Top50 Glasaj

Schneider Electric: Održavanje 3.0

Infrastrukturna oprema data centra tokom svog veka prolazi kroz nekoliko životnih ciklusa, to su faze planiranja, instalacije, operativnog rada, optimizacije i na kraju obnavljanja – modernizacije.

U infrastrukturu jednog data centra ili jedne serverske sobe sigurno ulaze uređaji preciznog hlađenja i besprekidnog napajanja s baterijama, rekovi i napojne letve u njima, a poželjno je da se tu nađu i protivpožarni sistem, video-nadzor itd. Kada sagledavamo koliko će trajati oprema u koju smo sigurno uložili dosta, tokom godina ili samom investicijom, trebalo bi da znamo kako se ta oprema ponaša tokom svog životnog veka, možemo li da ga produžimo, ko može adekvatno da je održava. Sve ovo je preduslov da naš data centar, server soba, edge rešenje neprekidno pruža usluge našoj kompaniji ili nekoj drugoj kompaniji koja se odlučila da nam poveri posao smeštaja i rada svojih servera, svog poslovanja. Velika odgovornost je na nama.

Moramo dobro da isplaniramo našu investiciju u data centar, pogotovu ako nam je to osnovni posao. Planiranje znači da je poželjno da znamo gde će ta oprema biti smeštena, u kakvim uslovima će raditi, kako da proširimo naš data centar kad potrebe našeg posla porastu, to jest da data centar ne bude u startu predimenzionisan. Što je realna opasnost ako se naša mašta „zaigra” i odmah se pronađemo u hiljadama kvadrata prostora data centra, stotinama rekova punih opreme. Odavno je poznato da su data centri jedan od najvećih potrošača električne energije. U prethodnih nekoliko godina moguće je dobiti, pronaći na Internetu već pripremljene dizajne data centara, podeljene prema snazi, kvadraturi, opremi koja će se naći u njima itd. Predznanje postoji i na nama je da ga iskoristimo na najbolji način, onako kako nama najviše odgovara.

Nakon planiranja sledi instalacija

Kada smo iz planiranja krenuli u instalaciju, znači da je oprema već na „sajtu” i da je potrebno da se instalira, pokrene i proveri kako radi. Nije sva oprema plug and play, potrebno je da se ona uklopi u sistem i da sistem radi kako je predviđeno, kako je planirano, bez zastoja i prekida. Danas prekid rada jednog data centra može da košta vrlo mnogo, to nam je već poznato. Pošto data centar može da bude u zasebnom objektu, ali i kao deo većeg objekta, to nam govori da je mnogo raznih instalacija tu razvedeno. Priključivanje infrastrukturne opreme data centra na instalacije u objektu podrazumeva da je prvo neophodno proveriti da li su instalacije pravilno postavljene, dimenzionisane i pripremljene za nove potrošače.

Pročitajte i:  Era decentralizovane IT infrastrukture

Ko razume najbolje takvu vrstu posla? To su sistem integratori, one firme koje imaju od strane proizvođača opreme sertifikovane, istrenirane servisne inženjere za tu vrstu opreme. Moramo biti svesni da je hlađenje data centra deo mašinskih instalacija, da su uređaji za besprekidno napajanje (UPS-evi) deo električnih instalacija, tako da je prilično sigurno da neće isti servisni inženjeri biti zaduženi za instaliranje i puštanje u rad čilera i UPS-eva. Zato je možda najbolje kada takav kadar postoji u okviru jednog sistem integratora kako bi svoje aktivnosti na terenu usklađivali sa ciljem da oprema radi kako treba i kako je predviđeno.

Održavanje i životni vek

Nakon uspešne instalacije opreme i puštanja u rad, dolazi faza aktivnog korišćenja opreme, tokom koga infrastrukturna oprema radi aktivno, nadamo se bez neplaniranih prekida. Životni vek opreme može da bude 10 godina i više. Ali to nije garantovano ako opremu ne održavamo onako kako je predvideo proizvođač. Šta je neophodno primenjivati na opremi u tom slučaju? Proizvođači opreme propisuju da je opremu neophodno preventivno proveriti jednom (UPS-eve) ili dva puta godišnje (uređaji za precizno hlađenje). Propisuju da je neke delove kao što su ventilatori, kondenzatori… potrebno menjati jednom godišnje ili na svakih pet godina, bez obzira na to da li su u tom trenutku ispravni ili ne. Baterije (VRLA koje su danas najčešće u UPS-evima), koje su veoma bitne za autonomiju, imaju prosečan životni vek od tri do pet godina. Znači i njih treba menjati u godini rada 3-5 ili 7-10. Preventivno održavanje je vrlo važno, i tu su nam opet bitni sertifikovani servisni timovi.

