Da li će nova pravila za paušalce biti promenjena?
Najavljena nova pravila za paušalce izazvala su mnoge kontroverze, što je navelo Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da reši nedoumice. Dosta konfuzije i nezadovoljstva su unele informacije koje bi promenile način poslovanja pre svega IT freelancera, pa su dodatne informacije dobrodošle. Šta je tačno a šta ne od najavljenih pravila, i šta će biti zaista predloženo?
Polemika oko načina paušalnog oporezivanja razvila se nakon što su najavljene moguće izmene koje bi se odnosile na preduzetnike:
- poresko rasterećenje za prvu godinu poslovanja (ako preduzetnici mesečno zarađuju do 200 evra)
- uplata dažbina na jedan račun
- limit od šest miliona dinara prilagoditi prema delatnostima
- odlučivanje o tome ko može biti paušalac
- automatska izrada rešenja
Nova pravila za paušalce predmet rasprave
Neka od pomenutih predloga reforme paušalaca i načina oporezivanja su zdravorazumska i dobronamerna, ali neke stavke su ne samo problematične, već i kontraproduktivne. Sa ciljem pokretanja diskusije i razjašnjenja predloga, NALED je na jučerašnji sastanak pozvao stručnjake za paušalno poslovanje: Milana Trbojevića (knjigovođa), Uroša Nedeljkovića (advokat) i Nikolu Jovanovića (paušalac), kako bi se razgovaralo o predlozima i reakcijama javnosti na njih. Milanom Trbojević, autor na blogu ft1p.rs, za Netokraciju je detaljnije objasnio šta je dogovoreno na sastanku.
Da li su predlozi reforme paušalaca dobro predstavljeni?
Suština problema, kako Milan navodi, nalazi se u tome da su se pojedine informacije pogrešno interpretirale. Svakako najproblematičniji deo predloga odnosi se na ograničenje od 80% na primanje prihoda od jednog klijenta. Reč je o nespretno sročenom predlogu koji je imao ideju da natera poslodavce da zaposli radnike a ne paušalce. Ipak, ovakva ograničenja predstavljaju ne samo mešanje u rad preduzetnika, već su i apsurdna jer npr. freelancer dobijaju pare preko Upworka i sličnih sajtova za poslove. Oni bi u oku zakonu radili samo za jednog klijenta jer pare dobijaju iz jednog izvora, tj. firme preko koje se nalaze poslovni aranžmani. To ističe i Trbojević:
U NALED-u kažu da ova tačka predloga pak nije došla sa njihove strane. Zvaničan demanti mogli bismo očekivati u narednim danima. Oni su imali ideju da definišu i pojednostave kategorije, a moram priznati da nisam siguran kako bi se ova situacija preslikala na IT sektor.
Zaključak svih koji su prisustvovali na sastanku jeste da su određena rešenja poput automatizacije jako dobra, ali da bi se reforma sistema morala vršiti kroz dijalog i uključivanje svih interesnih grupa. Trbojević za Netokraciju otkriva da u NALED-u trenutno razmišljaju da u narednih mesec dana upute i javni poziv za učešće u kreiranju rešenja svima koje ova oblast poslovanja dotiče, što je ujedno i najveća „pobeda“ za paušalce u ovom trenutku. Više informacija svakako treba očekivati u narednim danima, a zvanično saopštenje NALED-a će svakako pomoći da se otklone nedoumice i započne pravi dijalog kako bi se preduzetnici zaista imali olakšice.
Izvor: Netokracija
