Intervju: Milan Bukorović i Vuk Mijanović, Nelt – Kvalitetna platforma kao osnova biznisa

Kada IT verno prati potrebe biznisa, a biznis razume da ne može da napreduje bez dobrog i snažnog IT sektora, dobijete formulu uspeha. Takav spoj je prirodan, ne i jeftin, ali uvek na kraju donese profit. Nelt je primer da je tako, ne samo u svetu nego i kod nas.

Nelt je već skoro tri decenije jedan od lidera u distribuciji robe široke potrošnje. Tokom svih ovih godina kompanija je rasla i transformisala se u korporaciju koja posluje u regionu i u Africi, a pored distribucije i logistike uplivala je i u druge industrije. Zajedno sa rastom kompanije, rasli su i zahtevi koji su se postavljali pred IT podršku. O tome gde je Nelt danas i koji su strategijski koraci u narednim godinama razgovarali smo sa izvršnim direktorom za informacione tehnologije Milanom Bukorovićem i menadžerom za operacionalnu izvrsnost u logistici Vukom Mijanovićem.

„Mi u Neltu na IT gledamo kao na deo biznisa. Nema IT‑ja bez biznisa i nema biznisa bez IT‑ja. I tako je Nelt suštinski postavljen. Ukoliko bi imali projekat koji je samo IT, bez ikakvih veza sa osnovnim poslovanjem, nisam siguran da bi on doneo bilo kakvu biznis vrednost. Zato mi želimo da biznis bude taj koji vodi projekat. To je i razlog što, pored mene koji sam u korporaciji zadužen za informacione tehnologije, o svemu razgovaramo i sa Vukom Mijanovićem našim vrhunskim stručnjakom za logistiku i koji će najbolje da nam prikaže zašto je dobro da imamo tehnologije koje primenjujemo u biznisu“, odmah nas informiše Milan Bukorović

Milan Bukorović, izvršni direktor za informacione tehnologije, Nelt

Put do SAP‑a

Nelt je distributerska kuća koja posluje 27 godina. Oko 2010 godine je promenjena platforma (SAP), od novembra 2012. Time je IT ugrađen u biznis. Kako se dalje reflektovalo na razvoj Nelta?

VM: Ja bih se vratio još jedan korak u nazad. Postoji predistorija u kojoj je prvo prepoznata potreba, a ona je generisala interesovanje u to da nešto unapredite i uvedete procese u neke tokove koji su standardizovani, a onda i optimizovani do mere koja odgovara poslovanju kompanije. Nelt je još 2004. godine prepoznao da će bez jasnog definisanja poslovnih procesa i njihove standardizacije, dalji razvoj kompanije biti značajno otežan.

MB: Tu IT dođe kao konsultant biznisu i kaže ‘U redu, hajde da vidimo gde možemo da uklopimo te procese i koji nam ERP odgovara’. Nelt je uvideo da je SAP softver koji mu odgovara jer će dugoročno doneti standardizaciju procesa i dovoljno je moćan da podrži sve procese. Sa sobom u kompaniju donosi dobru praksu iz drugih kompanija što je značajno za razvoj u budućnosti. Takav softver podržava vaš rast i doprineće vašoj stabilnosti, a neće ugroziti poslovanje. Naši ciljevi su uvek visoka efikasnost, smanjenje troškova i unapređenje procesa. ERP to treba da pruži. Vuk je dobro rekao da kako biznis previše raste i zbog toga su potrebna unapređenja u IT‑ju. Novi ERP uvodite kada shvatite da ste prevazišli prethodni softver i da vam treba više, ali mora da gledate dalje u budućnost jer treba da se zadovolje potrebe za duži period.

Vuk Mijanović, menadžer za operacionalnu izvrsnost u logistici, Nelt

A da li je SAP dovoljan?

VM: SAP je svestran sistem i uvodi procese u formu, ali kao i svaka velika promena u početku korisnicima komplikuje život. Uvođenje novog ERP‑a nas je koštao i vremena i novca. Svaki sistem je onoliko pametan koliko vi uložite energije da ga nahranite dobrim ulaznim podacima i tek onda on može da služi svojoj svrsi. U početku rad u SAP‑u smo doživeli kao pravi šok. Odupiranje poslovnog okruženja je takvo da biznis ne želi da prihvati standard, već on želi da oblikuje standard oko sistema. Tako mi ne želimo da prihvatimo sistem, već mislimo da je ono kako smo navikli da radimo najbolje, najsavršenije itd. Takav pristup vas na kraju skupo košta.

Skupo košta u kom smislu?

MB: U svakom. I tokom implementacije i nakon prelaska u produkcioni rad. Ako operacije postanu suviše kompleksne, ako suviše komplikujete, onda to postane neupotrebljivo. I sada kada se planira migracija na SAP S/4Hana, ako su vam procesi dovoljno jednostavni, možete da idete na migraciju, a ako je sistem složen, ako ga čini veći broj kompanija u okviru korporacije jednostavnije je ići na novu implementaciju. Komplekna arhitektura je mnogo skuplja za kompaniju. Ponekad je rešenje i da dođe direktiva odozgo ‘toliki vam je budžet, u njega se uklopite i to vam je to’. Naravno, neko je pre toga izračunao koliko je para zaista potrebno. I onda se biznis suoči sa tim da mora da se uklopi, da ne može da se bezgranično širi i da procese čini komplikovanijim nego što treba.

Pročitajte i:  Kako do bezbednog ERP-a: Rešenje za velike sisteme

SAP je odličan ERP, u to nema sumnje, ne treba u njemu uvek tražiti sva rešenja vaših potreba. Ukoliko pogledamo trendove u digitalnoj transformaciji kompanija, u arhitekturi sistema se oko ERP-a pravi jedan tanki sloj API-ja koji okružuje podatke, poruke, i logičku fragmentaciju, kako bi se brže unapređivalo korisničko iskustvo.  Zadržavate kruti ERP koji standardizuje procese i na to dodajete deo koji je brz i fleksibilan’. Tako mi okolo imamo i WMS i TMS i našu aplikaciju za mobilnu prodaju.

Iskustvo i proverene tehnologije

SAP ima svoj WMS modul, ali vi ste se opredelili za drugo rešenje.

VM: Napravili smo tehno‑strateške analize i tu smo uvideli da je SAP svoj WMS modul gradio prema potrebama proizvodnih organizacija ili nekih drugih poslovnih sistema koji imaju drugačije potrebe u upravljanju skladišnim sistemima od onih koje su nama potrebne. Mi radimo u FMCG sektoru koji je jako dinamičan u smislu promena koje se dešavaju i samih procesa. Naša odluka je u tom trenutku bila da se okrenemo fleksibilnijoj kompaniji koja pruža lakši razvoj. Zaključili smo da bi naše prilagođenje onome što SAP pruža koštalo puno vremena i puno novca i bili bi uskraćeni za fleksibilnost koja nam je potrebna.

Novi ERP uvodite kada prevaziđete prethodni, ali uz pogled u budućnost. Ako je sistem složen nekad je lakše napraviti novu SAP S/4Hana implementaciju nego raditi migraciju

Nelt je WMS uveo 2004. godine, dakle pre nego što je uveo SAP. Simphony GOLD je već 15 godina u prisutan kompaniji. Tada smo se odlučili za rešenje koje je imalo reference u retail industriji jer na zapadu distribucija kao posebna industrijska vertikala ne postoji. Symphony, odnosno u to vreme Aldata su svoj proizvod napravili prema potrebama FMCG i retail‑a. Videli smo da oni razumeju potrebe tog biznisa. U to vreme, u užem izboru je bio i Swisslog, kao najveći konkurent, ali je nama Symphony najviše odgovarao. Iskreno, da li nam je tada potpuno odgovarao teško je reći jer Nelt kao kompanija tada nije imao potpuno jasnu sliku šta to uvodi u svoje poslovanje. Želeli smo nešto da promenimo, ali nismo imali predstavu kakve će to implikacije da ima na naš sistem. Posle dve godine smo shvatili šta smo kupili i šta smo dobili u smislu benefita koji je donela ta implementacija.

MB: Mi smo WMS uveli pre SAP‑a i to rešenje nam je bilo bolje nego da prelazimo na SAP‑ov modul koji je odličan, ali u našem slučaju manje adekvatan od onoga što smo već imali. Nisam siguran da SAP ima pravi odgovor na sve izazove i mislim da treba tražiti rešenja i izvan SAP sveta, bez obzira na mogući trošak, jer i njega ne treba gledati kratkoročno, ono što se meri je TCO. Naročito kada imate proizvod sa kojim znate na čemu ste i u ovom trenutku, ali i u budućnosti.

Treća važna komponenta vašeg informacionog sistema je softver za upravljanje transportom…

MB: Sistem za upravljanje transportom smo uveli zajedno sa WMS‑om i razvoj ta dva segmenta je išao paralelno, kao što su oni i u biznisu čvrsto naslonjeni jedna na drugi. Praktično, mi smo softverom pokrili naše osnovno poslovanje i pre nego što smo uveli SAP 2012. godine, a koji je doneo standarde na koje smo naslonili naše prethodno iskustvo.

VM: Treba reći da mi ovde pioniri u pogledu razvoja Last mile modela dostave robe. Veliki broj odličnih TMS rešenja ne poznaje ovaj model. Da bi bolje razumeli, Nelt u Srbiji radi sa oko 22 hiljade kupaca kojima dostavlja robu. To je jako veliki broj isporučnih tačaka u odnosu na teritoriju na kojoj se mi nalazimo. Na Zapadu je sistem drugačiji. Vi, na primer u Nemačkoj, nemate toliki broj malih objekata kojima isporučujete toliku količinu robe. Uglavnom isporuke idu ka velikim prodajnim objektima, kojih je manje, pa onda je i rutiranje isporuka ka mnogo manjem broju tačaka i to odlično pokrivaju brojni TMS moduli od kojih neki pokrivaju i brojne pomoćne procese koji zajedno zaokružuju celinu potreba jednog transportnog sistema. Ti sistemi su odlični kada imate situaciju da napunite veliki kamion robom koju odvezete do kupca i tamo ispraznite ceo kamion. Ovde, umesto toga imate manja vozila koja nose robu za više kupaca.

Pročitajte i:  Comtrade System Integration: Od podataka do korisne informacije

Kako onda optimalno planirati i realizovati transport malih količina robe do velikog broja isporučnih tačaka?

MB: Možemo da krenemo od matematičkog problema koji je jako interesantan i kada dođete u realni život shvatite da se tu radi o neverovatno velikom broju kombinacija. Naš TMS računa dovoljno dobro. Da li može bolje, to ne znamo, verovatno da, jer je broj kombinacija veliki, ali i ovo nam završava posao. Skytrack nam omogućava da stignemo na vreme, da ispunimo zahteve, da isplaniramo vozila i rute. I što je veoma važno, nama treba rešenje koje zna naše puteve. Oslanjanje na, na primer Google Maps nije dobro jer našu teritoriju sporo ažuriraju, barem za naše potrebe.

VM: Suština je da globalna rešenja kod nas ne funkcionišu tako dobro kao u svetu. Nama trebaju nešto drugačija, sposobna da se uhvate u koštac sa lokalnim specifičnostima. U poslednje vreme cloud rešenja koja nam donose male startup kompanije sa svih strana sveta pokazuju veliku agilnost u rešavanju svih ovih problema.

U oblak se mora

Znači, Nelt i cloud se približavaju.

MB: Izbor je prost – ako ne odete u pravcu cloud‑a vi tehnološki nestajete. To ne znači da će se sve prebaciti u cloud, ali recimo SaaS za rutiranje transporta je dobar kandidat. Cloud ne znači uštedu u novcu, on pre svega donosi agilnost, brzinu i da promptno odgovarate na poslovne potrebe. Kod sebe, odnosno unutar korporativnog informacionog sistema, vrlo teško ćete postići te parametre brzine i agilnosti. Upravo to je suština svega, tek posle dolazimo do troškova. Jer, svi koji su krenuli od troškova, na kraju su shvatili da su platili više nego što ih košta on premise.

Mi smo krenuli da sarađujemo sa domaćim startapovima. Dolaze i donose nam ideje koje zajedno razrađujemo. Kompanije treba da razmišljaju o tom outside‑in modelu, odnosno da prihvate startap koji dođe sa idejom i unutar kompanije razvije rešenje koje vi treba da primenite.

Na svemu ovome već radimo, Pri kraju smo  i Cloud studije izvodljivosti i koja će nam pokazati pravce u kojima možemo da idemo i šta možemo da očekujemo na kraju puta. Preselićemo neke funkcije na cloud, ali ceo proces mora da bude jasan i precizan. Brzina i skalabilnost su velike prednosti cloud‑a koje ne mogu da se ignorišu.

Veliki igrači nude sjajne mogućnosti u cloud‑u, to je praktično nemoguće dobiti on premise jer je sistem unutar kompanije suviše inertan da bi se tako brzo prilagođavao novim potrebama. SaaS i PaaS su definitivno put na koji nas upućuju veliki igrači u informatičkom svetu. Ne možete da donesete kompetitivnu prednost biznisu ako nemate cloud. Ako ne sada, u budućnosti sigurno.

Kakve alate koristi rukovodstvo Nelta?

