Kraj sistema subvencija?

Srpske vlasti navodno nameravaju da preispitaju dosadašnji sistem subvencija stranim investitorima. Subvencije bi ubuduće trebalo da se dodeljuju samo za inovacije i nove tehnologije, umesto kao do sada za svako radno mesto, izvestili su iz lista Politika. Ta informacija, međutim, nije zvanično potvrđena.

Takozvani irski ili slovački sistem subvencija započet je još 2006 godine, u vreme bivšeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji ga je praktično i uspostavio u Srbiji. Sistem je relativno jednostavan: strani investitor pokreće nekakvu proizvodnju u Srbiji i za to dobija razne vrste olakšica, uključujući tu i do 10.000 evra za svakog zaposlenog radnika.

Sistem je tokom godina uglavnom bio izložen čitavom nizu kritika ekonomskih stručnjaka. Ponekad se stoga moglo čuti da je možda pogrešno govoriti o stranim investicijama već o srpskim investicijama u inostrane kompanije. Neki svežiji podaci govore da je Vlada Srbije samo od 2015. godine dala 860 miliona evra subvencija stranim investitorima mada su svi koji su pokušali da izvedu računicu do kraja naišli na zid – ugovori su uglavnom tajni. Mijat Lakićević, zamenik glavnog urednika Novog magazina, smatra da taj sistem subvencija „nije bio dobar i da je stvarao velike probleme. Njega najverovatnije i nije trebalo uvoditi, a prostora za takvu vrstu subvencija više i nema. Taj sistem je jednostavno potrošen i tu više nema prostora za dalji rad“.

Pročitajte i:  Digitalna ekonomija menja značaj merenja BDP-a

 

Kada je reč o lošim posledicama čitavog sistema subvencija, Lakićević za DW kaže da je osnovni problem „što su zbog toga domaći investitori stavljeni u daleko nepovoljniji položaj. Time je u velikoj meri poremećeno tržište rada. Sa druge strane je to pokazivalo da imamo jako loš investicioni ambijent. Jer, ako vi morate da platite nekome da dođe u Srbiju, to znači da vlada na neki način kompenzuje loše poslovno okruženje“.

Sa tim je saglasan ekonomista i stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević. Šteta nastaje jer se podstiču radna mesta koja zapošljavaju najmanje kvalifikovanu radnu snagu. „To je dovelo do toga da smo se reklamirali kao zemlja jeftine radne snage, i to je štetno po sebi. Svima bi umesto toga trebalo da bude cilj da budemo zemlja koja povećava produktivnost, budemo uspešnija ekonomija i povećamo zarade zaposlenih“, kaže Kovačević.

Mijat Lakićević smatra da Ana Brnabić nije samostalno došla na ideju, ali sumnja da će stari sistem brzo biti ukinut. „Verovatno će za početak biti smanjen iznos sredstava u budžetu za te namene. Ali, takođe bi trebalo napomenuti da nije ni predviđeno da se to potpuno ukine, već da se preusmeri na ulaganje u nešto sofisticiranije privredne grane“, ocenjuje Lakićević.

Pročitajte i:  Ministarstvo privrede izdvaja sredstva za preduzetnike

Ukidanje subvencija za svako radno mesto bi na neki način razotkrilo i čitav koruptivni sistem u kome je teško verovati da strani investitori dolaze samo iz altruističkih razloga. Mijat Lakićević skreće pažnju na činjenicu „da je loše svako mešanje države u privredne poslove, i njeno izigravanje investitora ili donatora. Tu čak ne mora biti direktne korupcije, ali se stvara koruptivni ambijent u kojem se privredne odluke donose na osnovu partijskih ili nekih drugih interesa, a ne poštuju se tržište, konkurencija, nadmetanje, objektivni kvaliteti ili kriterijumi.“

Kao posebno lošu tendenciju, i kao novitet u sistemu subvencija, Lakićević vidi dolazak nemačkog Kontinentala u Srbiju. Do sada smo imali situaciju da su subvencije dobijale firme koje zapošljavaju one koji nemaju posao, kaže Lakićević. „Sada imamo podsticaje firmama koje uzimaju radnike iz domaćih kompanija, jer pošto su dobili subvencije, oni sada većim platama privlače ljude da prelaze kod njih, i tako ugrožavaju domaće firme.“ 

Šteta je u svakom slučaju već napravljena i sada je samo pitanje koliko se Srbija može iščupati iz začaranog kruga zemlje jeftine radne snage i plaćanja investitorima za dolazak. Mijat Lakićević primećuje da postoji izvesna zabluda oko privlačenja investitora jeftinom radnom snagom. „Bugarska, recimo, ima još niže plate, razvijeniju privredu, ali nema baš neke najezde investitora. Mnogo se više investira, na primer, u Ameriku ili Sloveniju, iako su tamo visoke plate. Plate često nisu odlučujući kriterijum. Više se ceni brzina završetka papirologije, brzo dobijanje priključka za struju, da nema maltretiranja na sto mesta, da ne mora investitor da daje novac i levo i desno. To je ono što zovemo poslovnim ambijentom”, zaključuje Lakićević.

Pročitajte i:  Uspeh poljske ekonomske transformacije

Izvor: Deutsche Welle

Facebook komentari:
Tagovi: , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *