Šta je “lažna vest” i kako se protiv nje boriti

Lažne vesti“ pre samo 18 meseci nisu predstavljale termin koji je imao široku primenu, a sada se na njih gleda kao na najveću pretnju demokratiji, slobodi govora, te zapadnjačkom poretku.

Pored toga što predstavlja omiljeni pojam Donalda Trampa, „lažna vest“ je proglašena i za reč godine kada je 2017. u pitanju, te je podigla tenzije između nacija, i dovela do niza promena koje se dešavaju u okviru društvenih mreža. I pored svega toga, stručnjaci ne mogu da se slože šta je tačno „lažna vest“, koliko veliki problem može da postane, te šta povodom toga može da se preduzme. Naime, vlade i moćni pojedinci koriste informacije kao oružje kroz čitavu istoriju, a kako bi uvećali podršku, te eliminisali konkurenciju. Tako je još prvi rimski car, Oktavijan Avgust, koristio dezinformacije kako bi odneo pobedu nad Markom Antonijem, a i kasnije, kada je mladalačku sliku o sebi održavao u javnosti sve do pozne starosti.

U XX veku su novi načini masovne komunikacije dodatno ojačali propagandu, te omogućili da njena moć ubeđivanja poraste, a naročito u vreme ratova i fašističkih režima. Ovakvu vrstu propagande su finansirale i kontrolisale vlade širom sveta, ali je zbog napadnosti ova postajala sve neprijatnija, te su ideološki razlozi koji su prvobitno bili iza nje sve više padali u senku ispiranja mozgova. Sa druge strane, što je više ljudi uključivano u masovnu komunikaciju, to je lakše bilo prozreti zadnje namere iza svakog oblika propagande, te lažnog informisanja.

Pročitajte i:  Koji je "Plan A" za bezbednost?

Pre interneta, distribucija informacija je koštala mnogo više, a poverenje onih kojima su bile namenjene se gradilo godinama, te su definicije toga šta je vest, a šta ne, bile mnogo preciznije, pa je regulacija bila znatno lakša. Uspon društvenih mreža srušio je granice koje su sprečavale lažne vesti da se šire u demokratskim društvima. Tako je svaki pojedinac dobio mogućnost da kreira i distribuira vest, te su Facebook i Twitter ubrzali razmenu informacija, dok su platforme poput WordPress-a omogućile bilo kome da napravi web-sajt, te takvim informacijama pruži određeni legitimitet. Ukratko – lažne vesti su u naše živote ušle na velika vrata. Veliku ulogu u ovom procesu odigrao je, te igra i dalje, i američki predsednik Donald Tramp, koji je 18. januara objavio je pobednike među distributerima lažnih vesti, a koje je sam odabrao, te na taj način napao nekoliko velikih medija.

Prevare i dezinformacije su povezivane sa internetom od njegovih najranijih dana, ali se tek u poslednje dve godine javljaju organizovane kampanje, koje za cilj imaju distribuciju lažnih informacija. Tako su se prošlogodišnji predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim državama pokazali kao plodno tle za razmnožavanje lažnih vesti. I dok jedni za to krive Trampovo nepoverenje prema mejnstrim medijima, drugi tvrde da je do toga došlo jer su čitaoci želeli da veruju u ono što čitaju, te da su radije delili one vesti koje su u skladu sa njihovim uverenjima. Deo krivice se pripisuje i usponu društvenih mreža, te je Facebook, na primer, optužen da kreira naročite načine za filtriranje sadržaja, koji su doveli do toga da se korisnicima pokazuju samo sadržaji sa kojima bi ovi mogli da se slože, te da se kriju oni drugi. Tako kritičari ove društvene mreže tvrde da se preko nje distribuiraju vesti koje bi mogle da postanu viralne, te se oslanjaju na emocije korisnika, dok je njihova istinitost u drugom planu. Naslovi poput “Pope backs Trump“, “Hillary sold weapons to ISIS“, “FBI Agent Suspected in Hillary Email Leaks Found Dead” postajali su viralni tokom predizborne kampanje, te su ih korisnici masovno razmenjivali među sobom. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je ovaj fenomen poznat i izvan Sjedinjenih Američkih Država, te da je do sada poznato da oko 30 vlada na svom platnom spisku ima i stručnjake za formiranje javnog mnjenja koji ne biraju sredstva.

Pročitajte i:  Facebook testira influenser pretraživač

Najveći problem u vezi sa lažnim vestima je to što često dolaze sa različitih strana, te su oni koji ih kreiraju različito motivisani. Tako motivi mogu da budu komercijalni, nacionalni, ili do njih može da dođe zbog toga što se ironija i satira pogrešno tumače. Tu su i vesti iz mejnstrim medija, za koje se ispostavi da nisu tačne, ali ostaju na društvenim mrežama, budući da ih kreatori ne uklanjaju, te ne demantuju na vreme.

Na kraju, nije lako utvrditi koliki uticaj lažne vesti imaju na formiranje javnog mnjenja, te slobodno može da se kaže da su to tek šaputanja po kuloarima, koja su dobila jasniji, te mnogo opasniji format.

Izvor: The Telegraph

Facebook komentari: