Finska dokazuje da garantovan prihod za nezaposlene nije delotvoran

Revolucionarni test u Finskoj pokazao je da nezaposleni radnici nisu ništa bolji ili gori u traženju posla ukoliko dobijaju garantovani osnovni dohodak. Dvogodišnji eksperiment u kom je učestvovala nasumično odabrana grupa od 2.000 nezaposlenih osoba između 25 i 58 godina koje su primale 560 evra bez poreza mesečno, zaključen je u decembru 2018. godine.

Osnovni cilj je bio da se istraže novi načini distribucije socijalne zaštite u svetu gde je sve više radnika ugroženo automatizacijom, i sve manje ljudi preuzima tradicionalne poslove od devet do pet. Postojeći sistem se smatra previše birokratskim i često odvraća ljude od privremenog rada ili poslova sa pola radnog vremena.

Prema preliminarnim rezultatima koje je u petak, 8. februara, objavila agencija za socijalni rad Kela, pokazalo se da je eksperiment doveo do poboljšanja blagostanja i manje zdravstvenih problema među nezaposlenima. Istraživači su proučavali da li bi prihodi koji nisu vezani za ugovore mogli bolje da podstaknu nezaposlene da pronađu posao u odnosu na tradicionalne naknade za nezaposlene, koje mogu biti ukinute čim osoba počne da zarađuje novac. Iako je to bila najšira takva studija koja se sprovodila u poslednjih nekoliko godina u Evropi, finski eksperiment je bio ograničen na učesnike koji su već bili nezaposleni.

Pročitajte i:  Obustavljena IT prekvalifikacija nezaposlenih

Zagovornici istinskog „univerzalnog dohotka“ pozivaju na to da se mesečna isplata, ponekad opisana kao građanska plata, daje svima bez obzira na njihovo bogatstvo, porodicu ili radnu situaciju. Finski istraživači veruju da njihovi nalazi daju važan uvid u reformu sistema socijalne pomoći u zemlji. „Korisnici primarnog dohotka imali su manje simptoma stresa kao i manje poteškoća da se koncentrišu i manje zdravstvenih problema od kontrolne grupe“, kaže Minna Ylikanno, vodeći istraživač u agenciji Kela. „Takođe su bili sigurniji u svoju budućnost i sposobnost da utiču na društvena pitanja.“

S obzirom da su rezultati objavljeni u petak preliminarni i odnose se samo na prvu godinu studije, to znači da su daleko od zaključka. Međutim, očekivani stimulus do nivoa zaposlenosti još nije materijalizovan, kažu istraživači projekta. „Primaoci osnovnog dohotka nisu bili ni bolji ni lošiji od kontrolne grupe u pronalaženju zaposlenja na otvorenom tržištu rada“, kaže Ohto Kanninen, koordinator istraživanja na Institutu za rad i ekonomska istraživanja.

Finski ministar za socijalna pitanja, Pirkko Mattila, priznao je u petak da vlada nema planove za uvođenje ove šeme u celoj zemlji. „Iako osnovni model prihoda koji je razvijen za eksperiment verovatno neće biti usvojen kao takav za šire korišćenje, mislim da je eksperiment bio veoma uspešan”, rekao je Mattila u izjavi. „Možemo da iskoristimo podatke iz eksperimenta za redizajniranje našeg sistema socijalne zaštite, to će biti sledeća velika reforma.“ Slične šeme su testirane u Kanadi i Keniji.

Pročitajte i:  Obustavljena IT prekvalifikacija nezaposlenih

Eksperiment, o kom smo i ranije pisali, nije ostao bez kritičara. Finski sindikati su zahtevali od poslodavaca da isplate plate koje su u skladu sa standardom zemlje i koje ne moraju da budu subvencionisane benefitima. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu (OECD) je tvrdila da garantovani program prihoda u Finskoj ne bi bio ekonomski održiv i da bi mogao da ostavi značajan broj ljudi u većem siromaštvu od trenutnog. Švajcarski glasači odbili su 2017. godine predloženi univerzalni dohodak na referendumu nakon što su kritičari okarakterisali tu ideju kao nagradu za lenjost i slabost.

Izvor: DailyMail

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.