Kakvi su efekti uvođenja osnovnog dohotka u Finskoj?

Od početka 2017. godine dve hiljade finskih građana su deo projekta koji bi trebalo da ispita opravdanost i posledice uvođenja koncepta osnovnog dohotka umesto niza drugih socijalnih davanja i pomoći. Koncept koji predviđa da svaki građanin neke države, bez obzira na socijalni status, mesečno dobija određeni novčani iznos atraktivna je ideja o kojoj se mnogo raspravlja, a posebno je dobila na težini poslednjih godina s rastom nejednakosti između bogatih i siromašnih širom sveta.

Za eksperimentalno uvođenje osnovnog dohotka u Finskoj je zadužena tamošnja agencija za socijalno osiguranje (Kela, Kansaneläkelaitos). Finske vlasti kroz eksperiment žele saznati da li je osnovni dohodak fleksibilniji način za pružanje pomoći i podsticanje na zapošljavanje od postojećih socijalnih programa. Uz to, nadaju se da bi jedinstveni osnovni dohodak bio dobar način za rasterećenje postojeće birokratije u sistemu socijalne zaštite. Tako je 2.000 građana Finske počelo primati mesečni iznos od 560 evra i takav će dohodak primati do kraja 2018. Birani su nasumično, prihod je oslobođen poreza i oni koji ga primaju mogu potrošiti novac na koji god način žele. Država, dakle, ne kontroliše kako se novac troši niti primaoci moraju ispuniti bilo kakve zahteve da bi dobili novac. Iznos od 560 evra odabran je jer je u nivou iznosa naknade za nezaposlene koja se isplaćuje u Finskoj, a dohodak se ne prestaje isplaćivati ni u slučajevima kad se primaoci zaposle. Iznos nije dovoljan za sve mesečne troškove, no ljudima daje više slobode u svakodnevnom životu.

Pročitajte i:  Novi Tesla kamion kao vozilo iz budućnosti

U Keli, finskoj agenciji za socijalno osiguranje, napominju da je jedan od ciljeva eksperimentalnog uvođenja osnovnog dohotka i ispitivanje mogu li se pojedinci aktivirati na tržištu rada i kroz drugačije mehanizme od dosad uobičajenih. Finska ministarka socijalnih poslova, Pirkko Mattila je izjavila da postoje podaci koji govore u prilog tome da “čak i ako nije vrlo uspešna priča, ona ima neke pozitivne aspekte”, odnosno da su finske vlasti zasad blago optimistične sa dosadašnjim tokom eksperimenta.


Njene reči potvrđuju i iskustva primalaca koji većinom izjavljuju da im je iznos od 560 evra mesečno dao dodatnu slobodu u njihovim životima. Juha Jarvinen (39), jedan od primalaca dohotka, izjavio da je ovaj eksperiment promenio njegov život, budući da je šest godina bio nezaposlen. Nakon svetske ekonomske krize iz 2008. godine, njegov posao sa pravljenjem drvenih okvira za prozore je propao i od tada nije uspevao da se zaposli ili pokrene novi posao. Primanje osnovnog dohotka mu je omogućilo da započne novi posao sa pravljenjem bubnjeva. „Osetio sam se kao slobodan čovek, kao neko ko je izašao iz zatvora ili ropstva. Srećan sam jer je učestvovanje u eksperimentu učinilo da se ponovo osetim kao ravnopravan član društva”, rekao je Juha Jarvinen. On je odbio da prihvati mišljenje da je osnovni dohotak zapravo novac dat ni za šta. Više je sklon da čitav projekat uporedi sa investiranjem u infrastrukturu: novi putevi čine da ljudi budu produktivniji.

Pročitajte i:  Tesla Roadster izašao iz orbite Marsa

Koncept osnovnog dohotka vrlo je važan i u sklopu očekivane transformacije tržišta rada, najviše zbog procesa automatizacije u idućih nekoliko decenija. Upravo iz tog razloga osnovni dohodak zagovaraju i poznati tehnološki inovatori poput Marka Zuckerberga i Elona Muska.

Izvor: BBC

Facebook komentari: