Nacionalni resuRS

U podne 10. marta navršava se deset godina od početka registracije komercijalnih .RS domena. Fondacija RNIDS pokazala je kako se jednom projektu od nacionalnog značaja pristupa profesionalno, uz korišćenje najboljih iskustava iz sveta. Živeli smo u zanimljivo vreme, pa i naš nacionalni domen ima možda i najinteresantniju istoriju koja je počela mnogo pre njegovog „rođenja“.

Jugoslavija je godinama bila neka vrsta parije Interneta, slepi putnik koji je na čudesne načine pokušavao da se domogne svetske Mreže. Domen .yu je registrovan 15. juna 1989, tri godine posle nemačkog .de, ali i godinu dana pre mađarskog .hu ili poljskog .pl. Da smo dalje krenuli utabanim stazama stvari bi bile jednostavne, ali kada je kod nas nešto bilo jednostavno… Jugoslavija se ubrzo raspala, Slovenija i Hrvatska su već u martu 1993. registrovale svoje nacionalne domene, dok je zlosrećni .yu domen ostao pod kontrolom Slovenaca i egzistirao je kao neki zombi, dok smo se ovde patili s surogatima, ne verujući u (izgleda) opšte prihvaćenu tezu da zemlji pod sankcijama Internet nije ni potreban.

Po domen za svakoga

Stvari su krenule na bolje krajem 1994. godine, kada je upravljanje .yu domenom preuzela neformalna organizacija YUNET koja se nalazila na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, jednom od polova tadašnje domaće mreže zasnovane na internet protokolu, ali nepovezane s globalnim Internetom. Kada je 27. februara 1996. godine uspostavljena veza Univerziteta u Beogradu s Internetom, posredstvom firme „Telefonija“, a naročito kada su s radom počeli prvi komercijalni Internet provajderi, firme su počele da razumeju važnost nastupa na svetskoj Mreži, pa su im bili potrebni domeni.

Logična želja ovdašnjih firmi da imaju lokalni .yu domen generisala je veliki pritisak na tadašnje administratore nacionalnog domena. Oni su taj posao radili uz mnogo entuzijazma, ali u potpunosti amaterski; registracija je bila besplatna, a jednom registrovani .yu domen je važio trajno, bez potrebe da se svake godine produžava.

Vreme je pokazalo da takav način funkcionisanja nacionalnog domena nije dobar. Ma koliko su administratori imali najbolje namere, nisu mogli da postignu ogroman obim posla, pa je registracija domena tekla sporo, registar u kome bi moglo da se vidi ko je vlasnik kog domena nije funkcionisao, a čak se i za trivijalne operacije kao što je promena DNS zapisa čekalo nedeljama… ili je, po našoj najboljoj tradiciji, trebalo „naći vezu“. Da bi se posao koliko‑toliko držao pod kontrolom, uvedeno je nepopularno pravilo koje nije u duhu Interneta: domen je mogla da registruje samo firma (pravno lice), i to najviše po jedan. To je značilo da pojedinci moraju da se snalaze s internacionalnim domenima, a i firme su morale da im pribegavaju kada im treba poseban domen za dodatni projekat; neki od tih domena žive i danas van domaćeg domenskog prostora. Najzad, zbog raznoraznih teškoća s administriranjem name servera .yu domena, odlučeno je da .yu adrese dobiju samo internet provajderi – sve firme su registrovale .co.yu domene.

Pročitajte i:  Lokalizovani sadržaj i pretraživači

Da bi stvari bile još malo komplikovanije, Savezna Republika Jugoslavija je sredinom 2003. godine promenila ime u Srbija i Crna Gora, pa je postalo jasno da će i domen morati da se menja. Novoj državnoj zajednici dodeljen je domen .cs (nekada ga je koristila Čehoslovačka) koji nikada nije zaživeo – .yu domeni su korišćeni sve do 2006. godine, kada se državna zajednica definitivno raspala na republike‑članice, pa i par godina posle toga. Zanimljivo je da je povodom dodeljivanja .cs domena vođena široka polemika, koja je rezultirala promenom ISO 3166‑1 standarda – sada se garantuje da kodovi nestalih država ne mogu biti dodeljeni nekoj drugoj zemlji čitavih 50 godina.

Na domaćim stručnim skupovima i forumima vođene su brojne, često veoma žestoke diskusije o tome koji će biti novi domen Srbije i kako će se tim domenom upravljati. Što se imena tiče, nadležna je bila Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), koja dodeljuje dvoslovne, troslovne i brojčane oznake za sve države na svetu. Skraćenica SRB nije bila sporna, ali su sve smislene dvoslovne oznake koje počinju slovom s bile zauzete. Na primer, oznaka SR je već pripadala Surinamu, a ostale kombinacije slova su zauzimale još egzotičnije ostrvske državice. Jedine preostale dvoslovne oznake koje počinju na s bile su: sf, sp, sq, ss, su, sw i sx. Najzad je napravljen presedan tako što je reč „Republika“ iz zvaničnog imena države uzeta u obzir, pa smo dobili dvoslovnu oznaku RS.

Pročitajte i:  Intervju: Domen koji napreduje - Vladimir Manić, RNIDS

Neprofitna fondacija

Dugotrajne diskusije su dovele do optimalnog rešenja – učilo se na greškama, ali i na stranim iskustvima, pa je formirana neprofitna fondacija RNIDS koja će upravljati (budućim) .rs domenom. Fondacija je dobila podršku Vlade Srbije kao i predstavnika srpske internet zajednice, pa je ICANN 11. septembra 2007. dodelio RNIDS‑u na upravljanje postojeći .yu domen, kao i novi nacionalni domen rs, koji je postao vidljiv na Internetu 25. septembra 2007.

Registracija .rs domena ipak nije mogla da počne odmah, pošto je trebalo propisati pravila, precizirati proceduru i obezbediti odgovarajuću tehničku i poslovnu podršku. Taj proces je trajao pola godine. RNIDS je odlučio da registraciju domena poveri ovlašćenim registrima, dok je na sebe preuzeo tehničko upravljanje domenom, održavanje name servera i razrešavanje eventualnih sporova. Prethodno je sa crnogorskim internet registrom zaključen Sporazum o tranziciji naziva domena i poddomena registrovanih ispod .YU domena na .RS i .ME domene, s Konferencijom univerziteta je dogovoreno upravljanje domenskim prostorom .ac.rs dok je domenski prostor .gov.rs, namenjen državnim organima Republike Srbije, prepušten na upravljanje Upravi za zajedničke poslove republičkih organa.

Od 10. do 20. decembra 2007. sprovoden je proces provere 24 domaće firme koje su se prijavile za obavljanje poslova ovlašćenih registara .rs domena, s njima su sklopljeni odgovarajući ugovori i do 10. marta je sve bilo spremno za veliki početak. Popunjavanje domena ipak nije počelo „od nule“: do 10. septembra 2008. vlasnici .yu (a pre svega .co.yu) domena su imali pravo da registruju istoimeni domen sa nastavkom .rs. Domena sa sufiksom .yu bilo je u tom momentu oko 40.000, ali je od toga svega oko polovine bilo aktivno.

RNIDS je, da bi se olakšala tranzicija, osnovao Komisiju koja se bavila slučajevima kada registrant .yu domena više nije bio aktivno pravno lice. Pravo prvenstva za preregistraciju iz .yu u .rs iskorišćena je za 19.372 naziva domena, a rezervacije su istekle 15. septembra 2008. godine. Od tada svako može da registruje bilo koji trenutno slobodan .rs domen.

Pročitajte i:  Intervju: Domen koji napreduje - Vladimir Manić, RNIDS

Konstantan rast

Već prvog dana registrovano je 7000 domena, što je bio odličan početak rasta koji traje do današnjeg dana (pogledajte dijagram). Važan adut koji je mnoge firme motivisao da registruju nacionalni domen bila je pouzdanost čitavog sistema, koji je RNIDS održavao tako da sve funkcioniše 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 (ponekad i 366) dana u godini. Registracija se obavljala brzo, preko Interneta, u svakom trenutku mogao je da se proveri status svakog registrovanog domena a sporovi su, ako ih je uopšte i bilo, efikasno rešavani. RNIDS je neprekidno radio na razvoju svojih procedura, pa je 2016. godine realizovao i pokrenuo nov, znatno savremeniji softver za registraciju domena, a tranzicija s starog na novi sistem, koje su se mnogi plašili protekla je praktično neprimetno.

RNIDS je tokom čitave decenije pod budnim okom domaće internet zajednice, koja je neke od odluka fondacije primala s ozbiljnom rezervom, često uz eksplozivne polemike. Naročito je kritikovana činjenica da je .yu domen ugašen 31. marta 2010. godine – to je bila odluka ICANN‑a, ali je ostao utisak da joj se RNIDS nije naročito protivio, pošto domen .su (Sovjetski Savez) postoji i dan‑danas. Takođe je kritikovana odluka da se formira .co.rs domen koji su mnogi smatrali nepotrebnim – zašto da plaćamo pcpress.rs i pcpress.co.rs kad ovaj drugi verovatno nikada nećemo ni koristiti? RNIDS je transparentno odgovarao na sve kritike, uvek spreman da sasluša mišljenje domaće internet zajednice i da usvoji dobra iskustva iz sveta. Deo sredstava dobijenih od registracije domena vraćao je domaćoj zajednici, kroz konkurse, akcije i organizovanje zanimljivih stručnih skupova posvećenih korišćenju i rastu globalne Internet mreže. Dobro uklopljen u međunarodnu internet zajednicu, RNIDS je dobar primer kako jedna nezavisna organizacija može uspešno upravljati važnim nacionalni resursom kao što su .rs i .срб domeni. Lepo bi bilo da njegova iskustva primene i neke druge nezavisne organizacije.

 

Mart 2008.

Mart 2018.

Broj domena

13

100

Broj DNS servera

5

400

Broj data centara

2

Broj ovlašćenih registara

27

41

Broj zaposlenih

1

10

(Objavljeno u PC#252)

Facebook komentari:

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com