Stanje IT tržišta: Ako (ne) investirate, kajaćete se

Svedoci smo, po ko zna koji put, da se efekti tehnologije precenjuju u kratkom roku i potcenjuju na duži rok. Nije lako odlučiti koliko se investira u IT – ma kakva bila odluka, vreme obično pokaže pre svega njene loše strane. Da li će tako biti i u postojećoj „zlatnoj IT groznici“?

Promene u informaciono‑komunikacionim tehnologijama toliko su dinamične i velike da se u poslednjih tridesetak godina akumulirala ogromna količina IT inovacija i stvara se privid o konceptu „Industrijske revolucije 4.0“ koji je nadohvat ruke. Nažalost, uspeh su okusile malobrojne, ali zvučne kompanije koje danas dominiraju globalnim poslovanjem. Usled toga, najkraće rečeno, „uberizacija“ je zlatna groznica našeg doba – niko ne ostaje ravnodušan!

Postavlja se pitanje na koji način kompanije danas mogu da valorizuju prilike koje nudi tehnologija i obilje podataka? Od privrede i kompanija očekuje se mnogo brži razvoj, kao i da upotrebom informacionih tehnologija transformišu svoje poslovne modele. Ključni resurs koji nedostaje za sve te promene jesu IT stručnjaci, budući da i samim IT profesionalcima nedostaju brojna specifična znanja u mnogim IT oblastima. Sve to zahteva ljude: stručnu obuku postojećih kadrova, promenu politike zapošljavanja, kao i stvaranje sasvim nove strukture zaposlenih.

Izazovi budućeg tehnološkog napretka u Srbiji

Bez talenata i novih IT ideja u velikim organizacijama i kompanijama koje najviše ulažu u informacione tehnologije preti usporavanje tehničkog i tehnološkog napretka domaće privrede. Potražnja za IT stručnjacima rašće i u Srbiji. Trenutno oko 75 odsto firmi sa 10 i više zaposlenih, nema niti jednog IT zaposlenog. Već sada su potrebe za IT stručnjacima velike, a slobodnih stručnjaka nema – uglavnom rade za softverski izvoz.

Pročitajte i:  Stopa nezaposlenosti u Srbiji 12,9 odsto na kraju četvrtog kvartala 2018. godine

Usled nedovoljnog broja IT stručnjaka, u nastupajućoj eri digitalizacije, jedna od najvećih posledica jeste nejasna vizija domaćih IT kompanija o načinu ugrađivanja dodatne vrednosti u njihove tradicionalne servise. S druge strane, ni kompanije koje investiraju u IT rešenja nemaju sasvim jasnu sliku o opravdanosti i dobrobiti ulaganja u nova rešenja. Ako je za utehu, nije ovo samo naša odlika, svi ovi izazovi prisutni su i na globalnom nivou.

Tehnološki trendovi ili zvučne reči

Da se vratimo na globalni nivo, na grafikonu u nastavku data je ilustracija trenutnog interesovanja za nekoliko odabranih tehnoloških pojmova. Na vrhuncu interesovanja korisnika širom sveta trenutno se nalaze brojne IT teme, a prikazali smo samo mali broj najaktuelnijih, kao što su: računarstvo u oblaku (cloud computing), digitalna transformacija (šta god to značilo), Internet stvari (IoT), Industrija 4.0 i veštačka inteligencija.

Grafikon ilustruje globalne trendove i prikazuje relativnu vrednost pretraživanja svakog pojma u odnosu na maksimalnu vrednost (100 odsto). Zanimljivo je da se početkom 2015. dogodio izvestan tehnološki okidač (Gartner, Hyper Cycle), trenutak kada stvari krenu vrtoglavo da se penju, odnosno period eksponencijalnog rasta interesovanja . Čak pet od šest posmatranih pojmova trenutno je na maksimumu interesovanja dok su, ne tako davno, krenuli s nivoa od oko 10 odsto sadašnjeg interesovanja.

Pročitajte i:  Volkswagen otvara fabriku u Srbiji?

Napominjemo da posmatrani termini imaju drugačiju dinamiku kada se prikažu vrednosti koje su normalizovane u odnosu na apsolutni maksimum interesovanja, koji sada neprikosnoveno  drži Cloud computing. Ovo može da bude centralna tema posebnog teksta o mestu i ulozi pojedinih tehnologija.

Još jedna mala digresija, kao provokacija za razmišljanje na temu kuda sve ovo vodi u pesimističkom scenariju. Matematički, ova funkcija lako se opisuje, ali njen tok često je menjala životna realnost. Kada se dostigne maksimum precenjenih očekivanja, dolazi spuštanje niz tobogan razočaranja. Na srpskom bi se reklo: „Bilo je to srljanje u progres“.

Izneverena očekivanja

Jedan od čestih problema dinamičnih promena u oblasti IKT‑a jeste euforičan prikaz potencijala koji stvaraju proizvođači nove tehnologije. Nekritički se promovišu investicije u nova rešenja koja često nisu dokazana ili čak nisu ni finalizovana. Skoro uvek pomisao i ideja o mogućem jakom tehnološkom prodoru privlači pažnju javnosti i pokreće se značajan publicitet da motiviše potencijalne investitore. Tehnologija se po pravilu precenjuje na kraći rok, a potcenjuje na duži. U tom početnom periodu objektivna stručna javnost drži se po strani, nije dovoljno aktivna i nedovoljno se čuje, a trebalo bi da upozori da li već postoje dobrobiti i da pokaže komercijalnu održivost upotrebe te nove tehnologije koja često još uvek nije dokazana.

Pročitajte i:  Samsung Galaxy S10 serija zvanično predstavljena u Srbiji

Uvek je lepši optimistički scenario, brojne države tragaju za strategijama kako da iskoriste dobrobiti digitalne tehnologije za što bolju poziciju u „novoj igri“ i novoj podeli karata. Sve više teoretičara društva ukazuje da je kapitalizam u tranziciji, iz liberalnog koncepta prelazi u informacioni. Verovatno iz tog razloga i EU kao „superdržava“ ubrzava planove za razvoj sistema IKT‑a.

Kao glavni cilj ističe se stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta, koje obuhvata nekoliko velikih celina budućeg razvoja: velike količine podataka (Big Data), bezbednost na Internetu, računarstvo u oblaku (Cloud computing), Internet stvari ili inteligentnih uređaja (IoT), mobilne sisteme elektronskih komunikacija pete generacije (5G). Ako smo imali neku dilemu, sada je nemamo – mi smo na EU putu, a tehnološki put kojim je krenula EU i naš je put.

Sa ciljem da doprinese kretanju u pravom smeru, organizovana je konferencija DaTum, posvećena digitalnom poslovanju i automatizaciji privrede. Jedan od ciljeva konferencije jeste da demistifikuje ključne termine: „digitalnu transformaciju“ zatim „Industriju 4.0“, kao i „računarstvo u oblaku“. Svim učesnicima konferencije upotreba ovih termina treba da otkrije na prvi pogled pravi smisao i značenje.

Autor: Milovan Matijević

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.