Šta je Internet of Things?

Frazu „Internet of Thingsprvi put je upotrebio Kevin Ashton, najverovatnije 1999. godine, kao naslov prezentacije koju je održao u Procter & Gamble-u. Dok je bio zaposlen u toj kompaniji, Ashton je došao na ideju da stavi RFID, inteligentni bar-kod, na svaki ruž koji su proizveli, kako bi u svakom trenutku mogli da dobiju podatke o tome koliko je proizvoda prodato, te kada je potrbno dopuniti police na određenom prodajnom mestu. Tvrdio je kako bi ovakvi podaci mogli da reše veliki broj problema u svakodnevnom životu.

Danas su milijarde uređaja sastavni deo platforme Internet of Things, a koriste ugrađeni hardver i softver kako bi slali i dobijali podatke preko različitih komunikacionih protokola. Tako bi mogli da koriste i naše pametne telefone za pristup internetu, koji bi opet bili povezani na neki drugi deo hardvera koji bi se, na primer, nalazio u našem domaćinstvu, a ponašao se kao centralni deo mreže.

Mnogi sanjaju o “pametnim domovima”, gde bi svaki uređaj automatski funkcionisao. Alarm za buđenje i aparat za kafu bi bili programirani tako da olakšaju početak dana, svetla bi se palila kad bi se vlasnik približio kući, a neka kompjuterska sprava odgovarala bi na njegove glasovne komande, te mu čitala poruke i birala određeni televizijski kanal dok bi on spremao večeru. Decenijama su ovakvi momenti deo naučno-fantastičnih filmova, a danas su već deo stvarnosti, ili bliska budućnost, a sva moderna tehnologija, koja će u toj budućnosti učestvovati, formira bazu podataka koju nazivaju Internet of Things.

Pročitajte i:  Tema BIZIT-a 2018: Zelena energija vs. električna vozila?

Internet of Things (IoT), koji još zovu i Internet of Everything (IoE), sastavljen je od svih uređaja koji mogu da se priključe na mrežu, a sakupljaju, šalju, te funkcionišu prema podacima koje prikupljaju iz okruženja, koristeći ugrađene senzore, procesore i komunikacioni hardver. Ove sprave, koje se obično nazivaju „povezenim“ ili „pametnim“, mogu ponekad da „razgovaraju” sa drugim povezanim uređajima, u procesu koji se naziva machine-to-machine (M2M) komunikacija, a funkcioniše na osnovu podataka koje dobijaju jedne od drugih. Korisnici mogu da podešavaju ove gadget-e, daju im instrukcije ili pristupe podacima, ali uređaji uglavnom funkcionišu samostalno. Njihovo postojanje, te povezanost, je postalo moguće zahvaljujući komponentama koje su dostupne danas, te konstantnoj korisničkoj online prisutnosti, kako kod kuće, tako i na radnom mestu.

Ovakva tehnologija omogućava pristup svakodnevnim informacijama koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji. Tako danas možemo da nadziremo na daljinu svoj dom, te članove porodice, kako bismo bili uvereni da su bezbedni, te poboljšamo način poslovanja zahvaljujući dostupnosti ovakvih podataka.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Korak po korak na putu od hiljadu milja

Više o ovoj temi moći ćete da čujete prvog dana ovogodišnje konferencije BIZIT na tribini “Internet of Things – platforma, analitika, skladištenje podataka, bezbednosti”. Konferencija će se održati 1. i 2. novembra 2017. godine, u Klubu poslanika, u Tolstojevoj 2, u Beogradu. Nakon tri godine postojanja BIZIT je, među IT stručnjacima i poslovnim ljudima, prepoznat kao centralni poslovno-informatički događaj u regionu, a koji je prošle godine okupio preko 500 učesnika. Kao najznačajniji i najposećeniji skup ovog tipa, BIZIT će i 2017. godine okupiti najznačajnije stručnjake iz oblasti primene savremenih poslovnih ICT rešenja.

Prijavu za učestvovanje na konferenciji BIZIT 2017 možete da registrujete na sajtu www.bizit.rs, a za učesnike prethodnih konferencija, kao i za učestvovanje većeg broja posetilaca iz iste kompanije pripremljeni su dodatni popusti koji mogu da se sabiraju.

Facebook komentari: