Da li su programeri u Srbiji razmaženi?

Kada bi mogao da bira, programer iz Srbije bi želeo platu od 1.455 evra, pokazuje istraživanje sprovedeno među korisnicima portala HelloWorld.rs. To je skoro tri i po puta više od prosečne plate u našoj zemlji, koja se kreće oko 420 evra. S obzirom da se godinama unazad traži „programer više“, da takvih stručnjaka nema na listama Zavoda za zapošljavanje, željenu platu verovatno formira odnos ponude i potražnje. Nedostatak programera na tržištu zahteva i drugačiji pristup njihovom pronalaženju – oni iskusniji najčešće ni ne apliciraju za poslove jer kompanije na razne načine pokušavaju da stupe u kontakt sa njima i da im se „dodvore”. U tome im pomaže i servis altTab, koji omogućava iskusnim IT stručnjacima da budu kontaktirani samo od strane onih poslodavaca koji u velikoj meri ispunjavaju njihova očekivanja od radnog mesta i projekta na kom će raditi.

Istraživanje, sprovedeno među 1.003 ispitanika pokazuje, da i među programerima postoje razlike u pogledu želja za visinom primanja, kako one koje diktiraju godine radnog staža, tako i mesto u kojem žive i rade. Tako recimo, oni sa iskustvom od preko 10 godina, očekuju u proseku 1.550 evra, što je za 16 procenata više od programera sa iskustvom od dve do pet godina. Razlika je još veća u zavisnosti od mesta stanovanja. U Beogradu, gde objektivno troškovi života jesu najviši, IT eksperti prosečno priželjkuju 1.629 evra zaradu, što je za 40 procenata više od niškog proseka. Da li je svakodnevica u Nišu, gde se očekuje 1.160 evra mesečno, baš toliko „jeftinija“, drugo je pitanje. Novosađani i Kragujevčani su skromniji od Beograđana, ali bi ipak za koju desetinu evra više od Nišlija. Prava pomama za programerima, što je i globalni, i domaći trend, uslovila je da im poslodavci nude, ne samo dobre zarade, već i uslove rada. Svi znamo da su razvojni centri najvećih svetskih IT kompanija svojevrsni radno-zabavni parkovi, gde se težak intelektualni i kreativni rad amortizuje raznim aktivnostima koje imaju za cilj da razonode, opuste, socijalizuju i mimo radnih procesa. Dakle, programeri imaju sve preduslove da budu, osim dobro plaćena, i prilično „razmažena“ radna snaga.

Pročitajte i:  ERP u Srbiji 2018. godine

Međutim, istraživanje obavljeno među korisnicima altTab servisa na sajtu HelloWorld.rs pokazuje da programeri u Srbiji uopšte nisu zahtevni po pitanju dopunskih sadržaja. Mogućnosti kao što su fleksibilno radno vreme, rad van kancelarije, kodeks oblačenja za većinu ispitanika su poželjne mogućnosti, ali im nisu bitne. Ako se izuzme edukacija vezana za profesionalno usavršavanje, za koju 15 odsto ispitanih tvrdi da je neophodna, sve pobrojane mogućnosti su oko 10 ili ispod 10%. Svaki deseti bi zahtevao fleksibilno radno vreme, da kodeks oblačenja nije strogo formalan i da dobije slobodne dane za prekovremen rad. A kada je reč o wellness paketima, samo 0,8% učesnika ankete se izjašnjava da su oni neophodni za prihvatanje ponude za zaposlenje, dok za 70% ova beneficija nema nikakav značaj. Svega 1,4% od poslodavaca bi zahtevalo prostorije za zabavu i relaksaciju dok je ostatku svejedno da li bi ovu beneficiju imali na novom radnom mestu, a 2,7% njih bi tražilo da ima obezbeđenu hranu na poslu. Dakle, definitivno ne može da  se kaže da su domaći programeri „razmaženi“. Žele da zarade znatno veću platu od prosečne u Srbiji, ali ne i da rade pod „staklenim zvonom“.

Pročitajte i:  Švajcarska ima najinovativniju ekonomiju, Srbija na 55. mestu

Istraživanje pokazuje da je ovdašnjim IT-ekspertima najvažnije pitanje, koje bi postavili budućem poslodavcu, da li se radi prekovremeno od toga koja je veličina tima u kojem će raditi, da li će biti okruženi kolegama-seniorima, da li se razvija sopstveno ili outsourcing rešenje, koji alati se koriste, a reč je o krajnje praktična pitanja koja programerima treba da omoguće da se brzo snađu i uklope na novom radnom mestu. 

JavaScript najzastupljeniji

JavaScript je najzastupljenija tehnologija koju poznaju programeri u Srbiji, nju koristi skoro svaki četvrti učesnik ankete. A svaki peti radi u PHP okruženju. Slede C#, Java sa 14% i 13% onih koji poznaju ove tehnologije. Osam, odnosno 7% zna da radi sa SQL-om i .NET-om, dok je znatno manje onih koji poznaju C++, Python, C, iOS/Swift.

Više iskustva, manje pitanja

Izjašnjavajući se o tome šta bi pitali buduće poslodavce, programeri sa manje radnog iskustva definitivno bi se duže zadržali na razgovoru za posao. IT stručnjaci koji rade između dve i pet godina bi, na primer, duplo češće pitali da li će raditi u okruženju sa iskusnijima od sebe u odnosu na one čija karijera je duža od 10 godina. Sa dužinom iskustva opada i potreba da se na razgovoru za posao sazna da li se radi na outsorcing rešenjima ili se razvijaju sopstvene platforme. Razlika među programerima grupisanim po iskustvu je manja kada je reč o pitanjima vezanim za prekovremeni rad, o tehnologijama i alatima koji se koriste.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.