Uočene nepravilnosti u Nacrtu zakona zaštite podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da Ministarstvo pravde već nekoliko meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja Evropske komisije, dobijenog povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u očiglednoj suprotnosti sa pravima građana Srbije. Poverenik poziva Ministarstvo da konačno objavi kompletan tekst mišljenja koje je od Evropske komisije dobilo povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Prema oceni Poverenika tekst Nacrta je sa stanovišta pravnog poretka Srbije konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenjiv. Nacrt se ne bavi uređenjem pitanja koja su se u višegodišnjoj praksi pokazala kao izuzetno ozbiljna, otvara mogućnost uporednog vođenja postupaka o istoj stvari i predviđa da Poverenik primenjuje zakone koji su neprimenjivi za nezavisna kontrolna tela bez instrumenata za njihovu primenu. Usvajanje ovakvog zakona imalo bi za posledicu još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana. S tim u vezi,  Poverenik će ovih dana još jednom dostaviti Ministarstvu veoma obimno mišljenje.

Što se tiče usklađenosti Nacrta zakona sa Opštom uredbom EU (GDPR), koja je proklamovana kao važan cilj zakona, stvari takođe stoje prilično loše. Očigledno je da je neumesno i neuspešno kombinovanje pravila GDPR-a i pravila evropskog akta Policijske direktive imalo za posledicu potpunu nekonzistentnost zakona. Tekst zakona predviđa više desetina izuzetaka od prava koja “jemči”, pa se neizbežno ostavlja utisak da je pisan više u interesu bezbednosnih sturktura nego u interesu prava građana.

Pročitajte i:  "Državna tajna" konačno uručena Povereniku za informacije o javnog značaja

Protivno cilju i logici GDPR, samo u izuzetnim slučajevima, u tekst zakona preuzimane su i prepisivane odredbe GDPR, tako da i onda kad je to prihvatljivo i opravdano, izostajala su dalja konkretizacija i prilagođavanje konkretnim uslovima nacionalnog zakonodavstva.

Nacrt zakona pisan je konfuznim i teško čitljivim jezikom. Posledica su dva krupna problema. Iako je zakon kojim se uređuje jedno od fundamentalnih ljudskih prava u EU, što podrazumeva razumevanje što većeg broja građana, to se za Nacrt nikako ne može reći. Ništa manji problem je teško čitljiv i shvatljiv tekst čak i za pravnike koji se bave ovom materijom, što obiluje praktično nečitljivim odredbama. Dobar primer za to je pravno rogobatna odredba člana 40 Nacrta.

Neverovatno je da su povodom ovakvih nedostataka od strane Evropske komisije mogle biti stavljene samo “sitnije”, “tehničke i terminološke” primedbe, kako je to Ministarstvo preko svojih zvaničnih ili nezvaničnih predstavnika saopštavalo javnosti.

Način na koji se vodi postupak pripreme Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uskraćivanje i direktno prikrivanje od javnosti sadržine mišljenja Evropske komisije, navodi na zaključak da bismo se još jednom mogli suočiti sa nepoželjnom i po ugled države štetnom situacijom, kakve smo već imali u slučaju totalno pogrešno interpretiranih zaključaka o stepenu izvršenja antikorupcijskih preporuka GRECO-a ili “nesporazuma” o sadržini mišljenja Venecijanske komisije o kvalitetu amandmana na Ustav u vezi sa pravosuđem.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.