U Srbiji samo 12% firmi koristi CRM softver, a 18,4% eFakturu

U Srbiji 72,9 odsto domaćinstava ima internet priključak, 4% više nego prošle godine, dok skoro svako preduzeće u zemlji koristi u svom radu računar, istakao je Uroš Rajčević iz Republičkog zavoda za statistiku, predstavljajući rezultate istraživanja koje se odnosi na upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u 2018, na skupu povodom obeležavanja Dana informatičara Srbije. Taj dan se obeležava kao sećanje na 18. novembar kada je davne 1960. godine promovisan CER10, prvi domaći digitalni računar proizveden u Institutu Mihajlo Pupin. Jugoslavija je zahvaljujući tome imala privilegiju da se nađe među šest zemalja u svetu koje su proizvodile digitalni računar, što je tada predstavljalo vrhunski naučni i tehnološki poduhvat.

Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković rekao je da se u poslednje dve, tri godine beleži intenzivni razvoj u ovoj oblasti, odnosno da raste proces informatizacije u Srbiji. Kako je naveo, očekuje se da će do kraja godine izvoz informatičkih usluga da dostigne iznos od 1, 2 milijarde evra, što je, ocenjuje, veoma dobar rezultat.

Marković je ukazao i da je nastava informatike u školama sve bolje organizovana i da je važno što se dalje razvija proces razvoja e-uprave koja je sa 800 servisa 10. u Evropi i 43. na Doing business listi. Veoma značajno je to što u oko 200 preduzeća imamo vrhunske rezultate u primeni IKT, rekao je Marković. Dodao je i da Srbija napreduje u primeni IKT i spada u srednje razvijene zemlje, a da primene u privredi zaostaju u odnosu na mogućnosti i potrebe. Potrebno je više agilnosti i organizovanosti za bržu digitalizaciju Srbije, istakao je Marković. Takođe je rekao da je primetan veći interes i podrška vlade za primene IKT i inovacije, što pokazuje sve bolje organizovanje za IKT poslove: Kancelarija za IT i eUpravu…

Pročitajte i:  Cyberchondria: Online strah od bolesti

Društvo za informatiku Srbije, međutim, ukazuje da nije dobro to što još nije usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama i da je primetno zaostajanje u digitalizaciji proizvodnih procesa, a takođe je mala primena ERP, CRM, cloud-a, mobilnih aplikacija… „Ukazujemo na potrebu da se pokloni veća pažnja razvoju industrije 4.0, a zabrinjava i veliki odliv kadrova, kao i to što je softverska piraterija značajno zastupljena“, rekao je Marković. Podaci Društva pokazuju i da samo 12% preduzeća koristi CRM softver, a 18,4% preduzeća eFakturu.

Uroš Rajčević je rekao da je bitan preduslov za dalju digitalizaciju zastupljenost Broad Band internet konekcije, koja je sa 62% u 2017. porasla na 72% u ovoj godini, odnosno beleži rast od 6%. „Preko 3,2 miliona ljudi koristi internet svakog dana, ali 24% lica je izjavilo da nikad nije koristilo internet“, rekao je Rajković. Takođe, analize su pokazale da je više od 54% internet populacije poručivalo i kupovalo robu preko interneta, dok 45% nikad nije to radilo. Što se tiče zastupljenosti interneta u preduzećima, ona iznosi skoro 100%. Takozvane cloud servise kao moderne usluge plaća 15,5% preduzeća. Oko 39,7% preduzeća je koristilo društvene mreže za potrebe poslovanja preduzeća, a 82,6% firmi ima veb sajt, što je rast od 2% u odnosu na prethodnu godinu.

Pročitajte i:  Google izbacuje Gmail Offline aplikaciju iz Chrome-a
CER 10

Kada je reč o prvom digitalnom računaru, Marković je ispričao da je njegov razvoj počeo i Institutu Vinča, a završio se u Institutu Mihajlo Pupin. Njegova proizvodnja trajala je od 1956. do 1960. godine. To je bio prvi računar sa elektronskim cevima, tranzistorima i elektronskim relejima, koji su do tada u Evropi proizvodili samo Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija. Koristio se za složene obračune, za proračunavanje, šifriranje, dekodiranje, koristile su ga i poslovne banke, poput Beobanke, takođe i Novinska agencija Tanjug… Bio je dugačak 10 metara, imao je čak 1.750 elektronskih cevi,1.500 tranzistora i 14.000 germanijumskih dioda.

Povodom obeležavanja Dana informatičara dodeljene su i plakete za najveće informatičke uspehe u 2018, a to priznanje pripalo je predstavnicima organizacije Petlja, kompanija Plativooo, NIRI i portala Poslovni softver. Koordinator programskih aktivnosti u Fondaciji „Petlja“ Katarina Anđelković rekla je da je ideja bila da se osmisli program za učenje programiranja u osnovnim srednjim školama. „Učenici su to lepo prihvatili i nastavnicima je to velika podrška u nastavi, nadamo se da ćemo iz meseca u mesec imati još veći broj korisnika“, rekla je Anđelković.

Pročitajte i:  Sa Mićkom Ljubičićem na I(aj)T(i) - AI vs. Prirodna glupost političke scene Srbije

Izvor: Tanjug

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.