ASUS Zenbook

„Internet dijalog 2021“: od konkurencije ka sektorskoj regulaciji digitalnih platformi u EU

Drugi po redu „Internet dijalog“ u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu održan je 3. juna onlajn. Publika koja je pratila događaj putem Jutjub strima imala je prilike da se upozna sa novostima koje dolaze iz Evropske unije i drugih evropskih zemalja, a tiču se odnosa konkurencije i sektorske regulacije vodećih onlajn platformi. U nastavku skupa razmatrano je poslovanje međunarodnih korporacija, ali i malih preduzeća i preduzetnika iz ugla poreskog prava na internetu.

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Mirković, u pozdravnom govoru je izrazio zadovoljstvo zbog dugogodišnje saradnje ove ustanove sa Fondacijom RNIDS i istakao da Fakultet temi poreskopravnih aspekata poslovanja na internetu posvećuje izuzetnu pažnju. Dejan Đukić, direktor Fondacije RNIDS, istakao da je da su se teme ovogodišnjeg „Internet dijaloga“ nametnule svojom aktuelnošću kako u uporednom pravu, tako i u našoj zemlji.

Publika je imala prilike da sluša izlaganje međunarodno priznatog stručnjaka za pravo konkurencije prof. dr Marka Bote, profesora Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci, naučnog savetnika Maks Plank instituta za inovaciju i konkurenciju u Minhenu i vanrednog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču.  Prof. dr Bota ponudio je detaljan osvrt na predložene propise Evropske unije o konkurenciji na digitalnim tržištima odnosno obrazložio aktuelni zaokret od primene prava konkurencije ka sektorskoj regulaciji digitalnih platformi.

Pročitajte i:  Da li je svaki biznis podjednako vidljiv na internetu?

Poredeći tri modela sektorske regulacije predložena u evropskim zemljama – Predloga uredbe o digitalnim tržištima (DMA) Evropske komisije, britanske propise o digitalnim tržištima i izmene propisa koji je usvojio nemački Bundestag, a čiji je cilj onemogućavanje stvaranja digitalnih konglomerata, prof. dr Bota dao je odgovore na pitanja kada primeniti i sprovesti sektorsku regulativu u odnosu na digitalne platforme, kakve obaveze nameću mrežne platforme i ko bi zapravo trebalo da sprovodi nova pravila.

Razgovor sa prof. Dr Botom vodio je prof. dr Dušan V. Popović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Organizacionog odbora skupa.

Sekcijom o poreskom pravu koja je usledila predsedavala je prof. dr Gordana Ilić Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja se na samom početku osvrnula na prednosti savremenog doba i mogućnost elektronskog poslovanja, odnosno e-trgovine, ali koja uz prednosti nameće i pitanje kako oporezivati dobit koje kompanije stiču i bez fizičkog prisustva tih kompanija na tržištima na kojima posluju.

„Savremena, digitalna privreda omogućava brojnim privrednim subjektima da budu prisutni i da ostvaruju značajne prihode iz jurisdikcije u kojima nemaju bilo kakvo prisustvo u klasičnom smislu, što bez sumnje pred nas stavlja veliki izazov“, istakao je profesor dr Svetislav V. Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta. On je dodao da postoje potencijalna rešenja tog problema, ali da agresivna poreska politika zemalja sa malim tržištima može dovesti do toga da velike kompanije prestanu da pružaju usluge na takvim tržištima.

Pročitajte i:  Prednosti domaćeg domena za mala i mikro preduzeća

Lidija Živković, asistentkinja Pravnog fakulteta, ukazala je na pitanje nepravičnog oporezivanja aktera u domenu digitalne ekonomije i zaključila da rešenje postoji u vidu oporezivanja bruto prihoda ostvarenog pružanjem određenih digitalnih usluga za eksplicitno propisane kategorije. „Pravo na oporezivanje pripada onoj državi u kojoj se nalaze korisnici, što se utvrđuje na osnovu IP adrese korisnika“, rekla je.

„Kako međunarodne grupe već plaćaju porez na dobit, uz nova pravila u zakonodavstvu, može doći do dvostrukog oporezivanja“, navela je Iva Ivanov, doktorand Pravnog fakulteta. Ona je istakla da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predložila kompleksna pravila kojima bi se utvrđivalo ko zapravo treba da plaća porez i da se kao najbolje izdvaja međunarodno rešenje.

Dragan Bosankić, doktorand Pravnog fakulteta razmatrao je oporezivanje digitalne imovine u Srbiji i naglasio da je mnogo izmena uneto u zakone, pa je neophodno otkloniti sve nedoumice koje one uzrokuju. Tokom izlaganja obrazložio je klasifikaciju digitalne imovine i njenu definiciju prema Zakonu o digitalnoj imovini.

Snimak skupa dostupan je na Jutjub kanalu RNIDS-a.

Facebook komentari:
Data centri - specijalno izdanje

Tagovi: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.