Mali biznisi na Internetu

Da vidimo kako mali privrednici, uz pomoć svog internet sajta, mogu da uštede novac za oglašavanje i da svojoj firmi obezbede stalno onlajn prisustvo.

Poslovni uspeh malih i srednjih preduzeća i preduzetnika danas je skoro nezamisliv bez osmišljenog prisustva na Internetu. To važi i za male i porodične biznise, pa čak i za one tradicionalno oflajn, koji su postojali i u vremena davno pre Interneta. Jer onoj firmi kojoj je nepotrebno da ima mobilni telefon, nepotrebno je i da bude na Internetu. A takve firme danas ne postoje, zar ne? Može li to da se ostvari na pravi način bez veb sajta?

Kako Peri moleru internet sajt štedi novac?

Uzmimo za primer Peru molera, koji nema svoj sajt. Da bi potencijalne mušterije znale da on postoji, on mora da se oglašava, jer ne može stalno da se oslanja samo na lične preporuke. Oglašavanje košta, a najisplativiji i najefikasniji način oglašavanja je na Internetu, jer danas skoro svi, kada im zatreba bilo koji majstor, „potegnu“ Google pretragu. Zato naš Pera moler i daje oglase na oglasnim sajtovima.

Međutim, šta se dešava sa tim njegovim oglašavanjem? On redovno mesečno plaća da bude prisutan na određenim sajtovima, u nadi da će potencijalne mušterije da nađu baš njegov oglas, kada u Google ukucaju neku od usluga koje on pruža. Kad prestane da plaća oglase, njega više nema na oglasnom sajtu. Tako se posle, recimo, godinu dana oglašavanja, Pera moler nađe u situaciji da je sve što je uložio u oglašavanje praktično nestalo.

A računica kaže da je za taj novac mogao i da registruje svoj internet domen i da napravi veb sajt. Čak i kad ne bi ulagao u oglašavanje tog sajta, ako je sajt napravljen kako treba, Google pretraga bi pronalazila ključne reči na njegovom sajtu i dovodila nove posetioce. Zbog toga posedovanje internet sajta, dugoročno gledano, štedi novac i obezbeđuje kontinuitet internet prisustva.

Pročitajte i:  Intervju: Domen koji napreduje - Vladimir Manić, RNIDS

Zašto Goci frizerki (samo) društveni mediji nisu dovoljni?

Perina preduzetnička koleginica, Goca frizerka, pravilno je shvatila da je za njen zanat veoma bitno da se predstavi na društvenim medijima, jer voli da slika i snima svoje uspešne kreacije. I to joj je odlično išlo neko vreme… Međutim, pravila društvenih medija se često menjaju, jer smisao njihovog postojanja nije da se neki tamo zanatlija iz Srbije besplatno oglašava, već da vlasnici društvenih medija zarađuju od oglašavanja. Jednostavno, smanjen je domet njenih objava na društvenoj mreži, tako da je te njene simpatične postove sa fotografijama video sve manji broj njenih pratilaca.

Shvatila je Goca da mora da počne da plaća promovisanje svojih sadržaja na društvenoj mreži. Njene postove je video određen broj ljudi, u trenutku kada su objavljeni i promovisani. Međutim, priroda društvenih medija je da funkcionišu na principu „protočnog bojlera“ – ono što je prošlo kroz vremensku liniju korisnika za par dana ode u nepovrat, kao i voda iz bojlera u kanalizaciju. Kada je prestala da se oglašava, nestala je i iz vidokruga svojih pratilaca. Ti njeni objavljeni i promovisani sadržaji nisu nikog odveli na neku njenu internet lokaciju, njen sopstveni sajt koji bi posetioci zapamtili za buduće kontakte s njom. Film „Prohujalo s Fejsbukom“, takoreći.

Pročitajte i:  RNIDS-ova edukacija o poslovanju na Internetu u Šapcu

Ali, tu nije kraj posledicama njenog prohujalog oglašavanja na društvenim medijima. Njeni postovi na Fejsbuku ili Instagramu mogu da se nađu, ako korisnici tih društvenih mreža imaju dovoljno volje da ih traže i skroluju po njenoj strani. Međutim, kao što rekosmo na početku, ljudi danas u potragu za zanatskim uslugama kreću kroz pretragu na Guglu. Otkucaj u Gugl „farbanje kose“ (može i ćirilicom, svejedno). Koliko i na kojoj tek strani rezultata pretrage postoje i rezultati sa Fejsbuka? Samo za neke specifične reči ili za jako popularne strane sa Fejsbuka oni će biti dobro pozicionirani u rezultatima Gugl pretrage.

Ipak, osnovni razlog zbog koga je važno da mala i srednja preduzeća i preduzetnici imaju sajtove za svoje male firme, a ne samo stranice ili profile na društvenim medijima je mnogo ozbiljniji. Klikom na „Slažem se“, Goca frizerka se pri kreiranju svog naloga na društvenoj mreži, iako je mrzelo da čita s čime se slaže, složila sa time da se odriče prava na svoj objavljeni sadržaj! Sve društvene mreže imaju svog vlasnika, koji u svakom trenutku može da promeni uslove korišćenja i da, zbog toga, ponosni „vlasnik“ stranice ili profila ostane bez ikakvih podataka na Internetu. Njegovo postojanje na Internetu zavisi od dobre volje vlasnika društvene mreže, koji samo jednim potezom može da obesmisli njegov sav, do tada, uloženi trud.

Kako da mali privrednik napravi svoj veb sajt?

Ako možemo da se složimo da zaista treba da imaš sopstveni internet sajt, kako da to najlakše i na pravi način uradite? Za male biznise je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) pripremila brojne korisne internet sadržaje. Predlažemo da krenete sledećim redom:

Pročitajte i:  Održana panel diskusija „Kako do bezbednijeg Interneta?“ u organizaciji RNIDS-a

4 koraka do dobrog internet sajta Sajtovi su oduvek bili (i biće) sastavljeni od tri komponente: sadržaja, dizajna i programiranja. A prvi korak u radu na bilo kom sajtu je osmišljavanje njegovog koncepta. Više na: domen.rs/koraci‑do‑sajta

Koraci do dobrog internet domena Koji domeni, kako mogu da zvuče, kako treba da zvuče, kako da znam da li su slobodni, šta ako su zauzeti, gde se registruju, kako se registruju… Više na: domen.rs/koraci‑do‑domena

Izbor pravog internet hostinga Ako je vaš veb sajt virtuelna zgrada na Internetu, onda je hosting virtuelna parcela na kojoj je sajt sagrađen. Po toj analogiji sa stvarnim svetom, internet domen definiše virtuelnu adresu koja govori u kojoj ulici i na kom kućnom broju se nalazi sajt. Više na: domen.rs/izbor‑hostinga

Mali privrednici mogu da rade i na povećanju vidljivosti svog poslovanja na Internetu na taj način što će redovno objavljivati sadržaje u vezi sa svojim poslovanjem, a vrsta sadržaja zavisi od prirode delatnosti. Za nekog preduzetnika je to pisanje blog postova o stručnim temama (na svom sajtu), a za drugog je redovno objavljivanje zanimljivih fotografija.

Primeri

RNIDS je predstavio primere dva mala biznisa koji se uspešno predstavljaju i na Internetu, na adresi naravno.rs.

Pogledajte i video o Peri i Goci na adresi: domen.rs/video‑pera‑moler‑na‑internetu.

(Objavljeno u PC#248)

Facebook komentari: