Biznis i finansije: Ova godina mnogo neizvesnija od prethodne

Prema rang listi objavljenoj u najnovijoj godišnjoj ediciji Finansije TOP u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije, AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2022. godini, sa ostvarenom dobiti od 26,1 milijardu dinara, što je u ogromnoj meri posledica konsolidacije Naše AIK banke. Prvi na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je Dunav osiguranje, sa premijom od preko 35 milijardi dinara. Preliminarni podaci pokazuju da će ukupan prihod celog finansijskog sektora u 2022. godini iznositi oko 450 milijardi dinara, ali prognoze upozoravaju da će ova godina biti mnogo neizvesnija od prethodne.

AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2022. godini, sa ostvarenom dobiti od 26,1 milijardu dina- ra, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji Finansije TOP, u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije. Ovakav rezultat je, međutim, u ogromnoj meri posledica konsolidacije Naše AIK banke (bivša Sber banka) u četvrtom tromesečju prošle godine, što je AIK banci donelo značajne, jednokratne ostale prihode, ističe se u ediciji Finansije TOP.

Tradicionalno najprofitabilnija Banca Intesa je na drugom mestu, sa dobiti od 12,7 milijardi dinara, dok je treća OTP banka, koja je lane ostvarila dobit od 12,3 milijarde dinara. Među prvih pet po dobiti na rang listi mesečnika Biznis i finansije je i Raiffesen banka, koja je u 2022. godini značajno podigla profit na 9,7 mili- jardi dinara, dok je na petoj poziciji UniCredit banka sa dobiti od 8,4 milijarde dinara.

PCPress.rs Image

Najveća banka po aktivi sa udelom od 15,1% i dalje je Banca Intesa, a sledi OTP banka sa udelom od 13,7%. AIK banka će, nakon što se sprovede dogovoreno preuzimanje grčke Eurobank Direktne, dostići tržišni udeo od preko 13 procenata. Time će ova banka više nego duplirati tržišno učešće u odnosu na period pre nego što je započela svoju strategiju širenja, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP. Mereno veličinom aktive, Raiffesen banka je četvrta sa udelom od 12,8%, a peta je UniCredit banka, čije tržišno učešće iznosi 10,7%.

Pročitajte i:  Banka Engleske: AI neće dovesti do gubitka posla

Dvoeskli mač visokih kamata

Banke su svoj neto prihod od kamata u 2022. godini uvećale za oko 20 milijardi dinara, na skoro 150 milijardi, dok je neto prihod od naknada i provizija lane povećan za četvrtinu, na 69,5 milijardi dinara. Rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata, međutim, nije doneo previše optimizma u sektoru, usled rizika da će visoke kamate usporiti privrednu aktivnost, uvećati troškove poslo- vanja i povećati udeo loših kredita, ističe se u godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije.

PCPress.rs Image

Nema sumnje da će se konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji u izvesnoj meri nastaviti, ali je manevarski prostor za delovanje najvećih banaka prilično smanjen. Zato je verovatnije da će se u ovoj i narednoj godini bankari više usmeriti na sopstveno dvorište i pronalaženje načina da što efikasnije prebrode krizu, nastalu usled smanjene likvidnosti i recesionih pritisaka. S druge strane, mišljenja stručnjaka su jako podeljena oko toga da li će ovako ubrzana koncentracija bankarskog tržišta doneti veću konkurenciju i kvalitetnije usluge za klijente, ili su Srbiji potrebne manje banke, specijalizovane za pojedine sektore i za određeni segment klijenata, navodi se u ediciji Finansije TOP.

Pritisak inflacije na osiguravače

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2022. godine ostvarila ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, za 14,5 milijardi dinara više nego godinu dana ranije, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dina- ra, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara.

PCPress.rs Image

Dunav osiguranje je u 2022. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je premašila 35 milijardi dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 24,8 milijardi dinara. Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2022. godini na rang listi Finansije TOP slede Wiener Städtische, DDOR i Triglav osiguranje.

Pročitajte i:  Banka Engleske: AI neće dovesti do gubitka posla

Štete koje su isplatili osiguravači porasle su sa 53,7 milijardi dinara u 2021. na 65,3 milijarde dinara u 2022. godini, dok su ukupne tehničke rezerve iznosile 219 milijardi dinara, za 12 milijardi više u odnosu na godinu dana ranije. Inflacija je zadala priličnu glavobolju osiguravačima zbog rasta troškova šteta, usled povećanja cena određenih proizvoda i usluga. Taj rast je naročito vidljiv kod osiguranja automobila, imovine i zdravlja, gde su cene materijala, popravki i usluga rasle iz meseca u mesec, ističe se u godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije.

Lizing raste, fondovi padaju

Tržište finansijskog lizinga u Srbiji je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Prema podacima u ediciji Finansije TOP, putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

PCPress.rs Image

Neto imovina penzionih fondova na kraju 2022. iznosila je 48,2 milijardi dinara, što je za 1,7% manje nego na kraju 2021. godine. Do smanjenja vrednosti neto imovine fondova u 2022. došlo je usled negativnog pri- nosa od investiranja, koji je zabeležen prvi put, kao i privremenog rasta isplata. Prošle godine, neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara i manja je za 19% u odnosu na godinu ranije. Iako je lane u Srbiji otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihov imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini, za- ključuje se u ediciji Finansije TOP.

Pročitajte i:  Banka Engleske: AI neće dovesti do gubitka posla

Sve više nesolventnih preduzeća

Prema preliminarnim podacima koje je za mesečnik Biznis i finansije dostavila Privredna komora Srbije, očekuje se da će ukupan prihod celog finansijskog sektora u 2022. godini iznositi oko 450 milijardi dinara. Finansijski sektor je prošle godine rastao skoro dvostruko brže od ostatka privrede, ali je veliko pitanje kako će se na ovo tržište odraziti sve izraženije teškoće koje domaća preduzeća imaju sa likvidnošću i sposob- nošću da izmiruju svoje obaveze.

Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 predu- zeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u centralnoj i istočnoj Evropi, to nije jedini „crni poda- tak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog pandemije i nadovezujući rat u Ukrajini, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP.

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , ,