naučnici na primer tragaju za dokazima da je na Marsu bilo vode. A voda je život.
Voda je potrebna i za proizvodnju namirnica bez kojih ne može da se živi. Sve je više eksperata koji se slažu da bi meso uzgojeno u laboratoriji, usevi iz staklenika i farme cvrčaka, rešili problem gladi budućih kolonija na Marsu. Rešenje prehrambenog pitanja deo je planova za kolonizaciju Crvene planete, pa dok neki ovu temu još uvek smatraju naučno-fantastičnom, drugi već imaju ideje o najjednostavnijim rešenjima.
Dok se NASA uglavnom bavi planiranjem letova do Marsa i misijama koje podrazumevaju kratko zadržavanje, komercijalne kompanije kao što je Space X razmišljaju o kolonizaciji i razvijanju nove civilizacije na Marsu. Najpraktičnija strategija podrazumeva korišćenje resursa koji već postoje na Crvenoj planeti, a u najneophodnije se ubrajaju energija, voda, kiseonik, građevinski materijal i hrana.
Eksperti tvrde da na Marsu osim hrane svega ima u izobilju. Tako bi, na primer, solarna energija mogla da napaja marsovska domaćinstva, led bi mogao da bude izvor vode, ugljen-dioksid bi mogao da se konvertuje u kiseonik, a materijal s površine planete bi mogao da se iskoristi za proizvodnju cigala.
Najveći problem ostaje hrana, koje na Marsu nema, pa su naučnici još 2019. godine odlučili da potraže odgovor na pitanje „šta je potrebno da bi se prehranilo milion ljudi na Marsu?“ Tom prilikom su skrenuli pažnju da su sva prethodna rešenja podrazumevala uzgoj biljaka koje nemaju dovoljno kalorija, a to se menja sa inovacijama koje predstavljaju alternativne izvore proteina. Kao izvori proteina navode se i farme insekata, budući da je ova sićušna bića lakše transportovati kroz kosmos nego ovce i krave.
Meso iz laboratorije i farme insekata mogle da zasite buduće Marsovce, a insekti se kao dobar primer navode ne samo zbog lakšeg transporta, već i zbog toga što su bogat izvor proteina, a koriste male količine vode i hrane. Oni koji pak ne budu želeli da jedu cvrčke i druge bube, moći će da se okrenu „ćelijskoj agrikulturi“ koja podrazumeva hranu proizvedenu u laboratorijskim sudovima, budući da se na ovaj način već proizvode namirnice koje su slične goveđem, ribljem ili pilećem mesu, te one koji mogu da zamene mleko i jaja.
Rajsko ostrvo bi moglo da reši sve probleme, ali postoji jedan problem – na Crvenoj planeti (više) nema vode, bar ne na površini. To ne znači da ostrva nije bilo – naučnici tvrde da je džinovski vulkan Olympus Mons bio baš to. Veliko je kao cela Francuska, a stručnjaci misle da bi na njemu moglo da bude dokaza o tome da je bilo tekuće vode i nekog oblika života.
Nova istraživanja pokazuju da ovaj marsovski vulkan ima morfoloških sličnosti s onima na Zemlji, a veruje se da je nastao kad se lava ulila u vodu. Spekuliše se da se ostrvo-vulkan nekada nalazilo u okeanu koji je u međuvremenu presušio, što znači da se ispod površine Marsa možda nalaze neki podzemni izvori. I američki kineski roveri su već našli dokaze da je to najverovatnije tačno, što bi moglo da bude veoma korisno za razumevanje onoga što očekuje Zemlju, ali i za formiranje nekih budućih kolonija.
