Indeks za IT brucoša

Došlo je vreme upisa na fakultete i visoke škole. Onima koji su se opredelili za karijeru u oblasti informacionih tehnologija pruža se širok izbor visokoškolskih ustanova, što ne znači da je lako izabrati…

Jedan od najvažnijih trenutaka u životu mladog čoveka jeste izbor profesionalne orijentacije. Prvi trenutak za donošenje odluke dolazi posle završene osnovne škole, ali budući da su svršeni osnovci još deca, odluka se donosi pod uticajem roditelja i okoline. Osim toga, srednja škola po pravilu ostavlja izbor konačne profesionalne orijentacije donekle nedorečenim, jer čak i posle srednje stručne škole ima dosta prostora za korekcije.

“Dan D“ je završetak srednje škole – adolescenti su već dovoljno sazreli da razumeju posledice svojih odluka i pred njima je velika odgovornost. Većina njih se oseća nesigurno i nema poverenja u sopstveni sud i izbor visoke škole ili fakulteta, što je razumljivo jer se pogrešne odluke donete u ovom trenutku kasnije teško ispravljaju. Uvek ima i izuzetaka – znam ljude koji su počeli da studiraju istoriju, nastavili strane jezike i na kraju završili elektrotehniku, da bi danas bili odlični programeri. Ali, ko će poželeti da ide ovako komplikovanom putanjom? Ako odmalena prčkate po računaru, ako stalno visite na Internetu i ako su vam informacione tehnologije bliske, zašto ne biste prihvatili ta interesovanja kao logičan izbor za svoju profesionalnu karijeru?

IT je otporan na krizu

U jeku ekonomske krize, kada ni radna mesta renomiranih stručnjaka nisu sigurna, mladi se s pravom pitaju koliko će im vredeti diploma i kakve šanse imaju da posle dugogodišnjeg učenja nađu pristojan posao u struci. Da li uopšte postoje zanimanja koja se konstantno traže? Da, reč je o poslovima iz domena informaciono‑komunikacionih tehnologija. Uprkos krizi tržišta rada, IT sektor i dalje beleži rast, a potražnja za IT stručnjacima ne jenjava. Budući da se kvalitetan IT kadar dobro kotira i u zemlji i u inostranstvu, IT stručnjaci relativno lako nalaze posao – posebno su primamljive razvijene ekonomije Amerike i zapadne Evrope, ali mnogi koriste i blagodeti outsourcing‑a, radeći u Srbiji za stranog poslodavca i stranu platu.

Što se domaće potražnje tiče, u ICT oblastima ima iznenađujuće puno ponuda za posao. Nije retkost da potražnja nadmašuje ponudu, o čemu svedoči i slučaj velike domaće IT kompanije čiji predstavnici tvrde da već duže vreme ne uspevaju da zaposle onoliko stručnjaka koliko im je potrebno, uprkos tome što su pozicije kvalitetne, a uslovi rada i zarada više nego pristojni. Razlog je taj što na našem tržištu radne snage jednostavno nema dovoljno kvalifikovanih stručnjaka – IT je ozbiljna nauka, a mnogi koji sebe doživljavaju kao eksperte zapravo su samoobrazovani entuzijasti koji ne mogu da ispune visoka očekivanja.

Zato IT u ovom trenutku deluje kao dobar izbor koji treba ozbiljno razmotriti, a onaj ko se opredeli da svoju karijeru gradi u ovom smeru, mora da bude svestan da je prvi korak upis odgovarajuće visoke škole ili fakulteta.

Svaki deseti studira IT

Trend izbora informaciono‑komunikacionih tehnologija kao profesionalnog usmerenja može da se uoči i kroz strukturu obrazovnih profila koje studenti upisuju. U školskoj 2011/2012. godini visoko obrazovanje je započelo više od 50.000 brucoša, od čega se 5.483 njih upisalo na obrazovne profile iz domena ICT, što je preko 10 procenata. Određen procenat brucoša neće nikada diplomirati – neki će odustati od studija, a u ovoj oblasti nije retkost ni da studenti na sredini studija nastave školovanje u inostranstvu.

Upisni rokovi za školsku 2012/2013. godinu upravo počinju, ali se procena može napraviti na osnovu broja raspoloživih mesta u školama koje imaju ICT obrazovne profile. Na Web sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (www.kapk.org) postoji kompletan spisak visokoškolskih ustanova u Srbiji koje su dobile akreditaciju. Prema podacima iz marta 2012, ukupan broj akreditovanih studijskih programa iznosi 1.665, a broj raspoloživih mesta na svim školama je 91.116. Kada se izdvoje studijski programi koji potpadaju pod ICT, dolazi se do brojke od 9.079 mesta. Određen broj ovih mesta ostaće nepopunjen, ali će procenat raspoloživih mesta za IT studente takođe činiti približno 10% ukupnog broja raspoloživih mesta u visokoškolskom obrazovanju u sledećoj školskoj godini.

Zaboravite predrasude

Ako ste i vi rešili da studirate IT, sledeći korak je da odaberete školu. Tu opet slede dileme, poput famoznog pitanja da li studirati na renomiranoj državnoj školi ili odabrati neku od mnogih privatnih. Taj izolovani atribut, koji određuje vlasničku strukturu škole, zapravo ništa ne znači. Ima privatnih škola na kojima možete da padnete samo niz stepenice, ali i onih na kojima ćete za svoj novac dobiti pristup najsavremenijim učilima, profesorima koji umeju da prenesu znanje i s kojih ćete poneti priznate diplome. Takođe je tačno da neke državne škole imaju respektabilan renome iza koga stoji višedecenijski priznat rad, dok se na drugim uči gomila bespotrebnih stvari, profesori treniraju strogoću, a školovanje predstavlja trening nerava.

Nemojte robovati predrasudama – raspitajte se o iskustvima starijih kolega, probajte da saznate kako se koja škola kotira u oblasti koja vas interesuje i, što je najvažnije, dobro razmislite šta vi zapravo želite i koji način rada vam najviše odgovara. Promislite i o finansijskom aspektu školovanja – na privatnim školama se plaća školarina, mada mnoge imaju stipendije za najbolje studente, dok je na državnim fakultetima školovanje besplatno ako ostvarite dobar rezultat na prijemnom ispitu i upadnete na budžet.

Značajan faktor u izboru škole je geografska lokacija – život i studiranje u drugom gradu mogu puno da koštaju, a trajanje školovanja linearno povećava ove troškove. Pored zvaničnog podatka o broju semestara, probajte da dođete do statističkih podataka o tome koliko dugo se realno studira. Ako cifre pokazuju da na nekom fakultetu većina studenata barem jednom obnovi godinu, računajte da to može i vama da se desi!

Gde studirati?

Izbor škole zavisi od mnogo parametara od kojih su neki objektivni dok su drugi različiti za svakog ponaosob, pa nećemo pokušavati da vas ubedimo da je neki fakultet ili visoka škola bolji izbor od druge. Umesto toga, pripremili smo listu ustanova koje imaju IT profile, ograničavajući se na one koje su dobile akreditaciju. Da ne bismo nepotrebno opterećivali tabelu, škole koje imaju po nekoliko studijskih programa iz IT domena navedene su samo po jedanput, a izbacili smo i pojedinačne nazive studijskih programa i ostavili samo naziv škole, grad i Web adresu na kojoj ćete moći da pronađete dodatne informacije. Rezultat je lista od pedesetak škola, od kojih se oko trećine njih nalazi u Beogradu, dok su ostale u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i raznim drugim gradovima.

Na kraju da kažemo još i to da ovaj spisak ne znači da se u školama koje nisu na njemu studenti ne susreću sa informacionim tehnologijama – naprotiv, IT je danas toliko duboko ukorenjen u sve delatnosti da je skoro nemoguće naći oblast za koju ove veštine nisu od značaja, makar kao pomoćne ili sekundarne. Ipak, ako želite da studirate, opredelićete se za fakultet na kome je IT u centru kurikuluma.

ICT studije u brojkama

U 2009. godini u Srbiji je diplomiralo 3.256 ICT stručnjaka, od toga 1.957 na I stepenu visokog obrazovanja (BSc), 1.233 na II stepenu (MSc) i 66 na III stepenu (PhD.) visokog obrazovanja (poslednji dostupan zvaničan podatak je za 2009. godinu)

(izvor: Biznis i finansije, februar 2012)

Lista visokoškolskih ustanova

Mladen Mijatović, PC Press