Realnost na steroidima | PC Press

Realnost na steroidima

Virtuelna realnost je izlazak u novi, sasvim drugačiji svet. Možda biste ipak ostali u svakodnevnom svetu, ali malo „dorađenom“. Upravo to vam omogućava novo čudo tehnike – Microsoft HoloLens. Da vidimo kako radi i kakve su primene u planu…

microsoft-hololens-unboxing-05

HoloLens je zapravo Windows 10 računar ugrađen u AR (augmented reality) vizir. Za njegovo funkcionisanje nije neophodno da se povezuje s telefonom, tabletom ili nekim eksternim računarom

Virtuelna realnost je vruća tema ove godine. Ipak, ona ima jedno ograničenje – ne može da menja stvarnost. Upravo na toj činjenici zasniva se prednost proširene realnosti (augmented reality). Microsoft je svoje razvojne kapacitete posvetio upravo toj ideji, predstavljajući svoj novi proizvod HoloLens.

Umesto kacige

HoloLens nije VR kaciga,već neka vrsta naočara kroz koje se vidi okruženje. Međutim, u to okruženje HoloLens može da projektuje holograme, kombinujući živi svet i računarski generisane elemente. To su aplikacije, prikaz informacija, trodimenzionalni modeli, praktično sve što računar može da modeluje.

Microsoft nije prvi počeo da razvija ovu tehnologiju. Setimo se projekta Google Glass od pre skoro četiri godine, koji ipak nije zaživeo. U svakom slučaju, tehnologija na kojoj se zasniva HoloLens daleko je naprednija od „pokojnih“ Google‑ovih naočara (što nije nimalo neobično ako uzmemo u obzir vreme pojavljivanja), ali je istovremeno to značajno skuplji i kompleksniji proizvod. Verzija namenjena širokom tržištu još uvek ne postoji, ali za one koji ne mogu da čekaju (i pri tome imaju dovoljno novca), na raspolaganju je Development Edition.

HoloLens je zapravo Windows 10 računar ugrađen u AR (augmented reality) vizir. Za njegovo funkcionisanje nije neophodno da se povezuje s telefonom, tabletom ili nekim eksternim računarom – to je samodovoljan sistem. Sudeći po ceni, koja je u ovom trenutku oko 3.000 dolara, Microsoft, barem za sada, nema veliku ciljnu grupu.

Budući da je reč o proizvodu u razvoju, on ne može da se pohvali preteranom ergonomijom, ali i dalje predstavlja naprednu kombinaciju hardvera i softvera, a možda nam čak daje i uvid u to kako će računari izgledati u ne tako dalekoj budućnosti.

Kako izgleda?

hololens-4

Tehnologija na kojoj se zasniva HoloLens daleko je naprednija od Google‑ovih naočara, ali i znatno skuplja od njih

HoloLens na prvi pogled deluju kao malo predimenzionirane naočare za skijanje. Čine ih dva glavna dela – plastični okvir koji se stavlja na glavu i transparentni vizir. Podesivi okvir naleže oko glave, preko čela i ušiju. Na njemu je taster za startovanje uređaja i indikator stanja baterije (u vidu pet LED dioda), kao i microUSB konektor za punjenje akmulatora. Postoje još dva tastera pomoću kojih se definiše osvetljenje ekrana, 3,5 milimetarski audio‑konektor za slušalice i kontrole za podešavanje jačine zvuka. U plastičnom okviru naočara nalaze se mali zvučnici. Uređaj nema klasične slušalice, pa osobe koje se nađu u blizini takođe mogu da čuju zvuk iz HoloLens‑a.

Vizir je, naravno, pun različite elektronike. S prednje strane nalazi se blago zatamnjen providni plastični panel, koji ima pre svega dizajnerski efekat, ali služi i kao zaštita za senzore i ekrane koji su postavljeni iza njega. HoloLens ima dva ekrana, po jedan za svako oko. Napravljeni su od transparentnih panela, blago zakošenih kako bi mogli da „hvataju“ slike koje se emituju iz mini‑projektora postavljenih iznad njih. U viziru su još i senzori – četiri kamere koje snimaju okruženje, jedna „dubinska“ kamera, kao i senzor ambijentalnog osvetljenja.

Skriveni računar

Hardverski, HoloLens možemo da svrstamo u kategoriju prenosivih računara. Ipak, s gledišta sirove snage, on je daleko ispod današnjih standarda. Pokreće ga 32‑bitni Intel‑ov procesor, sa zasebnim Microsft Holographics Processing Unit (HPU 1.0) koji je zadužen isključivo za generisanje i obradu hologramske slike. Sistem ima 2 GB RAM‑a i 64 GB flash memorije, a povezivanje sa spoljašnjim svetom ostvaruje se preko Bluetooth 4.1 LE i 802.11ac Wi‑Fi konekcije. Microsoft za sada nije obznanio koja je rezolucija ekrana u HoloLens‑u, sem da emiter proizvodi 2,3 miliona svetlosnih tačaka.

Pošto je reč o zaokruženom računarskom sistemu koji ima sopstvenu bateriju, može da se koristi bez ikakvih žica, što mu daje mogućnost upotrebe i u spoljašnjim uslovima. Akumulator traje između dva i tri časa, a otprilike isto toliko vremena je potrebno za njegovo punjenje.

Snaga i ograničenja

HoloLens u postojeće okruženje, u realnom vremenu, projektuje kompjuterski generisane slike, tako da za korisnika sve to izgleda potpuno prirodno. Zamislite situaciju u kojoj pokemone ne biste videli samo gledajući u svoj telefon, već bi oni bili tu oko vas i kada gledate okolinu, naravno uz dodatak HoloLens naočara. Slika koja se projektuje dobro se uklapa u okruženje, a čitav doživljaj je prijatan i ne zamara oči.

Ipak, ovaj sistem ima i ograničenja. Za sada hologrami ne pokrivaju čitavo vidno polje. Providni ekrani i projektori generišu hologramsku sliku samo u ograničenom prostoru koji se nalazi ispred oka posmatrača. Ukoliko se glava okrene u stranu dok se gleda u hologram, on će nestati pre nego što se scena pomeri u periferni deo vidnog polja. U ovom trenutku to je jedan od najvećih problema s kojim se HoloLens suočava. VR tehnologija ne pati od toga – ona već sada obezbeđuje vidno polje od 360 stepeni, ali zato nije sposobna da miksuje realan i hologramski generisan svet. Drugim rečima, kako AR tako i VR imaju svojih prednosti i mana, i te mane su često komplementarne. Onaj ko prvi bude uspeo da uklopi i iskoristi u jednom proizvodu prednosti obe tehnologije otvoriće sebi vrata ka velikom profitu.

Kada već govorimo u unapređenjima, u ovom trenutku vidi se još jedan problem za korisnike – balans. Prednji deo sadrži praktično svu elektroniku i teži je od okvira koji služi da ceo uređaj drži na glavi. Zbog toga se prednji deo spušta ka nosu, a time se gubi balans i fokus očiju na ekrane, pa je tokom rada potrebno povremeno podizati HoloLens. Ali, budući da je to razvojna verzija, verujemo da u finalnoj verziji to biti rešeno.

Upravljanje svetom

HoloLens naočarima upravljate na dva načina – putem Clicker daljinskog upravljača ili gestikulacijom rukama. Clicker je mali daljinski koji ima samo jedno dugme i jednostavnu funkciju da klikne na ono što se kroz HoloLens gleda. U centralnom delu vidnog polja postavljen je mali kursor u vidu tačke i kada se on pozicionira na određeno mesto, može da se iskoristi za kliktanje pomoću Clicker‑a. U kombinaciji s odgovarajućim pokretima glave ili ruke na ovaj način može da se „uhvati“ predmet i premešta s jednog na drugo mesto, da se zumira i skroluje sadržaj ekrana.

Gestikulacije rukama najviše podseća na dirigovanje. Pošto je u pitanju AR, korisnik HoloLens‑a vidi svoje ruke ispred sebe i u stanju je da njima upravlja hologramima koji se projektuju na displejima. Postoje dve osnovne naredbe Bloom i Air Tap.

Bloom podrazumeva držanje ispruženih prstiju ispred glave. Razdvajanjem prstiju otvara se Start meni nove generacije, odakle se dobija pristup ka svim aplikacijama i funkcijama uređaja. Air Tap koristi samo ispruženi kažiprst, koji kada se savije ima funkciju klika. Da bi funkcionisale, obe komande moraju da budu izvedene u vidnom polju senzora.

HoloLens se zasniva na Windows 10 operativnom sistemu, pa su obezbeđene i glasovne komande Kortana ličnom asistentu. Neke komande najjednostavnije je zadati glasom, kao što su Remove (koja zatvara aktivni prozor) ili Take a picture (koja pravi snapshot vidnog polja, zajedno sa hologramima). Kortana predstavlja možda najlakši način za unos teksta, jer ne zahteva uparivanje dodatne Bluetooth tastature, kao ni upotrebu virtuelne hologramske tastature koja se koristi uz Air Taps komande.

Mapiranje okruženja

Sistem radi u realnom vremenu na principu prilagođavanja 3D objekata prema onima koji postoje u realnosti. Da bi se to postiglo, neophodno je da kamere i senzori na viziru snimaju prostor ispred sebe, ali i da mapiraju snimljene objekte koji mogu da budu potencijalne prepreke za postavljanje 3D generisanih objekata (npr. zidovi). Zatim se izračunavaju relativne pozicije u odnosu na te objekte i to se koristi kao polazna osnova za iscrtavanje 3D objekata. Pokazalo se da HoloLens taj posao obavlja prilično dobro i precizno. Prozore programa moguće je tako „okačiti“ na zidove, prave 3D modele, na pod ili stolove… I oni će se držati tih pozicija bez pomeranja, kako god se mi kretali kroz prostor. Pozicioniranje je precizno, pa objekti na zidu izgledaju kao neka vrsta virtuelnih prozora, na podu ili stolu zaista izgledaju kao da su na njima, a ne da levitiraju iznad njih.

Windows 10 programi rade, ali način kontrole uređaja nije pogodan za sve aplikacije. Sve je spremljeno za Edge browser, Skype (naročito u formi video‑konferencije), YouTube… Pošto ove aplikacije nisu dizajnirane za rad sa HoloLens‑om, pokreću se u vidu lebdećih prozora sa fiksnim pozicijama. Kada je reč o YouTube‑u, pomenućemo da postoji i poseban HoloLens klijent HoloTube, koji se razlikuje od originala samo po prilagođenijem interfejsu za ovaj sistem. On omogućava da se video „otkači“ od fiksne pozicije i da stalno lebdi u centralnoj poziciji ekrana, bez obzira na to gde se gleda.

Aplikacije koje su dizajnirane za HoloLens omogućavaju mnogo veći stepen kontrole. One mogu da se ponašaju kao da su na nekoj vrsti virtuelnog desktop‑a i da se aranžiraju tako da uvek budu u vidnom polju. Pojedine aplikacije donose i 3D efekat, što znači da dozvoljavaju kretanje oko njih i pogled sa svih strana, kao da su realni objekti. Jedna od aplikacija koja obezbeđuje kreiranje takvih holograma jeste HoloStudio – ona omogućava uklapanje različitih elemenata u scenu, konstruisanje objekata, njihovu dekoraciju i bojenje. Skype klijent donosi punu kontrolu videa i glasa, uz jednu izmenu u odnosu na klasičan Skype. Pošto HoloLens ne može da snimi sebe, odnosno osobu koja nosi AR naočare, sagovorniku se kao video prikazuje ono što korisnik vidi, zajedno sa hologramima… naravno, onim koje korisnik želi da podeli.

I, naravno, igre!

Nije teško zamisliti potencijal ovakve platforme u gejming svetu. Ako je Pokemon Go napravio takvu pomamu ubacujući AR u mobilne telefone, uz sva ograničenja koju mobilne platforme donose, jasno je da potencijal HoloLensa podiže to ne na kvadrat, već na kub.

Mogućnosti okruženja demonstrirane su u igri Fragments, gde je korisnik u ulozi detektiva koji mora da istražuje scenu zločina i identifikuje tragove koji će ga voditi ka razrešenju slučaja. Postoje i igre namenjene mlađim uzrastima, kao što je Young Conker, neka vrsta platformske igre koja koristi nameštaj u sobi kao nivoe koji treba da se pređu. U pripremi su programi koji će, ako se HoloLens „primi“ kod korisnika, svojim idejama, realizacijom, pa i načinom upravljanja potpuno redefinisati igračko iskustvo.

Tehnologija za budućnost

Čak i prva generacija HoloLens AR tehnologije, još uvek u razvojnoj fazi, predstavlja impresivan primer budućnosti računara. Prva stvar koja nam se svidela jeste to što se radi o tehnologiji koja je samodovoljna – nije potrebno da pored sebe imamo i računar koji će obezbeđivati obradu AR sadržaja, već se sve to obavlja u samim naočarima. Kao najveću manu u ovom trenutku vidimo relativno ograničeno vidno polje u kome mogu da se smeste hologramski objekti, ali ne sumnjamo da će u narednim iteracijama biti pomaka i na tom planu.

Da bi ova tehnologija zaista uspela i bila prihvaćena, neophodno je da osim za igre, aktivira i neka nova polja primene – odmah nam se nameću građevinska industrija, dizajn enterijera, prodavnice koje umesto skupih proizvoda imaju njihove AR holograme, filmska industrija… Prvi preduslov da bi se uopšte razmišljalo o tome jeste da HoloLens, kada izađe iz razvojne faze, bude znatno jeftiniji nego što je sada.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u časopisu PC#237)


Asus


Gomex

Enjoy.ing

Twitter