Pročitajte i:  Schneider Electric: Novi Sad, inženjerski centar

Da bi oprema služila bar 10 godina, bitno je da se pravilno održava i nakon isteka standardne garancije, da servisni partner izađe po potrebi na teren i reaktivno. To rešavamo takozvanim ugovorima o održavanju, gde definišemo obaveze servisnog partnera, rok u kome mora da izađe na teren i rok u kome mora da popravi eventualni kvar opreme. Za bitne aplikacije i važnu opremu to može da bude i dva do četiri sata. To su SLA (Service Level Agreement) uslovi, a ugovori o održavanju mogu da sadrže obavezu držanja na lageru rezervnih delova ili čak čitavih uređaja radi zamene. Postoje čak i ugovori kod kojih je za krajnjeg korisnika sve besplatno – i rezervni delovi, izlazak servisera na terene i njegov rad. Kao kasko osiguranje kod automobila.

Fino podešavanje

Tokom rada naše opreme, njenog aktivnog korišćenja i opterećivanja do krajnjih granica, u prilici smo i da vidimo šta može da se optimizuje, promeni, unapredi. Kako to „izmeriti”, kako odlučiti o narednim koracima? Prvo moramo da sprovedemo neka merenja kako bismo dobili istoriju ponašanja opreme, eventualnih ispada i kako su oni rešavani. I za to postoji rešenje i to su takozvani DCIM alati. DCIM alati služe da u realnom vremenu pratimo rad našeg data centra, sve infrastrukturne opreme u njemu, pa čak i aktivne opreme kao što su serveri, storidži… i da mi ili naš servisni partner reaguju po potrebi.

Danas je već na sceni druga generacija ovih alata koji sve podatke šalje u oblak. Šta je prednost ovakvog pristupa? Pre svega ogleda se u tome što podaci stižu kao anonimni, analizira ih veštačka inteligencija, a najveća korist je u ogromnoj količini podataka o istim tipovima uređaja, tako da je mnogo veća baza za poređenje ponašanja naših uređaja i uređaja drugih, anonimnih korisnika. Da ne pominjemo i aplikacije za mobilne uređaje, pristup koji ne zahteva VPN, osigurana informatička sigurnost (cyber security) itd. Sve ove prednosti i ovakav pristup analizi podataka vode nas ka još višem nivou održavanja – PREDIKTIVNOM održavanju. Odatle i naslov ovog teksta „Održavanje 3.0”. Verzije 1.0 i 2.0 su reaktivno i preventivno održavanje. Dakle, u mogućnosti smo da predvidimo ponašanje opreme i predupredimo pojavljivanje eventualnog problema. Vrlo zgodna mogućnost, zar ne?

Pročitajte i:  Schneider Electric, StorMagic i HPE lansiraju zajedničko rešenje Edge in a Box

Ono što je dobro znati jeste da DCIM alati mogu da „prate” rad data centra od same njegove instalacije, tokom čitavog životnog veka.

Osvežavanje ili zamena

Malopre smo pravili paralelu sa auto-industrijom. Evo još jedne paralele… Kada naš automobil stigne u neke „pozne” godine, na nama je odluka da li ga zameniti novijim modelom ili ga „osvežiti” tako što ćemo zameniti delove koji su pretrpeli najviše habanja. Isto to možemo da uradimo i s našom opremom u data centru – možemo da uređaje koji su već prošli svoj životni vek (najčešće su to UPS-evi i hlađenje) da zamenimo novim, savremenijim, boljih karakteristika, energetski efikasnijim ili da ih osvežimo novim modularnim delovima uređaja koji će im produžiti životni vek još pet ili čak više godina. Na nama je odluka i za sve postoji matematika i kalkulacija.

Šta možemo da izvučemo kao zaključak iz svega ovoga? Neprekidnost pružanja usluga je najbitnija da bismo imali zadovoljne klijente. Da bismo to postigli, potrebno je da infrastrukturnu opremu u data centru posmatramo tokom čitavog njenog životnog veka, od planiranja, instalacije, operativnog rada, optimizacije i modernizacije. I da za svaku fazu postoji komplet usluga-servisa koji služe za to da oprema radi kako je predviđeno, bez prekida, na radost i nas i klijenata. S druge strane, o opremi moramo da se brinemo i nakon isteka fabričke garancije i za to postoje usluge održavanja. Naravno, ko će time da se bavi ako ne ovlašćeni, sertifikovani servisni partneri.

Autor: Vasilije Kodžopeljić, regionalni direktor za IT servise za region Jugoistočna Evropa, Schneider Electric

Korisna adresa: se.com/rs

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.