Poslovni izazovi digitalnog doba: Čija je, u stvari, vaša adresa?

Živimo u digitalnom dobu. Internet je postao naše prirodno okruženje kako privatno, tako i poslovno. Međutim, kao što u oflajn svetu imamo neka pravila koja treba da poštujemo, i privatno i poslovno, tako je i Internet doneo neka svoja pravila.

PCPress.rs Image

Poznata izreka „đavo je u detaljima” ima i svoju onlajn verziju. Ti, naizgled sitni, „detalji”, mogu da naprave ozbiljnu razliku, ali svest o tome se, najčešće, budi tek kada se nešto desi, kad zbog „detalja” bude ugroženo poslovanje cele firme.

Razumljivo je da ne može svaki privrednik da bude stručnjak za Internet, i ne treba da bude, ali je vrlo korisno da vlada osnovnim pravilima kako bi znao šta neko drugi treba da uradi za njega da bi pomenuta pravila bila poštovana. Svi znamo ponekog „komšijinog malog koji je vešt s računarima”, a onda ta „veština” povlači sa sobom i „detaljno poznavanje” Interneta i svega što je s njim u vezi. Bilo bi sjajno kada bi zaista bilo tako, ali nije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, 83,5 odsto građana Srbije je koristilo Internet u poslednja tri meseca, a čak 92 odsto njih ga je koristilo više puta dnevno. To je višemilionska armija potencijalnih onlajn kupaca najrazličitijih proizvoda i usluga. Shodno tome, ne čudi rezultat RNIDS-ovog istraživanja iz januara ove godine da 82,2 odsto domaćih preduzeća koristi Web sajt. Doduše, što su firme manje i korišćenje sajtova je manje (tek 69,7 odsto preduzetnika ima svoj sajt), ali već kod malih firmi taj procenat je 88,6 odsto, a kod srednjih i celih 98 odsto. Pritom, između 60,4 odsto i 68 odsto sajtova je na .rs domenu, u zavisnosti od veličine preduzeća koje stoji iza tog sajta.

Dva osnovna pravila bi bila: 1) Ne vezujte svoje poslovanje za tuđe domene i 2) Tretirajte domen kao vredan poslovni resurs

Kad firma izgradi svoj sajt, ima gde da dovede svoje onlajn kupce – čak 95 odsto sajtova služi za prezentaciju roba i usluga, a 12,4 odsto su i Web prodavnice. Sa svim svojim kupcima, dobavljačima, partnerima… firme komuniciraju putem mejla, u čak 99,12 odsto slučajeva. Pritom, 15,6 procenata preduzeća koristi mejl servise nekog od Internet provajdera (Telekom, SBB, Beotel…). Da li je to dobro ili loše? Ozbiljan rizik postoji, jer Internet provajder može da se ugasi. Ili da prestane da pruža takvu uslugu. A ima i drugih scenarija. Na primer, jedan naš Internet provajder je 2010. promenio mejl adrese svim svojim korisnicima. Levo od znaka @ je ostavio ista korisnička imena, ali je promenio domen na kome se mejlovi nalaze. Zamislite da vam je na takvoj adresi sva poslovna komunikacija – sa bankama, državom, kupcima, dobavljačima… I da sve koji su s vama u bilo kakvom kontaktu morate u roku od tri meseca da obavestite o toj promeni. Koliko njih neće videti taj vaš mejl? Koliko njih ga neće pročitati? Koliko njih će zaboraviti tu informaciju i ako je pročitaju? I, na kraju, koliko njih će biti ljuti što im ne odgovarate (jer nisu pročitali ili su zaboravili da ste promenili adresu) i zbog toga prestati da sarađuju s vama ili kupuju od vas? Da li se takav rizik isplati? Isti Internet provajder je 2015. opet promenio mejl adrese svim svojim korisnicima i prebacio ih na drugi domen. Ovog puta im je dao šest meseci da obaveste koga treba.

Pročitajte i:  BeotelNet: Pouzdana adresa za hosting

Besplatne mejl servise (gmail, hotmail, yahoo) za svoje poslovne mejlove koristi 34,3 odsto domaćih preduzeća. Opet – dobro ili loše? Takvo rešenje svakako ima i svojih dobrih strana, jer o mejlovima brine neko drugi, ali upravo to što neko drugi brine o njima je i najveći rizik. Naime, Google u svojim uslovima korišćenja navodi da iz svojih usluga (kakva je npr. mejl servis) „ponekad uklanja funkcije i funkcionalnosti” (da li možda baš neku koja vama treba?), „povećava ili smanjuje ograničenja za svoje usluge” (povećava ograničenja?) i ponekad „prestaju da nude stare usluge” (koliko stare? da li će nekad i mejl usluga biti među njima?).

Ako se i složimo da Google verovatno neće skoro ukinuti svoj gmail, moramo se složiti da je ta usluga podložna izmenama i promeni cenovne politike. A kako je podložna i ograničenjima, svakom se može desiti da iznenada postane jedan od mnogih bivših Google-ovih korisnika. Najčešće iz nepoznatih razloga (bar nepoznatih korisniku). Da li se takav rizik isplati? Pričamo o poslovnim mejl adresama kod kojih prekid u komunikaciji od par dana (da ne pominjemo trajni prekid) može biti poguban po firmu.

Prosečan privrednik ne mora da zna da se celokupna adresna struktura Interneta bazira na njima, ali treba da zna da je domen temelj svake onlajn prodavnice i da taj domen treba da bude registrovan na firmu koja je vlasnik te prodavnice, jer to je jedino ispravno

Adresu e-pošte na vlastitom domenu ima 49,2 odsto naših preduzeća (69 odsto njih koristi .rs domen). Korišćenjem vlastitog domena, preduzeća dobijaju punu kontrolu i slobodu organizacije mejlova prema svojim potrebama. Kod besplatnih servisa naziv firme se mora staviti s leve strane znaka @, jer desna je zauzeta. To komplikuje stvari. Ako imate adresu e-pošte u kojoj je iza znaka @ domen s nazivom vaše firme, s leve strane možete staviti imena i prezimena svih zaposlenih, imati različite mejl adrese po sektorima, po predstavništvima, za kontakt s medijima, za kontakt s korisničkom podrškom itd. Osim što je ovakvo rešenje funkcionalnije, na taj način se vidi i ozbiljnost firme. Istraživanje koje je u oktobru 2021. sproveo RNIDS kaže da 79 odsto Internet korisnika više veruje preduzeću koje koristi mejl adresu koja u sebi sadrži Internet domen firme nego onom koje koristi besplatne adrese. Dakle, kad koriste svoj domen, firme grade kredibilitet i poverenje svojih kupaca.

Pročitajte i:  Adrese i fiksiranje adrese ćelija

Kad koriste svoj domen. Ali, koliko njih zaista koristi svoj domen? Čija je, u stvari, njihova Web i mejl adresa? Zanimljive odgovore je dala analiza naših 1.000 Web prodavnica koje je RNIDS sproveo krajem prošle i početkom ove godine. Analizom domena na kojima su Web prodavnice, došlo se do podatka da je u 21,6 odsto slučajeva domen registrovan na fizičko lice, ne na firmu. Daljom analizom je utvrđeno da je, od svih domena koji su registrovani na firme, osam odsto domena registrovano na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik Web prodavnice (postoji mogućnost da su u pitanju agencije koje su pravile sajtove i registrovale domene, ali ne na klijente, već na sebe). Dakle, samo 66 odsto  Web prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima.

Mislite da je to sitan detalj? Nažalost, o tom „detalju” se misli tek kad se nešto (neprijatno) desi, nešto što direktno ugrozi poslovanje. Jer, ne treba zaboraviti da sve što se dešava onlajn, dešava se na nekom Internet domenu. I izuzetno je bitno čiji je taj domen.

Pročitajte i:  Kako odabrati hosting?

Deo problema leži u nedovoljnoj informisanosti o tome koliko su Internet domeni bitni u onlajn svetu. Prosečan privrednik ne mora da zna da se celokupna adresna struktura Interneta bazira na njima, ali treba da zna da je domen temelj svake onlajn prodavnice i da taj domen treba da bude registrovan na firmu koja je vlasnik te prodavnice, jer to je jedino ispravno. Niko ne želi da seje tuđu njivu, ali ponekad to učini nesvesno, misleći da je njegova. Nezamislivo u oflajn svetu, ali se dešava onlajn.

Drugi deo problema leži u percepciji. Često se mešaju cena i vrednost – ako je nešto skuplje, više i vredi. Iz te perspektive domen je hendikepiran, jer se plaća par desetina evra godišnje, nije skup. Stoga ga privrednici ne vide kao vredan poslovni resurs, što on svakako jeste. Automobil je, na primer, najčešće samo prevozno sredstvo, bez ključne važnosti za većinu poslova. Ali košta nekoliko desetina hiljada evra i zbog toga se smatra vrednim. Ako je toliko skuplji, da li je i toliko vredniji od domena? Automobil služi da se neko ili nešto preveze od tačke A do tačke B, domen služi da se na njemu razvije celokupno onlajn poslovanje, koje može narasti do neslućenih granica. Google, Facebook, Amazonsvi su se oni razvili na nekom domenu – kolika je sad vrednost tih domena?

Dakle, dva osnovna pravila bi bila: 1) Ne vezujte svoje poslovanje za tuđe domene i 2) Tretirajte domen kao vredan poslovni resurs.

Autor: Predrag Milićević

Korisna adresa: domen.rs

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , ,