Klikni i saznaj, osvoj, otputuj, nađi mozak

Živimo u doba kada stvari polako počinju da se mere klikom, lajkom, fejvom. Informacije dopiru sa svih strana, slušamo o stvarima o kojima možda ne bismo želeli. Da li je Internet postao korpa za smeće u kojoj tražimo tek poneki zapali dukat ili kovčeg s blagom u kome je mnogo igala?

28345958-18946

„Klikni i saznaj ko ti gleda profil“

„Klikni i saznaj kako do 1.000 folovera“, „Klikni i saznaj zašto je plakala Lepa Brena“, „Klikni i saznaj ko je nova sponzoruša koja hara splavovima“… Mediji u trci da budu što čitaniji često imaju te šablone sa „klikni“ ili „pogledaj“ pa se ponekad malo osetiš kao tele. Stalno te, bre, teraju negde da klikćeš, do te mere je postalo naporno da ne klikćem ništa, otvaram samo provereno i ne verujem naslovima koji počinju sa „KLIKNI“. Neki će reći da je to klasična psihologija jer će ljudi biti „spremniji“ da kliknu na nešto ako im to kažete zapovedničkim tonom. Ali, zar nije malo dosta? Mislim, ako mi se sviđa naslov, otvoriću tekst i pročitati, potrudite se da budete malo kreativniji.

Ako želite posećenost, morate biti zanimljivi i interesantni. Kad nešto tražim, hoću da dobijem kvalitetan odgovor, a kad ne tražim, hoću da me zainteresuješ. Klik je postao sredstvo plaćanja na Internetu, sve se meri u klikovima, ali se ne meri realan uticaj na onoga ko je kliknuo. Evo, kliknula sam i ugasila odmah i – nikom ništa. Šta si postigao, sem što je moj klik postao broj koji ti meri posećenost koja zapravo nije realna. Da ne pričam o besmislenim akcijama „Klikni da limun počne da raste na Kavkazu ili da nahraniš decu Afrike“. Umesto klikova, mogli bismo da se bavimo malo kvalitetnijim sadržajem na Internetu, a ne da toliko očigledno prosimo posetu.

„Lajkuj i osvoj putovanje u ko zna gde, nije ni važno“

Da ne zaboravimo i popularne nagradne igre na društvenim mrežama gde te teraju da lajkuješ do besvesti, pozivaš sve prijatelje i rodbinu do ko zna kog kolena da lajkuje i s pravih i s lažnih naloga da bi se ti provozao Venecijom u gondoli. Sto ljudi će to lajkovati i zaboraviće da vaša stranica uopšte postoji. Omiljeni su mi četovi sledeće sadržine: „Hej, ćao, jeste da se nismo čuli od osnovne škole, ali LAJKUJ MI SLIKU DA OSVOJIM PUTOVANJE“. E pa, prijatelju, nastavićemo da se ne čujemo, neka ti lajkuje mama sliku. Dobro, nekada i hoćete da učinite prijatelju, to je samo jedan „glupi“ lajk. Ali ako kreirate ovakve igre, zapitajte se koliko zapravo dobijate time: mnoštvo ljudi koje vaša stranica ne interesuje, a od vašeg fana pravite spamera koji poziva čak ujakove komšinice šuraka da mu lajkuje sliku.

Šta oni to pišu, ne mogu da verujem

Mediji nas na Internetu obasipaju informacijama koje nas ne zanimaju. Često smo upućeni u razne estradne teme koje nemaju nikakvog značaja, ali im se i kritikom pridaje na važnosti. Koliko puta ste videli da je neki besmislen tekst šerovan s nekog medijskog Internet portala uz osudu, kritiku, psovke. Mediji jure posete, mi jurimo dobar sadržaj. Svaki put kada šerujete nešto što vam je besmisleno, glupo, mislite da je nebitno – to medijima donosi posetu. Svaki vaš klik, lajk, share, njima donosi neku vrednost. Google je postao pravi stalker, tako da ako jednom guglate „pevačicino bujno poprsje“, već sledećeg minuta možete videti reklame o tome kako da povećate grudi, što na Google-u, što na Facebook-u.

Ako vam ovakve stvari ne smetaju, onda ništa. Ako vam pak smetaju, razmislite pre nego bilo šta kliknete, lajkujete i šerujete. Da li je to vredno toga i kome zapravo to koristi. Usredsredite se na one sadržaje koji vam se dopadaju, koji vas zabavljaju i od kojih možete da naučite. Možda ne bi bilo loše da nam svima malo klikne u glavi.

Autor: JovanaVu

Objavljeno u časopisu PC Press broj 2014.

Tagovi: , ,