MB: Sa implementacijom SAP‑a je implementiran i Business Objects kao rešenje za poslovno izveštavanje. Da li je sve idealno, naravno nije. Razmišljamo o uključivanju Data Analytics‑a i u tome već imamo izvesne rezultate. Dakle Machine Learning je sledeći korak koji ćemo pokušati da uključimo u naš sistem za poslovno izveštavanje. Na ovom polju imamo puno prostora da se unapredimo i to radimo korišćenjem najsavremenijih dostupnih tehnologija. I baš tu smo puno uradili zahvaljujući outside in pristupu. Trebaju nam nove ideje sa strane u kojima prepoznajemo dobrobit za naše poslovanje. Kao osoba zadužena za tehnologije, želeo bih da uspostavim tu kulturu u okviru kompanije. Hajde da odvojimo deo novca da dobijemo ideje sa strane, da uvučemo male startapove, da dođu do nas i da nam razviju nešto dobro. Mi smo unutra i delimo ideje sa kompanijom. Treba nam pogled spolja.

Pročitajte i:  Easy WMS: Lako upravljanje magacinskim poslovanjem

Nelt je veliki poslovni sistem u kojem je distribucija robe široke potrošnje značajan ali ne i jedini posao. Takođe grupacija posluje ne samo u više država, nego i na više kontinenata. Koliko je ceo sistem homogenizovan?

VM: Kada je u pitanju biznis, apsolutno smo homogenizovani. Bez obzira na to o kojoj se kompaniji u portfoliju radi ili u kojoj državi poslojemo, uvek koristimo isti standard. WMS i TMS su uvek isti, procesi su isti.

MB: Što se tiče IT‑ja, njime se upravlja s jednog mesta. ERP‑ovi nisu isti jer analize koje su napravljene pokazuju kada i kako treba preći sa postojećeg softvera na SAP. Ne treba da se procesi usložne u svakom trenutku i u svakoj kompaniji. To komplikuje arhitekturu informacionog sistema i uvećava broj znanja kojim treba da se vlada unutar IT tima, ali zahvaljujući internim resursima sposobni smo da sami kreiramo i upravljamo interfejsima kroz koje razmenjujemo podatke.

Borba za kvalitetan kadar

Gde pronalazite kvalitetan kadar za IT sektor i kako zadržavate IT stručnjake?

MB: Krenimo od toga kako ih zadržavamo. Nije lako, ali se trudimo da razvijemo kulturu koja ih vezuje za posao kod nas. Proteklih godina napravili smo niz koraka kako bismo iskoračili iz standardne korporacije i više se približili IT okruženju. Naši stručnjaci u IT sektoru, pored prostorija u našem centru u Dobanovcima, imaju i prostor za rad u gradu, a omogućen je i rad od kuće. U ovom poslu standarde diktiraju firme koje se bave proizvodnjom softvera, a to je nezgodno za nas koji smo podrška osnovnom biznisu u kompaniji. Mi, bez obzira na to, moramo da pratimo očekivanja i to je ono što mi radimo. Ima tu još benefita koje pružamo našim zaposlenima.

Kako da ih privučemo – to je najteže. Više nije privlačno da budete u korporaciji. Mladim IT stručnjacima to nije interesantno. Oni će učiti moderne programske jezike i zapošljavati se tamo gde ta znanja i interesovanja mogu da koriste. Postoje istraživanja koja kažu da, zbog ovakve situacije, i očiglednog nedostatka SAP S/4 HANA veština, SAP postane neka vrsta technological depth-a, da niko više neće želeti da se bavi razvojem na ovoj platformi. Biti biznis konsultant više nije interesantan posao. U takvom okruženju radimo. Nama trebaju SAP konsultanti, nama trebaju developeri kojima mi ne možemo da pružimo dovoljno izazova. Jedino što možemo je da uzimamo mlade i da ih obučavamo. Imamo program stipendista gde ih učimo da IT nije samo programiranje.

Kada upoznate poslovanje mnogo lakše potom isporučite ono što je potrebno. Treba krenuti od korisnika, razumeti njihove potrebe i napraviti adekvatno rešenje. A to ćete najbolje naučiti u korporaciji gde ne programirate kako je vama lakše, nego kako ćete zadovoljiti potrebe korisnika. Mi pokušavamo da objasnimo našim stipendistima da ako hoće da napreduju bolje je krenuti od iskustava stečenih u realnom biznisu.

Do dobrih stručnjaka teško dolazimo. Troškovi IT‑ja su poslednjih godina značajno porasli. I, pored svega, nema dovoljno resursa, naročito kvalitetnog, kao što je ranije bilo. A to poslednje je posledica hiperprodukcije. Nekada se IT‑om bavio samo onaj ko je to voleo, a danas je to atraktivan i dobro plaćen posao koji privlači široki spektar mladih ljudi. To nije situacija samo kod nas, nego i u celom svetu.

Korisna adresa: Nelt je primer da je tako

Intervju realizovali: Miša Bašić i Vesna Čarknajev

Facebook komentari:

SBB

PC Press WMS
Tagovi: , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.