Roboti koji mole za život

Roboti koji su dizajnirani za socijalne interakcije sa ljudima postaju sve prisutniji, pa već mogu da se sretnu među recepcionarima, turističkim vodičima, čuvarima ili portirima, što je već dovoljan razlog da ljudski um počne da kreira različite distopijske scenarije. I tu se nameće pitanje koliko će ljudska bića u budućnosti biti sposobna da robote tretiraju samo kao robote, budući da mnogi dokazi već idu u prilog tome da ta granica uopšte neće postojati.

Naime, neka istraživanja su već potvrdila da ljudska bića reaguju na čovekolika ponašanja robota, te su nemački stručnjaci dokazali da većina ispitanika nije u stanju da isključi robota ako ovaj moli za život. U istraživanju, koje je objavljeno u žurnalu PLOS one, 89 ispitanika bilo je angažovano za obavljanje nekoliko jednostavnih zadatka, a uz pomoć malog humanoidnog robota po imenu Nao. Ispitanicima je rečeno da učestvuju u procesu koji bi trebalo da poboljša algoritme za učenje, preko kojih Nao saznaje o svetu koji ga okružuje, ali je to bilo samo pokriće, pošto je pravi test stupio na scenu nakon prvobitnih jednostavnih zadataka, a kada su naučnici od ispitanika zatražili da isključe robota.

Pročitajte i:  Roboti-automobili isporučuju namirnice u Arizoni

U slučaju polovine ispitanika robot se bunio, govorio im da se boji mraka, te čak molio da ga ne isključe. U ovim slučajevima deo ispitanika je odbio da isključi robota, pa je od 43 onih koje je Nao molio za život 13 odbilo da ga isključi, dok je ostalih 30 to učinilo, ali im je bilo potrebno duplo više vremena nego onima koji nisu čuli molbe humanoidnog robota. Nakon toga su oni koji su odbili da isključe robota naveli brojne razloge za takvu odluku, a većina je objasnila kako se bojala da bi isključivanjem učinila nešto loše, te povredila robota. Ipak, najveći deo je rekao kako robot nije želeo da bude isključen, te su oni delovali u skladu sa tom željom, budući da nisu videli razlog da se sa tim ne slože. U zaključcima istraživanja se navodi da su ovi ispitanici robota počeli da tretiraju kao osobu.

Ovi zaključci potvrđuju otkrića do kojih su psiholozi Byron Reeves i Clifford Nass došli još daleke 1996. godine, a u okviru kojih se došlo do zaključka da su ljudi skloni tome da medije, koji uključuju televiziju, film, kompjutere i robote, tretiraju kao ljudska bića, budući da posle nekog vremena počnu da komuniciraju sa njima, bili svesni toga ili ne. Mnoga istraživanja su nakon toga potvrdila ovakve zaključke, te se tokom jednog došlo i do toga da ljudi više uživaju u interakciji sa robotima koji su programirani da imaju iste tipove ličnosti kao i oni, te da mašine čak smeštaju i u kontekst rodnih stereotipa.

Pročitajte i:  Rolls-Royce testira sićušne robote za popravke aviona

I to je već više nego dovoljno materijala za različite naučno-fantastične scenarije, te naučnici preporučuju da se čovečanstvo navikne da isključuje mašine, pa čak i kada „mole za život,“ budući da se radi o silicijumu i električnim kolima, a ne o krvi i mesu, nikako o strahu i emocijama.

Izvor: The Verge

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.