Uskoro bi i sam Dioklecijan mogao da vodi turiste po svojoj palati 

Možda ne već ove sezone, ali za nekoliko godina turiste bi po Dioklecijanovoj palati mogao da vodi sam Dioklecijan.

PCPress.rs Image

Hoćemo li svi izgubiti posao zbog botova?

U to su uverena dva entuzijastična radnika turističke agencije Adriatic.hr – marketinški stručnjak Ian Paligorić i web developer Zvonimir Pastuović. U proširenoj stvarnosti, uz pomoć botova, ovo bi se moglo dogoditi brže nego što biste očekivali. A proširena stvarnost će sve više biti – naša stvarnost. U njoj je moguće družiti se sa penzionisanim rimskim carem, ali o njemu ćemo kasnije, da se vratimo na botove –  bot je skraćeni naziv za robota, ali ne onakav kakav poznajemo iz starih naučno-fantastičnih filmova ili pesama grupe „Kraftwerk“. Kada danas kažemo bot, mislimo na kompjuterski program koji se „osamostalio“ i kao takav komunicira sa ljudima na internetu. Dakle, botovi su „manekeni“ onoga što znamo kao veštačka inteligencija ili “artificial inteligence” (AI). Prema Wikipediji, ovaj termin se odnosi na softverske agente koji komuniciraju sa onlajn uslugama namenjenim ljudima kao da su i sami ljudi.

Primer botova su chat botovi kojima ljudi mogu da postavljaju pitanja na prirodnom jeziku, obično engleskom, i da od njih dobijaju pisane i usmene odgovore. U praksi se takvi roboti koriste da odgovaraju na pitanja o vremenskoj prognozi, sportskim rezultatima, poštanskim ili telefonskim brojevima, redu vožnje vozova… Ali to je “mala promena”. Stvar je došla do te tačke da je danas najnoviji tehnološki hit ChatGPT softverski alat kompanije OpenAI, koji – samo ako znate kako da razgovarate pametno sa njim – može da sroči lepo rimovanu pesmu, nacrta crtež ili napiše tekst koji je pismeniji od mnogih komentara stvarnih ljudi na društvenim mrežama. Nije jedini, ali je trenutno najpopularniji chatbot softver te vrste, koji je već neko vreme dostupan besplatno u probnom periodu. Komercijalna verzija je upravo reklamirana za oko 47 dolara mesečno. Na društvenim mrežama mnogi su se već pohvalili „svojim“ crtežima i stihovima koje je za njih generisao ChatGPT; stvar je prestiža dokazati da ste već savladali veštinu iskorišćavanja botova. Oni sigurno nisu savršeni, ali su pokazali da su u stanju da pišu osnovne novinarske vesti ili generišu ilustracije, tako da su mnogi u medijskoj industriji već pomalo zabrinuti za svoj posao. I ne samo oni… Botovi su tu da ostanu – neki kod nas već koriste ChatGPT u poslu, a šta je logičnije nego da to bude u turizmu, glavnom „deoničaru“ hrvatskog BDP-a. Ian Paligorić kao marketinški stručnjak i Zvonimir Pastuović kao programer već su to ugradili u poslovanje Adriatic.hr-a.

Pročitajte i:  Google objavljuje „otvorene“ AI modele

Ian Paligorić je do sada morao potrošiti minimalno četiri sata za osnovni blog na web stranici Adriatic.hr kako bi napravio kvalitetan sadržaj, koji uključuje prethodno prikupljanje podataka za pisanje teksta. Ako već nemaju originalnu sliku, on mora da ode na neku web „tržnicu“ kao što je Shutterstock i kupi je, pazeći da ne krši ničija autorska prava. Čak i najveći stručnjaci mogu napraviti samo dva bloga u jednom radnom danu. I to nikako nije jedini ni glavni Paligorićev posao. Nakon što je video kolege kako pišu pesme jedni o drugima uz pomoć besplatne verzije ChatGPT-a, pomislio je da bi mogli bolje da koriste alat već u fazi testiranja. I – „unajmili“ su četbota da im generiše kosture bloga, samo mu daju temu za tekst.

– Ako mu samo napišemo „daj mi blog o Makarskoj rivijeri“, biće to vrlo suvoparan i uopšten tekst. Morate se postaviti kao šef koji razgovara sa zaposlenim. Ako mu ovaj dođe i kaže da napiše blog o Makarskoj, otići će na Vikipediju ili neki sličan izvor, napraviti kopi-pejst, malo urediti i evo ti blog. Ako želite vrlo specifičan blog, u konkretnom slučaju o Makarskoj, trebalo bi da date preciznija uputstva i tako će tekst na kraju više ličiti na čoveka. Isto tako kada dođemo do slika. Malopre smo ga testirali: dali smo mu instrukciju da napravi sliku srećnog turiste u Splitu. Na internetu će pronaći slike koje su besplatne za komercijalnu upotrebu i od njih napraviti onu koja odgovara našem sadržaju i uputstvima – kaže Zvonimir Pastuović.

Na ovaj način Paligorić u roku od samo jednog radnog dana može da generiše na desetine skeleta bloga koje će kasnije urediti i dati im svoj autorski pečat, tako da imaju do dva posta dnevno u toku meseca.

– Znam da sada zbog ovoga svi strahuju da će ChatGPT preuzeti poslove novinara, programera… Ali, podsećam da kalkulator nije zamenio profesora matematike ili fizike, samo je olakšao posao , a tako će biti i ovde – kaže Pastuović.

Pravi problem sa botovima je u tome što može doći do „zaglupljivanja“ kada zbog prekomerne upotrebe čet-bota dođete do tačke u kojoj uopšte ne znate šta je chatbot uradio.

Pročitajte i:  Amazon obučava LLM sa 980 miliona parametara

– Mislim da je i sam Bil Gejts rekao da danas svako treba da ima minimum četiri časa programiranja u osnovnoj školi. Ne da naučim da programiram, već da naučim da razmišljam na programerski način. A to takođe znači kako dobro komunicirati sa chatbotom. Ne podnosi epitete i preterane opise, slično kao Google Search – samo treba da unesete što više tačnih pojmova – kaže Pastuović. Pohvalio se da je programski „odsek“ agencije već počeo da testira OpenAI. Rezultat: nešto što im je trebalo osam sati, programeri sada mogu da urade za dva minuta:

– Adriatic.hr redizajnira web stranicu prilagođavajući se modernom korisničkom iskustvu. Na primer, ako jednog dana odlučimo da pored turističkog smeštaja ponudimo i izlete, sada kao programer – da bih ovu novu funkciju ugradio u sistem – morao bih da pronađem kako je ceo kod strukturiran, proučim dokumentaciju pa tek onda pristupiti pisanju novog. S druge strane, botovima obučenim na našoj bazi koda, samo treba da kažem: „Definiši mi klasu za putovanja i napravi stranicu na kojoj se putovanja prikazuju.“ Za jedan minut zamenim sve što programer treba da uradi mesec-dva. Za jedan minut!

– U mom slučaju – kaže Pastuović – poenta je da budem više inženjer nego programer. Ako poznajete logiku programiranja, nije vam problem da prelazite sa jednog programskog jezika na drugi. Isto je i sa chatbotovima: ako znate da im postavite kvalitetno pitanje, dobićete bolji rezultat. Video sam sjajan mim na LinkedIn-u koji je rekao: “Neće vas zameniti botovi. Zameniće vas osoba koja zna kako da ih koristi.”

OpenAI tehnologiju – koja je već u povoju uznemirila duhove i umove – njeni kreatori najlakše predstavljaju upravo uz pomoć straha od nje, kroz paranoju zbog gubitka posla. To je najbolji marketinški trik – kada su svi uplašeni, svako će doći da vidi šta ga plaši. Stoga, OpenAI daje korisnicima malo „igranja“ sa ChatGPT-om, a zapravo svaki bot uči iz svakog njihovog upita. Kroz ovu korisničku „igru“ on se usavršava, nadograđuje svoju inteligenciju. Pastuović ukazuje na fascinantnu činjenicu da je Microsoft do sada u OpenAI uložio ukupno 10 milijardi dolara. Ako to uporedimo sa ogromnih 44 milijarde koje je Mask dao za Twitter – a ovo je samo početna investicija – to samo po sebi govori o važnosti projekta, količini podataka i brzini kojom će ova tehnologija preuzeti. U IT svetu se procenjuje da ćemo za pet godina imati revoluciju u korišćenju tehnologije. Jedna od zavodljivih ideja je da kombinujete chatbotove sa proširenom realnošću ili AR (augmented reality).

Pročitajte i:  Meta - prave pametne AR naočare krajem 2024. godine

– Zamislite konkretnu ideju da „vaskrsnemo“ Dioklecijana kroz proširenu stvarnost i povežemo ga sa ChatGPT. To znači da Dioklecijan bukvalno može biti turistički vodič, kao da je pred vama stvarna osoba koja odgovara na pitanja turiste o njegovoj palati. Možete ga videti na ekranu mobilnog telefona u oblasti u koju usmerite kameru. Ovo je ideja koju ćemo razvijati u budućnosti ako bude sreće, tehnologije i vremena.

Turistički vodiči neće ostati bez posla, već će samo optimizovati svoj poslovni proces. Jer oni će generisati te ture, tačnije – tačke na kojima se taj lik pojavljuje, spreman za komunikaciju.

I onda, umesto da turistički vodič svakog dana vodi turiste u obilazak, oni će samo kupiti obilazak preko mobilnog telefona. A čiju će turu kupiti zavisi od toga ko će se bolje prodati. Sada je pitanje da li više volite Mercedes ili BMW, uvek postoji odnos ponude i potražnje – kaže Zvonimir Pastuović.

I, naravno, uvek će postojati ljudi koji će osećati averziju prema tehnologiji i želeti da ih čovek vodi gradom, jer im je ljudski faktor važan. Međutim, dvojac Adriatic.hr očekuje da će u narednih pet godina većina i dalje koristiti ovu modernu tehnologiju.

– Već neko vreme nas guraju u VR, virtuelnu realnost, ali teško je zamisliti da će ljudi hodati ulicom sa ogromnim šlemovima na glavama. Čak ni motociklisti ne vole da nose kacige. Ali da imaju proširenu stvarnost preko mobilnog telefona – s time će se svi lakše sroditi, jer ionako već bulje u mobilne telefone.

I to je budućnost koju vidimo za pet godina: kombinacija proširene stvarnosti i veštačke inteligencije. Za prijatelje ćemo imati virtuelne likove. U tom smislu očekujemo ogroman IT bum, uporediv sa industrijskom revolucijom koja se dogodila pojavom parne mašine.

Izvor: Slobodnadalmacija

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , ,