Top50 Glas publike

Nova generacija dronova

Klasično, staromodno oružje nije više aktuelno. Nove IKT tehnologije u potpunosti su izmenile način ratovanja. U budućnosti, koja je već počela, ratovi će se voditi dronovima. Žrtve će i dalje biti ljudi…

PCPress.rs Image
Black Hornet dron se najčešće koristi za izviđanje teritorije

Dron je svaka bespilotna letelica (mada putanja njenog kretanja ne mora da bude isključivo vazduh) kojom upravlja čovek sa zemlje ili neka veštačka inteligencija. Može se koristiti u civilne i vojne svrhe. Na našu žalost, u ovom trenutku mnogo više pažnje privlače vojne primene…

Od balona do savremenog drona

Dronovi mogu biti opremljeni kamerama i drugom elektronskom i komunikacionom opremom za ratovanje ali i raketama, bombama i drugim ubojitim projektilima. Služe za vojno izviđanje, nadzor, napad na vojne ciljeve, pa čak i kao leteći rezervoar za druge vojne letelice. Vrlo važne prednosti njihovog korišćenja jesu zaštita osoblja, smanjenje troškova i visoka preciznost. U ovoj novoj ratnoj strategiji rizikuje se samo dron, a ne i pilot.

Smatra se da će AI dronovi predstavljati treću revoluciju u vojnoj tehnologiji, nakon izuma baruta i nuklearnog oružja. Zastrašujuće je što će AI dronovi (odnosno algoritmi) odlučivati o životu i smrti ljudi

Bespilotne letelice postoje već više od stotinu godina. Ako zanemarimo prvu upotrebu letelica bez pilota – balona sa zakačenim bombama pri austrijskoj opsadi Venecije daleke 1849. godine, pomenućemo prve eksperimente s radio-kontrolisanim avionima i vazdušnim bombama tokom Prvog svetskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu.

PCPress.rs Image
Izviđački ratni dron RQ-4 Global Hawk

U Drugom svetskom ratu Nemačka je napravila ozloglašenu letelicu V-1, prvu krstareću raketu na mlazni pogon u istoriji. U vreme rata u Vijetnamu američki dronovi korišćeni za otkrivanje i dejstvo protiv „žive sile“, a sukobi novijeg datuma (Avganistan, Irak, pa i bombardovanje SRJ) pokazali su mnogo sofisticiranije bespilotne letelice korišćene u tu svrhu.

Dronovi se intenzivno koriste tokom rata u Ukrajini, a vrlo značajnu ulogu u tome imaju dronovi-kamikaze. Taktika je da se pet ili šest dronova usmeri na jednu metu, uz nadu da će barem jedan od njih izvršiti zadatak

Danas vojne dronove koristi više od stotinu zemalja. Ti dronovi se mogu svrstati u više kategorija, počev od sićušnih dronova koji mogu da stanu na dlan vojnika i koriste se za gledanje preko zidova ili iza uglova, pa do velikih aviona na mlazni pogon bez posade. Između njih nalazi se spektar bespilotnih letelica za prodor u vazdušni prostor neprijatelja i vršenje neprekidnog nadzora, pružanje taktičke podrške trupama, pa i za direktan napad.

Pročitajte i:  Kad ruka kontroliše na stotine dronova

Vrste dronova

U vojne svrhe koriste se dronovi različitih veličina. Mali dronovi uglavnom služe za osmatranje okoline, mada mogu biti vrlo ubojiti – zabeleženi su zastrašujući primeri gonjenja, otkrivanja i ubijanja neprijateljskih vojnika. Toj kategoriji pripada američki Black Hornet (2,5×16 cm, 18 g), kineski Fengniao (17 cm, 35 g), turski kvadrokopter Kargu-2 (60 cm, 7 kg) i drugi.

PCPress.rs Image
Bayraktar: turska serija dronova

U dronove srednje kategorije ubrajamo tursku seriju Bayraktar (najnoviji model je TB3 – dužina 8,35 m, raspon krila 14 m, brzina 300 km/h, nosivost tereta 280 kg), zatim ruski Orion-E (dužina 8 m, raspon krila 16 m, brzina 200 km/h, nosivost 250 kg), pa kineski Chengdu Wing Long 2 (11 m, 20,5 m, 370 km/h, 480 kg), a sa evropskog tla stiže nemačko-španski projekat Barracuda (8,25 m, 7,22 m, 1041 km/h, 950 kg).

Impresivna je visoka klasa nevidljivih (stealth) vojnih dronova, kao što su američki Predator MQ-1 i njegovi naslednici Reaper MQ-9 i Avenger MQ-20, kineski Chang Hong-5 i ruski Suhoj S-70 Ohotnik-B. Reaper MQ-9 je dug 11 metara, a raspon krila mu je 20 metara. Ukupna masa mu je 4.763 kg, od čega je masa tereta koji se može prenositi unutar letelice 386 kg, a još 1361 kg može biti raspoređen na sedam eksternih stanica za prenos. Funkcioniše kao potpuno autonoman uređaj ili se njime daljinski upravlja, već prema potrebama. Namenjen je izviđanju, kao i borbenim zadacima. Poseduje opto-elektronsku opremu, opremu za satelitsku komunikaciju, a može nositi i naoružanje (rakete AGM-114 Hellfire, laserski navođene bombe GBU-12 Paveway 2 od po 230 kg ili kombinaciju bombi i raketa vazduh-vazduh Stinger).

