Strah od sajber napada podiže uzbunu u zemljama istočne Evrope 

Zemlje u razvoju u istočnoj Evropi plaše se najgoreg scenarija nakon što su bili svedoci napada na drugim mestima.

Ljudski faktor – najslabija karika u procesu odbrane od sajber napada

Sajber napadi koji su pogodili više američkih vladinih agencija i kompanija posljednjih meseci, podigli su uzbunu u zemljama istočne Evrope u pogledu njihovih vlastitih mogućnosti u pogledu sajber sigurnosti. Tokom prošle godine, neke od njih, poput Severne Makedonije, već su doživele napad na državne IT sisteme: prošlog leta, zemlji je izborni proces poremećen masovnim DDoS napadima koji su se dogodili u izbornoj noći. Hakeri su ciljali web stranicu državne izborne komisije, koja je ugašena nekoliko dana pre nego što bi izborni rezultati konačno mogli biti dostupni makedonskoj javnosti.

U 2019. godini u susednoj Bugarskoj ukradeni su lični podaci više od pet miliona ljudi, a hakovana baza podataka tada je podeljena na raznim hakerskim forumima. Kratko nakon tih napada, bugarski zvaničnici prepoznali su potrebu za daljim ulaganjima u sajber sigurnost. Bugarska je potpisala desetogodišnju roadmap sa Sjedinjenim Državama, čiji je cilj jačanje modernizacije vojske i sajber bezbednosti. Rumunija se takođe suočila sa nekoliko sajber napada iste godine, dok su napadi ransomware-a napadali računarske sisteme širom bolnica u zemlji. Da se ​​to dogodilo tokom trenutne pandemije COVID-19, posledice po zdravstveni sistem u zemlji mogle su biti strašne. Zajednica sajber bezbednosti, kao i stručnjaci i IT stručnjaci širom Balkana, smatraju da je vreme za uzbunu u pogledu kapaciteta sajber bezbednosti različitih državnih institucija u tim zemljama.

Krhko stanje sajber bezbednosti u zemljama širom regiona još uvek bi mogle da iskoriste hakerske grupe. Ciljajući više državnih agencija ili institucija, takvi napadi mogu takođe imati posledice na njihove ekonomije – na primer, napad na bankarski sistem može prouzrokovati velike poremećaje. Većina ovih zemalja nema resurse poput svojih zapadnih kolega da ulažu u jačanje sajber-odbrane, uprkos svojoj želji da to učine. Kada je reč o primeni efikasne strategije  sajber bezbednosti, mnogi faktori mogu igrati presudnu ulogu u ovom procesu, tvrde stručnjaci. U većini slučajeva pokazalo se da je ljudski faktor najslabija karika, koju treba obučiti kako da se brani od takvih napada. Potrebno je puno vremena i resursa da biste mogli da razvijete politike, smernice i znanje kako se nositi sa takvim pretnjama.

Međutim, podizanje svesti o ovim pitanjima takođe treba da ide dublje i na više nivoa – među političkim liderima, ali i na institucionalnom nivou. Jedno od rešenja za balkanske zemlje u razvoju, bilo bi uvođenje centralizovanih sistema zaštite koji bi pokrivali razne državne agencije i ministarstva. Prema rečima Maneta Piperevskog, savetnika za sajber bezbednost sa sedištem u Skoplju, sistem zaštite trebalo bi da bude izgrađen za sve vladine e-usluge, uključujući agencije, ministarstva, lokalne samouprave i bilo koje pravno ili državno telo. Nedavni primer rumunskog glavnog grada Bukurešta, koji je izabran za domaćina novog centra EU za sajber bezbednost, takođe bi mogao da ponudi novu perspektivu i ohrabrenje za region kada je reč o jačanju njegove ključne infrastrukture.

Podrška međunarodnih organizacija, kao i pojačana regionalna saradnja, mogli bi biti presudni u borbi protiv sajber kriminala sa kojim se region suočava. Većina zemalja u regionu, sa izuzetkom Srbije i Bosne i Hercegovine, članice su NATO-a. U martu 2020. Severna Makedonija postala je najnovija članica Alijanse. Suočena sa mogućnošću ponovljenih sajber napada, ova država sada takođe polaže nade u NATO-ovu imovinu i stručnost. NATO je 2016. godine formalno prepoznao sajber kao operativno područje i postigao je napredak u razvoju centara i platformi koje mogu olakšati koordinaciju među članicama NATO-a, pa čak i partnerskim državama. Jedan od primera je NATO-ov Cooperative Cyber Defense Centre of Excellence (CCDCOE) u Talinu, koji je stvoren nedugo nakon velikih sajber napada koje je Estonija pretrpela 2007. CCDCOE je odgovoran za identifikovanje i koordinaciju obuke o sajber odbrani za sve NATO institucije širom Saveza. Svestan šta bi slični napadi mogli da urade manje i krhke istočnoevropske zemlje, NATO sve svoje kapacitete stavlja na raspolaganje saveznicima.

Izvor: Zdnet