BIZIT 2018: Novi ekonomski poredak i kreativna industrija

Blok posvećen kreativnoj industriji je otvoren izlaganjima o veoma interesantnim temama – korporativnoj gejmifikaciji, odnosno odnosima između nas kao korisnika i kompanije Google, giganta Internet pretrage.

Branisalv Kovačević, osnivač i CEO Hub d.o.o

O korporativnoj gejmifikaciji je govorio Branislav Kovačević, direktor i osnivač Founder Hub-a. Gejmifikacija predstavlja upotrebu iskustava iz sveta video igara zarad unapređenja sposobnosti zaposlenih, kako bi svakodnevni rad bio još efikasniji. Igre danas generišu više prihoda od muzike i filmova – 108,4 milijardi dolara u 2017. godini, a očekuje se da vrednost tržišta dostigne 230 milijardi do 2022. godine. Prosečan igrač ima 35 godina, što razbija naše zablude o tome da se „samo deca igraju“.

Principi gejmifikacije se primenjuju u izuzetno ozbiljnim kompanijama, gde radne napore čine zabavnim i lakšim. U ta imena se ubrajaju Ford, SAP, Microsoft, IBM, Deloitte i ostali. Zahvaljujući tehnikama gejmifikacije, tehnike motivacije aktiviraju urođene želje za napretkom, takmičenjem i priznanjem. Takođe, veoma podstiče timski rad, društvene aktivnosti i produktivnost uopšte. Predstavljeno je i konkretno rešenje tim povodom – Trajectorio. Reč je o gotovoj aplikaciji koja zaposlenima i menadžmentu omogućava da odmah počnu da primenom metoda korporativne gejmifikacije.

Miroslav Varga, stručnjak za online marketing, statističke analize i data mining

Miroslav Varga, stručnjak za onlajn marketing, statističke analize i data mining, je izlagao na temu: „Da li će Google i u budućnosti raditi za vas“. Gost iz Hrvatske radi u firmi Escape, jednoj od manje od 100 firmi koje imaju Google sertifikat Premier Google Partnera. Google menja svoj algoritam preko 2400 puta godišnje, što u praksi znači 11 puta svakog radnog dana, a svakog dana se gugla od 3 do 5 milijardi puta.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Biotehnologija i genetika, zelena energija, roboti

Sve to, i još mnogo toga, radi Google Machine Learning algoritam. Ovaj algoritam mašinskog učenja će stoga imati ogroman uticaj na kompletan onlajn svet, imajući u vidu važnost Google-a u današnjim okvirima. Naravno, za Google je veoma važno da maksimizuje prihode od reklamiranja, pošto je to glavni izvor njegovih prihoda, te u tom smislu pokušava da što bolje upozna svakoga od nas, što čini prevashodno kroz pretrage i monitoring olajn aktivnosti. Gospodin Varga je govorio i o različitim reklamnim kampanjama, ističući posebno SDC, odnosno Smart Display Campaign sistem, koji se pokazao naročito učinkovitim. Takođe je dat primer korišćenja Google ML-a za analizu i proveru oglasa.

Tehnički direktor kompanije Čikom informatički inženjering Dragoslav Kenjić je govorio o digitalnoj transformaciji lokalnih uprava. Pod geslom „Promena je jedina konstanta“, naglašeno je da su ključni problem ljudi, a ne softver ili tehnologija. Lokalna uprava mora da bude podsticajni faktor koji društvo podstiče na promene, umesto da bude glavna tačka otpora promenama.

Michael Krizmanić, Managin Partner, Europos

Upravo lokal može imati najviše koristi od digitalizacije, dramatično uvećavajući svoje prihode kroz optimizaciju svih procesa i olakšavanja koja će značiti i građanima i upravi.  Opštinski informacioni sistem, sistem za menadžment dokumenata, portal lokalne e-uprave, e-peticije, naplata turističkih lokalnih taksi, razne vrste overa, sve se može digitalizovati i to je jedini ispravni put daljeg razvoja.

Pročitajte i:  Elektromreža Srbije osvojila zlatnu medalju na SAP Quality Awards

Mihail Krizmanić, Managing partner kompanije Europos je održao predavanje na temu JobCoin – Razmena znanja, veština i zanata. Jobcoin je digitalna platforma za razmenu veština, usluga i „stvarnog“ rada, a „kapital“ se stiče veštinama, učenjem i radom, da bi se potom mogao potrošiti i razmeniti samo sa – istim tim. Kao platforma koja je izrazito okrenuta ljudima, JobCoin je namenjen svima kojima je potrebna usluga koju ne mogu da priušte, već samo da je razmene nudeći zauzvrat svoj sopstveni rad i znanje.

Dragoslav Kenjić, tehnički direktor, Čikom

Sistem funkcioniše po principu zatvorenog kruga i razmene. Akcenat je na Open Source tehnologijama, bez obzira da li je reč o bazama podataka, razvojnom okruženju ili programskim jezicima. Uključeni su i principi veštačke inteligencije, mašinskog učenja i analitike.

Blok je svojim izlaganjem okončao dr Miodrag Zec, redovni profesor Univerziteta u beogradu, čija je tema bila: Država, akumulacija, razvoj – mitovi i dileme. U svom prepoznatljivom stilu, profesor Zec se osvrnuo na najveće probleme, ali i mitove sa kojima se susrećemo na relaciji potreba i želja, odnosno podsticaja na razvoj i državne politike. Sa karakterističnim primerima, dovodeći publiku do oduševljenja, analizirao je razne probleme sa kojima se susreće Srbija kao društvo, ali i na izazove digitalizacije.

Pročitajte i:  Pametni dom: Hajde, Jano, kuću da opametimo!
dr Miodrag Zec, redovni profesor Univerziteta u Beogradu

Profesor Zec je pošao od jednostavnog pitanja – zašto su jedni bogati, a zašto su drugi siromašni. Prema njegovom mišljenju, sve drugo što možemo razvijati, unapređivati, najavljivati velike industrijske pomake i revolucije, ali se u praksi neće ništa desiti jer odgovor na pitanje bogatstva nije u resursima, nego u znanju i organizaciji.

„Uređeno društvo je osnov svega. Ukoliko nemate uređeno društvo, osuđeni ste na siromaštvo. Država je proizvod ljudskog društva, koji su neki narodi proizveli, ali drugi nisu. To je najkomplikovaniji, najzahtevniji, najsofisticiraniji proiozvod, što ljudi ne shvataju.“

Profesor Zec je izložio dva koncepta države – najpre kroz podelu na pravne i autokratske države, ali isto tako i na države sa visokim stopama poreza i izrazitom stopom jednakosti, kao i države sa niskim stopama poreza sa ogromnom stopom nejednakosti. Profesor Zec smatra da je najvažnija stavka u organizaciji države vladavina zakona i prava. U autoritarnim državama zakoni se donose retroaktivno i legalizacija ide naknadno, i to su negativni primeri na koje se ne treba ugledati, jer u njima bazični principi nisu poštovani, nezavisno od toga da li su zakoni dobri ili ne. Proizvod toga su nestabilnosti svojine i ugovora, gde sve zavisi od vlasti. Izlaganje profesora Zeca je često bilo prekidano aplauzima, a na isti način je pozdravljen i po završetku izlaganja.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.