Pročitajte i:  Kad ruka kontroliše na stotine dronova

PCPress.rs Image

U visokoj klasi posebno mesto zauzima izviđački ratni dron RQ-4 Global Hawk (proizvođač Northrop Grumman, SAD). RQ-4 Global Hawk je dug 14,5 m i ima raspon krila 40 m. Kreće se maksimalnom brzinom 629 km/h a domet je do 22.780 km. Njime se upravlja daljinski, u čemu pomaže integrisani paket senzora koji pruža globalnu sposobnost obaveštavanja, nadzora i izviđanja u svim vremenskim, dnevnim ili noćnim uslovima. Pored opreme neophodne za obavljanje špijunske delatnosti, sadrži i opremu za ometanje neprijateljskih uređaja.

Dronovi-kamikaze

Dronovi se intenzivno koriste tokom rata u Ukrajini, a vrlo značajnu ulogu u tome imaju dronovi-kamikaze. Kao i poznate japanske kamikaze, ovi dronovi se mogu koristiti samo jednom, za razliku od klasičnih dronova i drugih krstarećih projektila koji se nakon obavljenog zadatka (ako ih neprijatelj ne obori) vraćaju u bazu. „Kamikaze“ nose eksploziv koji detonira pri sudaru sa ciljem, istovremeno uništavajući i sam dron. Obično napadaju u „rojevima“ i vrlo su efikasni.

PCPress.rs Image
Nemačko-španski projekat Barracuda

Oružje se može dovesti do neprijatelja za tri do pet minuta (za razliku od klasičnih metoda otkrivanja i napadanja neprijatelja za koje je potrebno 20 do 30 minuta). Taktika je obično da se pet ili šest (čak i više) dronova usmeri na jednu metu, uz nadu da će barem jedan od njih izvršiti zadatak. Dronovi lete iznad neprijateljske teritorije i svojim kamerama direktno prenose sliku do vojne komande. Pritom stalno menjaju frekvenciju, tako da je ometanje znatno otežano.

PCPress.rs Image
Ruski dron Orion-E dužina 8 metara

Smatra se da se u sukobu u Ukrajini koriste dronovi-kamikaze iranske proizvodnje Shahed-136 (Rusi ga nazivaju Geranijum-2). Imaju raspon krila od 2,5 m i teško ih je otkriti na radaru. U svom „nosu“ Shahed ima eksploziv, a dizajniran je tako da se kreće oko mete sve dok ne dobije naredbu da je napadne. Cena ovog drona je oko 20.000 dolara. Istoj porodici pripada i model Switchblade 300 (postoji i snažnija varijanta sa oznakom 600 za napad na oklopna vozila). Proizvodi ih američka kompanija AeroVironment iz Vašingtona, a cena im je oko 6.000 dolara.

Pročitajte i:  Kad ruka kontroliše na stotine dronova
PCPress.rs Image
Reaper MQ-9, „nevidljivi“ dron

Toj kategoriji pripada i ruski Orlan-10, izviđački dron koji se lansira iz katapulta, ali može i da nosi 4 kg ubojitog tereta, kao i kineski (mada se proizvodi u Americi) DJI Mavic 3. Čak je i Ukrajina, sticajem okolnosti, konstruisala sopstvene dronove – Dolphin Killer (dron-kamikaza koji radi u tandemu sa izviđačkim dronom) i višenamensku letelicu sa funkcijom kamikaze ili izviđanja.

Dronovi služe za vojno izviđanje, nadzor, napad na vojne ciljeve, pa čak i kao leteći rezervoar za druge vojne letelice. U ovoj novoj ratnoj strategiji rizikuje se samo dron, a ne i pilot

AI dronovi

U budućnosti rat će dobijati bespilotne letelice. One omogućavaju gledanje rata uživo (virtuelna realnost), kao da se posmatrač nalazi u samom centru sukoba, a istovremeno efikasno obavljaju i sve poverene zadatke. Mnogo su funkcionalniji i pogodniji za korišćenje od velikih dronova, a pritom su i znatno jeftiniji. Funkcionisanjem dronova uobičajeno se upravlja iz komandnog centra, ali je razvoj veštačke inteligencije, ekspertskih sistema, neuronskih mreža i mašinskog učenja doveo i do realizacije autonomnih dronova koji imaju mogućnost donošenja odluka bez ljudske intervencije.

PCPress.rs Image
Dron-kamikaza DJI Mavic 3

Ta posebna kategorija dronova budućnosti naziva se dronovima s veštačkom inteligencijom (AI dronovi). Njihova pojava smatra se trećom revolucijom u vojnoj tehnologiji (nakon izuma baruta i nuklearnog oružja). Uporedo s napretkom u razvoju rastu i strahovanja da će AI dronovi (odnosno algoritmi) odlučivati o životu i smrti ljudi. Podrazumeva se da ljudski faktor mora da održi određen nivo kontrole nad tim sistemima, pa njihovo korišćenje zahteva ozbiljnu zakonsku regulativu na međunarodnom nivou.

Autor: Nadežda Veljković

Facebook komentari:
eFakture

Tagovi: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *