To-Net: Efikasno sa infrastrukturom

Izgradnja infrastrukture koja je neophodna za moderan život skup je, ali neophodan zadatak. Efikasno upravljanje i održavanje jednako je važno, a bez kvalitetnog informacionog sistema, to više nije moguće.

to-net

 

Gotovo da nema dana kada u novinama ili na televiziji ne vidimo koliko je za jednu zemlju i njen uspešan razvitak bitna moderna, efikasna i široko dostupna infrastruktura. Zaista, bez dobrih kanala komunikacije, odnosno brzih i pouzdanih puteva za razmenu dobara, ljudi i usluga nema opšteg napretka. A izgradnja svega toga, kako saznajemo iz medija, skup je i dugotrajan proces – govorimo o godinama i milijardama koje treba uložiti.

Ali, to je samo početak priče. Uloženo vreme i novac u izgradnju moderne energetske, telekomunikacione ili putne infrastrukture, izložene svakodnevnoj intenzivnoj eksploataciji, ne znači mnogo ako se njom redovno, brzo i efikasno ne upravlja i ne održava. To jeste pravi izazov jer su po pravilu infrastrukturni objekti geografski razuđeni i nemoguće je sve sagledati jednim pogledom i ustanoviti gde je do problema došlo ili, što je još bolje, gde će doći do problema ukoliko se na vreme ne dejstvuje preventivno. Zapravo, taj jedan pogled je moguć, ali isključivo uz primenu specijalizovanih informacionih sistema za upravljanje, nadzor i održavanje infrastrukturnih objekata. Takav moderan softver pod imenom INIS razvio je novosadski TO‑NET, a dostupan je širokom spektru organizacija – od distributera energenata, pre svega prirodnog gasa, preko komunalnih preduzeća koja upravljaju vodovodnom i toplovodnom mrežom, putara, pa sve do savremenih telekomunikacionih kompanija.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Data Centri – Infrastruktura za budućnost

efikasno sa infrastrukturom to-net

INIS je sistem napravljen korišćenjem Oracle i Microsoft tehnologija i čini srž informacionog sistema za infrastrukturne kompanije. Njegov zadatak je da omogući efikasno prikupljanje podataka o stanju i događajima u infrastrukturnoj mreži, da upravlja održavanjem i izgradnjom novih resursa, kao i da pruži kvalitetne podatke vezane za krajnje korisnike, bez obzira na to da li se radi o njihovim potrebama, problemima, ugovorenim uslugama odnosno preuzetim obavezama.

Jedinstvena baza podataka, pored podataka u brojnim šifarnicima (korisnici, usluge, resusursi u eksploataciji, kao i oni u izgradnji) neprestano beleži informacije koje se prikupljaju sa udaljenih tačaka u infrastrukturnoj mreži i na osnovu kojih u svakom trenutku može da se sazna kakvo je „stanje na terenu“, odnosno da li negde ima poremećaja koji ukazuju na to da treba u budućnosti povećati kapacitet na nekom kraku mreže ili da, suprotno tome, opada iskoristivost instaliranih resursa, promene optimalnih parametara na osnovu kojih je moguće predvideti da će doći kvarova i zastoja, pa sve do toga da je do kvara došlo i da treba odmah intervenisati kako bi se održao kvalitet usluge na visokom nivou.

Informacije na dlanu

Na takvoj bazi podataka izgrađen je niz aplikacija koje automatizuju i standardizuju poslovne procese. Tu je aplikacija koja je zadužena za komunikaciju sa udaljenim terminalima, odnosno sa uređajima za telemetriju i daljinsko upravljanje INIT‑50, što je još jedan TO‑NET‑ov proizvod. Preko nje se baza neprestano dopunjuje podacima prikupljenim na mernim tačkama i uzvratno, šalju se poruke s komandama u cilju primene odgovarajućih aktivnosti neophodnih da se optimizuje rad sistema.

Pročitajte i:  Matić: U prvih šest meseci izvoz u IT sektoru milijardu evra

Tu je i sama aplikacija informacionog sistema kroz koju je realizovana poslovna logika, a prilagođena je samom tipu infrastrukturnog sistema kojim se upravlja, jer svaki od njih, pored zajedničkih odlika, ima i niz veoma specifičnih zahteva i shodno tome, potreba. Treća aplikacija u ovom nizu namenjena je krajnjim korisnicima koji kroz nju samostalno mogu da imaju uvid u informacije pohranjene u bazu podataka, a tiču se njihovih potreba i obaveza.

Takođe, ova aplikacija služi i da krajnji korisnici sami prijave probleme ili nove potrebe. Sve ove aplikacije povezane su sa sistemom koji upravlja radnim tokovima (workflow engine), čime se obezbeđuju kontrolisani i automatizovani poslovni procesi unutar samog infastrukturnog sistema. Ovim se otklanja potreba da se na poslu donošenja rutinskih odluka angažuju posebni ljudski resursi, baš kao i da se ne preskoči neki od obaveznih koraka u izvršavanju svakodnevnih i vanrednih radnih aktivnosti.

Još jedan korak dalje

INIS je dobra i sveobuhvatna osnova koja omogućava puno toga, ali u TO‑NET‑u su ostavili dosta prostora za kvalitetna proširenja sistema drugim poslovnim aplikacijama koje su specijalizovane za određene oblasti. U nekim slučajevima rešenja je razvio sam TO‑NET. INIS SCADA je sistem čiji je zadatak da pruži direktni i vizuelno najefikasniji pogled u dešavanja u samom sistemu. Dispečeri u kontrolnom centru, korišćenjem INIS SCADA sistema, mogu jednim pogledom da steknu uvid u celokupnu infrastrukturnu mrežu s pravovremenim aktiviranjem upozorenja ukoliko neki od postavljenih parametara izađe iz dozvoljenog okvira i zahteva da se na adekvatni način reaguje, bilo slanjem potrebnih komandi udaljenom uređaju za upravljanje, bilo slanjem tehničke ekipe da utvrdi o čemu je tačno reč i da otkloni uzrok aktiviranja upozorenja. U cilju dodatnih analiza i poboljšanja kvaliteta rada, INIS SCADA pruža brojne izveštaje o dešavanjima u sistemu.

Pročitajte i:  Intervju: Igor Grdić, Country Manager, Vertiv - Budućnost Data Centara

Drugi, takođe TO‑NET‑ov proizvod, jeste INIS MIS, aplikacija namenjena poslovnom izveštavanju na način i prema potrebama rukovodstva preduzeća. Bez ovoga, kako već znamo, nema efikasnog upravljanja i strateškog odlučivanja. INIS CRM je treća aplikacija na koju skrećemo pažnju, a kao što joj samo ime kaže, namenjena je upravljanju odnosima s krajnjim korisnicima infrastrukturnog sistema.

I tu nisu iscrpljene mogućnosti koje pruža INIS. Zahvaljujući arhitekturi sistema, moguća su dalja proširenja i povezivanja sa DMS, ERP i GIS sistemima, a onda preko njih i dalje – sve do ispunjenja svih potreba preduzeća koje upravlja infrastrukturnim resursima koji su, kako znamo, jedan od najvažnijih stubova ekonomskog razvitka.

www.to-net.rs

Milan Bašić

(Objavljeno u časopisu PC#215)

Facebook komentari: