ERP 2024

Upoznajte Apolla, vašeg novog humanoidnog kolegu

Spoj humanoidnih robota i veštačke inteligencije izvor je čuda i briga: čuda zbog mogućnosti mašina koje podsećaju na naučno-fantastične filmove i brige zbog potencijalnih gubitaka poslova.

PCPress.rs Image

Robot pogodan kako za rad pored ljudi tako i za zamenu ljudi u opasnim radnim okruženjima

To je takođe ideja koja je privukla neke od najmoćnijih umova u tehnološkoj industriji, od osnivača Amazona, Jeffa Bezosa, koji organizuje godišnju konferenciju o robotici, do izvršnog direktora Tesle, Elona Muska, čija kompanija razvija robota nazvanog Optimus, za kojeg Musk tvrdi da će jednog dana biti brojniji od ljudi.

Još uvek smo daleko od Muskovih predviđanja. Ali ove nedelje je novi robot napravio svoj javni debi, približavajući nas koraku bliže doba robota.

Apollo, kako se zove novi robot, približno je veličine čoveka, visok je 173 cm i težak 72 kg – i dizajniran je da bude pristojan i sličan čoveku. Njegov kreator, kompanija Apptronik sa sedištem u Ostinu, pozicionira Apolla kao svestranog robota pogodnog kako za rad pored ljudi (kompanija se nada da će interakcija sa Apollom biti slična interakciji sa prijateljskim kolegom) tako i za zamenu ljudi u opasnim radnim okruženjima gde ljudi radije ne bi bili.

Iako je prvobitno fokusiran na rešenja za rukovanje kutijama i kontejnerima u logistici i proizvodnji, Apollo je šira platforma za sve namene dostupna za konfiguraciju za različite industrije, kao što su građevina, nafta i gas, proizvodnja elektronike, nega starijih osoba, maloprodaja i dostava na kućnu adresu. Istraživanje i razvoj Apolla poteklo je iz izazova za robotiku DARPA, gde su dva suosnivača kompanije sarađivala sa NASA Johnson Space Centrom na robotu Calgary. A zatim, 2016. godine, kompanija se odvojila iz Human Centered Robotics Lab Univerziteta u Teksasu u Ostinu i postala Apptronik.

CEO Apptronika Jeff Cardenas ulogu veštačke inteligencije (AI) u Apollu deli na dve kategorije: kognitivnu inteligenciju (donošenje odluka) i fizičku inteligenciju (kao što su ravnoteža, koordinacija oka-ruka i sve ono što mi kao ljudi radimo veoma prirodno). Na duže staze, kaže da je vizija za Apolla da iskoristi nove i različite vrste AI. Novi multimodalni generativni modeli AI koji podržavaju ne samo tekst već i različite načine komunikacije, biće važni za ostvarivanje pravog robota za opštu upotrebu, kaže on.

Apptronik kaže da se očekuje da će platforma koštati manje od cene mnogih automobila. To je samo osnovna cena, a kupci bi zatim trebali da izgrade svoje verzije Apolla.

Možda je još interesantniji drugi poslovni model koji Apptronik sledi: Roboti kao usluga. Ideja je da će korisnici moći da iznajmljuju bilo koji broj humanoidnih robota Apolla i plaćaju mesečno prema vremenu provedenom na radu. Zvuči dosta slično odnosima između poslodavaca i ljudskih radnika – i to je vrsta stvari koja će izazvati rasprave o gubicima poslova. Cardenas tvrdi da je Apollo rešenje za nedostatak radne snage koji pogađa kritične industrije, ukazujući na oblasti poput proizvodnje koje pate od problema zadržavanja radne snage i nedostatka veština koji ostavljaju poslove neispunjenim.

“Pitanje je, ‘Zašto ljudi više ne žele da obavljaju ovaj posao?’ I mnogo puta, razlog je što bi mogli da se povrede, to je veoma teško okruženje u vrućem skladištu”, rekao je Cardenas. “I tako je ideja da sada roboti mogu da obave najgori deo određenog zadatka, a zatim dodate čoveka koji tako može da radi stvari za koje je najbolje obučen i koje najviše voli da radi.”

To je isti argument koji postavljaju razvijatelji generativne AI i industrije koje prihvataju ovu tehnologiju, tvrdeći da će LLM-ovi omogućiti zaposlenima – poput štrajkujućih scenarista u Holivudu – da se fokusiraju na najvredniji kreativni rad oslobađajući ih od teškog rada. Međutim, kritičari vide klizavu padinu koja vodi ka eventualnom istrebljenju njihovog izdržavanja. Za razliku od radnika za stolom ili programera softvera, međutim, radnik u skladištu možda neće imati ništa protiv toga da prenese neki fizički naporan posao mašini. Doista, moguće je da uvođenje ovakvih tehnologija može biti deo poboljšanja radnih okolina. Biće zanimljivo videti da li i kako kompanije integrišu robote poput Apolla i kako to utiče na fizički rad, od plata i zdravstvene zaštite do dužine radnog dana i dostupnosti poslova.

“Mislim da su ovo važne rasprave koje treba voditi u ovom dobu”, rekao je Cardenas, više puta upoređujući ovaj trenutak sa uvođenjem personalnih računara i govoreći da je lako biti uplašen.

Ove vrste diskusija često se pojednostavljuju da bi bile samo pitanje robota koji zamenjuju ljude, ali to je složenija rasprava. Mogu se stvarati novi poslovi i način na koji radimo može se promeniti nabolje. Ipak, dok raspravljamo o ovakvim masovnim promenama koje će promeniti način rada, života i društva kakvo ga znamo, važno je zapamtiti da problemi mogu – i obično – zahtevaju različita rešenja.

Izvor: Fortune

Facebook komentari:
Računari i Galaksija