Sve što bi trebalo da znate o trgovini kriptovalutama

Vrednost digitalnih kriptovaluta odletela je u nebo Bitcoin je tokom 2017. godine
porastao sa 1.000 na oko 3.850 evra. Eh, da ste na vreme uložili u njega… Srećom, još nije kasno!

Eksponencijalni rast doživelo je svih 825 kriptovaluta, koliko ih je danas u opticaju. To je skrenulo veliku pažnju ne samo korisnika koji su kriptovalute videli kao potencijalno dobar izvor zarade, već i etabliranih proizvođača hardvera, koji su počeli da prave komponente, pa čak i cele računare optimizovane za „rudarenje“ digitalnog novca. Da tržište koje se zasniva na kriptovalutama realno postoji govori i istraživanje koje je sproveo Univerzitet Kembridž početkom ove godine – ispostavilo se da ih već koristi između 2,9 i 5,8 miliona ljudi, kao i da više od 100.000 firmi prihvata kriptovalutu kao sredstvo plaćanja za svoju robu ili usluge.

Šta je kriptovaluta?

Za veliki broj ljudi, kriptovalute ili digitalne valute i dalje predstavljaju veliku nepoznanicu. Nije im jasno kako one funkcionišu, kako se zarađuju, čuvaju i troše. Zato ćemo pokušati da na jednostavan način objasnimo šta je to uopšte kriptovaluta. Ali, pre toga da vidimo kako se ophodite prema svom kasičnom novčaniku ili bankovnom računu. Samo vi znate kolika količina novca se u njima nalazi i obično nemate nameru da to bilo kome saopštite.

Kriptovalute rade na sasvim drugom principu. Uzmimo za primer Bitcoin, najstariju i najvažniju kriptovalutu, koja je i uzor svim ostalim. Jer, praktično sve preostale 824 kriptovalute zasnivaju se na istom ili veoma sličnom principu funkcionisanja, mada su neke od njih dizajnirane tako da imaju neke dodatne opcije. Tako je, recimo, Litecoin dizajniran za brže transakcije (jer kod Bitcoin‑a, zbog verifikacije, prosečno vreme potvrde transfera iznosi oko 11 minuta), dok se za Quarkcoin tvrdi da donosi još veći stepen sigurnosti. Ipak, treba napomenuti da se i pored velikog broja kriptovaluta, daleko najveća vrednost transakcija obavlja samo s pet najpopularnijih: Bitcoin, Ethereum, Riple, Litecoin i Ethereum Classic.

Ali da se vratimo na objašnjenje kako funkcionišu kriptovalute. Umesto da se čuvaju na nekim skrivenim mestima, kod kriptovaluta je sve otvoreno. Sve informacije o kriptovaluti čuvaju se u nekoj vrsti javnog fajla koji bismo mogli nazvati glavnom knjigovodstvenom knjigom za tu kriptovalutu. U njoj se sadrže sve informacije o svakom vlasniku i svakoj transakciji koja je izvršena…

Kod Bitcoin‑a ta glavna knjiga naziva se block chain. Proverom te knjige svako može da zna koliko ko poseduje Bitcoin‑a, ili njegovih delova (koji se kod ove kriptovalute nazivaju Satoshi). Svaka transakcija mora da se validira sistemski, pa su na taj način prevare svedene na minimum. Ne kažemo da su prevare nemoguće, bilo je takvih slučajeva, ali svaki uočeni sigurnosni problem rešava se mnogo lakše i brže nego kod zaštite klasičnog novca.

Još jedna od veoma bitnih osobina kriptovaluta jeste to što su one decentralizovane. Za razliku od banaka i sistema za online plaćanje kao što je PayPal, ne postoji regulatorno telo (nazovimo ga nekom vrstom digitalne centralne banke) koje bi nadgledalo transakcije. Mogli bismo da kažemo kako kriptovalute funkcionišu po peer‑to‑peer principu. To je dovelo i do jedne neželjene pojave – pošto ih ne nadgledaju vlade i banke, postale su popularne za transakcije na crnom tržištu.

Kako zaraditi kriptovalutu

Vrednost kriptovaluta proističe iz toga što su postale korisne kao sredstvo plaćanja. Imaju sve karakteristike novca (otpornost, prenosivost, oskudnost, prepoznatljivost i zamenjivost), samo što su te karakteristike nastale na osnovu matematičkih formula, a ne na fizičkom pokriću u zlatu ili srebru, ili poverenju centralnih banaka. Drugim rečima, vrednost kriptovaluta dolazi i zavisi isključivo od ljudi koji su spremni da ih prihvate kao sredstvo plaćanja. Zato je njihova vrednost determinisana ponudom i tražnjom. Kad je potražnja povećana, kao što je slučaj u poslednjih nekoliko meseci, vrednost kriptovaluta raste. Kada potražnja bude manja, vrednost će padati. Kriptovalute su osmišljene tako da zbog svoje predvidljivosti (ograničenog maksimalnog broja, kao i predvidivog načina dodavanja novih jedinica u opticaj), na dug period održe stabilnu vrednost. Trenutno ima velikih fluktuacija, a razlog je u tome što su to još uvek nove valute i praktično se tek formira njihovo tržište.

Postoji više načina na koje je moguće doći u posed bilo koje kriptovalute. Jedan od najlakših svakako je kupovina. Postoji veliki broj sajtova, odnosno online menjačnica, koji trguju kriptovalutama i kod njih možete da ih kupite za dolare, evre ili neku drugu „čvrstu“ valutu, kao i da prodate kriptovalutu za „pravi“ novac. Uzmite u obzir da ćete u nekim menjačnicama morati da se pre transakcije identifikujete slanjem slike lične karte ili pasoša. Ove menjačnice posluju po standardnom principu, što znači da za svoje usluge uzimaju određene provizije. Pomenućemo da postoje online menjačnice i za naše tržište, pa ako vas interesuju, lako ćete ih naći prostom Web pretragom. A postoje i bankomati, čak i u Srbiji, preko kojih je moguće kupiti ili prodati neke od poznatijih kriptovaluta.

Pročitajte i:  Twitter CEO tvrdi:"Bitcoin će postati jedina svetska valuta"

Investiranje kriptovaluta (najčešće Bitcoin‑a) takođe je jedan od lakših načina pokušaja zarade. Takvi investicioni sajtovi zahtevaju da kod njih deponujete svoje adrese i da im dopustite da raspolažu vašom kriptovalutom, a oni „garantuju“ da će vam posle određenog vremena doneti profit. Zvuči lepo, ali kao što je poznato, svako investiranje nosi sa sobom i rizike, pa sami procenite da li se isplati.

Kriptovalutom se i kupuje, pa postoji veliki broj online prodavnica koje tako rade, a jedna od njih je OpenBazar. To je, u stvari, aplikacija koja preko peer‑to‑peer mreže povezuje kupce i prodavce. Prilikom kupovine prihvata više od 50 različitih kriptovaluta, dok se prodavcu isplaćuju Bitcoin‑i.

Još jedan, verovatno najrizičniji način pokušaja zarade, jeste učestvovanje u lutrijama i klađenjima. Postoje najrazličitije online kladionice i igre na sreću u kojima se možete okušati. Ali, kao i u klasičnim varijantama, u kladionicama i kazinima iz komšiluka, mnogo je veća šansa da izgubite uloženu kriptovalutu nego da napunite svoj digitalni novčanik.

Iskopajte svoj Bitcoin

Konačno smo došli do najtežeg načina – „rudarenja“ kriptovalute. Iako spada u jedini relativno siguran način zarade, ne preporučuje se početnicima koji se tek upoznaju s kriptovalutama. Razlog je to što digitalni rudari moraju da imaju odgovarajući specijalizovani hardver koji će generisati kriptovalutu. A zove se „rudarenje“ zato što je to jedini način da se poveća ukupna količina kriptovalute u opticaju. Nizom komplikovanih matematičkih operacija „iskopavate“ nove količine kriptovalute.

Kada se određeni blok transakcija završi, bivate nagrađeni tako što postajete vlasnik „iskopane“ kriptovalute. Suštinski i sistemski gledano, rudarenje (engleski mining) je proces verifikovanja tih transakcija i uvođenja novih količina kriptovalute u glavnu knjigu.

Rudarenjem nije moguće iskopati beskonačan broj kriptovaluta. Uzećemo opet Bitcoin kao primer. Sistem je dizajniran tako da se novi Bitcoin‑i kreiraju po fiksnoj stopi. To čini rudarenje veoma kompetitivnim poslom. Što je više Bitcoin rudara širom sveta, to je teže da oni ostvare profit, pa moraju da budu što efikasniji kako bi smanjili operativne troškove.

Još jedan razlog zašto je sve teže „rudariti“ ovu kriptovalutu jeste to što s vremenom broj novih Bitcoin‑a koji se puštaju u opticaj opada, otprilike se prepolovi na svake četiri godine. I tako će biti sve dok se ne dostigne maksimalan broj Bitcoin‑a koji iznosi 21 milion. Tada će „rudarenje“ postati nepotrebno, a jedini način njihovog dobijanja biće razmenom, odnosno kupoprodajom valute.

Kako rudariti?

Klasičan računar nije dovoljan za uspešno „rudarenje“. Niko vas ne sprečava da i s njima pokušate da zaradite nešto, ali ćete, ako išta i zaradite, napraviti veći trošak za električnu energiju. Takođe, dok „rudarite“, na računaru nećete moći da radite ništa drugo. Brzina procesora u ovom poslu ne igra praktično nikakvu ulogu. Bez obzira na to da li imate najnoviji procesor ili neki stari Celeron, razliku skoro da nećete primetiti.

Efikasnost – tzv. hash rate – možete da povećate nekom dobrom grafičkom karticom. GPU‑ovi su projektovani za rešavanje matematičkih problema, pa se one stoga mogu iskoristiti za ovaj posao. Jedna bolja grafička karta efikasnija je u tom poslu od procesora oko 80 puta. Pokazalo se da su AMD grafike bolji izbor za „rudarenje“ od NVIDIA modela, a trenutno jedna od najboljih investicija jeste Radeon RX 470.

Sklapanje mašine koja će uz pomoć „rajzera“ omogućiti da se na ploču prikači četiri ili pet ovih grafičkih karti, zajedno sa odgovarajućom pločom i procesorom, 8 GB RAM‑a i kvalitetnim napajanjem može da se zaokruži sa nekih 1500‑1600 evra. Takva mašina mogla bi da se isplati „rudarenjem“ već posle nekoliko meseci, a i komponente mogu posle nekog vremena da se prodaju, pa se i na taj način može vratiti deo uloženog novca.

Potencijalan problem je što je manija rudarenja kriptovaluta dovela do globalnog poremećaja na tržištu ovih grafičkih kartica. Povećana potražnja izazvala je nestašicu, a samim tim povećala se i njihova cena. Kolika je pomama za ovim karticama, govori činjenica da se čak i kod nas formiraju liste čekanja za njenu kupovinu. Ako pogledate domaće prodavnice, pored ove grafičke karte u najvećem broju slučajeva stoji „Proizvod trenutno nije dostupan“.

Takav razvoj situacije utiče i na proizvođače grafičkih kartica. Na primer, ASUS je nedavno predstavio MINING P106‑6G, prvu grafičku kartu specijalizovanu za „rudarenje“. Da je ona namenjena samo za taj posao, vidi se po tome što nema video‑izlaze, a potrošnja je optimizovana. Zasnovana je na NVIDIA GPU‑u, koji možda nije najbolji izbor za „rudarenje“ najpoznatijih kriptovaluta, ali kao što smo već pomenuli na početku teksta, izbor ovih valuta je ogroman…

Pročitajte i:  Vrednost kriptovaluta na dan 7.3.2018.

Rekli bismo da će proizvođači grafičkih kartica imati razloga da u narednom periodu trljaju ruke. Gigabyte Technology je objavio da je zahvaljujući trendu „rudarenja“ u junu dostigao istorijski maksimum prodaje sa 450.000 kartica. U prvom kvartalu 2017. godine ovaj proizvođač je prodao ukupno 900.000 grafičkih kartica, a u drugom milion. Slična situacija je i sa Micro‑Star International (MSI). Zvanični podaci koje je ova kompanija objavila pokazuje da je u junu prodala više od 500.000 grafičkih kartica, što je povećanje od 6% u odnosu na prethodni mesec. Ipak, analize koje su sprovedene u obe kompanije pokazuju da je ovaj „bum“ prodaje dostigao svoj vrhunac i da ih u trećem kvartalu očekuje značajan pad. Razlog za to je što se tržište „rudarenja“ kriptovaluta hladi i da se očekuje da će mnogi korisnici koji su se zaleteli, shvatiti zašto se rudarski posao smatra najtežim na svetu. Iako se ovde radi o digitalnom a ne pravom rudarenju, mnogi će ustanoviti da ono ne donosi toliku dobit koliku su očekivali i da sa sobom povlači i znatne troškove. Iz tog razloga, očekuje se da će tržište grafičkih kartica u trećem i četvrtom kvartalu ove godine biti preplavljeno polovnim grafičkim kartama i da će prodaja novih zbog toga opasti za 10% do 20%.

Specijalna rudarska oprema

Napredniji način „rudarenja“, koji donosi i veću zaradu, podrazumeva upotrebu FPGA opreme. FPGA je skraćenica od Field Programmable Gate Array, integrisano kolo koje može da se konfiguriše nakon proizvodnje. Ovde mogu da se ugrade čipovi koji su prilagođeni „rudarenju“ određene kriptovalute i time se poboljšavaju performanse u odnosu na upotrebu standardnih CPU‑ova i GPU‑ova. Jedan FPGA čip otprilike je 10 puta efikasniji od GPU‑a, te je brzina „rudarenja“ 10 puta veća. A naravno, jedan uređaj može da ima i više od jednog FPGA čipa.

Konačno smo došli do teške kategorije u „rudarenju“ kriptovaluta. To su vrlo mali specijalno dizajnirani uređaji koji imaju samo jednu namenu – „rudarenje“ maksimalnom mogućom brzinom uz minimalnu potrošnju struje. Zajednički naziv za ove uređaje je ASIC (Application Specific Integrated Circuits) i oni svoj posao obavljaju od 10 pa do 100 puta brže od FPGA opreme. U skladu s brzinom, rangira se i cena ovih uređaja koja se kreće od stotinak, pa do 2000 evra. I još nešto – i ovde ćete često morati da se upišete na listu čekanja, jer je vreme isporuke od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, naročito u situacijama kao sada, kada vrednost kriptovalute raste. Najpoznatiji proizvođači ASIC uređaja su KnCMiner, CoinTerra, Bitmain…

Jedan od najlakših načina za ulazak u svet „rudarenja“ kriptovaluta jeste zakupljivanje resursa u nekoj od farmi za „rudarenje“. Umesto da razmišljate i ulažete novac u komponente koje nisu nimalo jeftine, možete da zakupite kapacitete na specijalnim serverima zasnovanim na ASIC uređajima, koji su projektovani za „rudarenje“ kriptovaluta. Za novac koji uložite dobićete najsavremenije hardverske tehnologije optimizovane za „rudarenje“ baš one kriptovalute koju želite. Mnoge od tih farmi nalaze se na geografskim lokacijama na kojima su troškovi hlađenja i električne energije niski, jer je „rudarenje“ kriptovaluta energetski izuzetno zahtevan posao. Prednosti su što na taj način možete da kopate više valuta istovremeno, što možete u skladu s vašim investicionim potencijalima da lako skalirate količinu zakupljene hardverske snage, kao i što ne morate da razmišljate o hardveru ni o drugim troškovima (za električnu energiju, na primer). Negativna strana je što tako ostvarujete manju zaradu, jer ove farme naplaćuju svoje usluge. Plus, ako vrednost kriptovalute brzo i drastično opadne, može da se desi da vas više košta zakup resursa od zarade.

Kriptonovčanik

Zarađene ili kupljene kriptovalute moraju negde da se čuvaju, pa se koristi digitalni novčanik. U novčaniku se nalazi vaš tajni kod ili ključ koji je neophodan za trošenje valute, kao i njegova adresa. Same kriptovalute nikada nisu fizički u tom novčaniku, već se preko njega pristupa glavnoj knjizi koja čuva sve transakcije. Novčanik funkcioniše slično PayPal‑u, koji kao adresu koristi vaš e‑mail, samo što se ovde koristi dugačak nasumični niz slova i brojeva. Kada želite da vam neko uplati kriptovalutu, potrebno je da mu prosledite taj podatak. Neki novčanici omogućavaju dodatni nivo sigurnosti u vidu generisanja više adresa, tako da svakoj osobi s kojom obavljate transakciju možete da pošaljete različitu adresu.

Pročitajte i:  Norveška i Švedska privlačne za kripto-rudare

Objasnimo to na primeru Bitcoin‑a. Postoje razni Bitcoin novčanici koje možete da koristite, a oni uključuju desktop programe i mobilne aplikacije (što je zgodno ako Bitcoin‑ima želite da platite nešto u lokalnoj radnji). Nekim od digitalnih novčanika moguće je pristupiti online, a neki su lokalni, što je bolja varijanta ukoliko posedujete veću količinu kriptovalute, jer se tako smanjuje mogućnost krađe.

Iako je kriptovaluta digitalna stvar, ljudi vole da imaju nešto opipljivo. Zato je kompanija Casascius prodavala fizičke Bitcoin‑e, na kojima su bili skriveni vaša adresa i privatni ključ i koji su bili „napunjeni“ iznosom vaših Bitcoin‑a. Nakon pravnih problema koje su imali, vlasnici kompanije odustali su od toga, pa sada prodaju „prazne“ fizičke Bitcoin‑e, a kupac mora sam da se snađe ukoliko želi da ih „napuni“.

Kriptovalute u Srbiji

Dinar je jedino legalno platežno sredstvo u Srbiji, sem u nekim specijalnim slučajevima koji su definisani zakonom (recimo, kupovina stana). Klasične strane valute nisu legalno sredstvo plaćanja, pa smo zato u vreme kada je kurs bio mnogo nestabilniji, imali cene izražene u „bodovima“. Ako evro ili dolar nisu legalno sredstvo plaćanja, logično bi bilo da je tako i s kriptovalutama. Ipak, nije sve tako crno ili belo, jer nedorečenost zakona u ovom konkretnom slučaju dopušta mnogo nijansi sive boje.

U dokumentu objavljenom na sajtu Narodne banke Srbije (goo.gl/hYfXrJ), jasno se kaže da Bitcoin, a samim tim i ostale virtuelne kriptovalute, predstavlja oblik neregulisanog digitalnog novca koji ne izdaje centralna banka, pa stoga ne može ni da garantuje njihovu vrednost. Drugim rečima, za NBS kriptovalute nisu novac. U tom dokumentu takođe se pominje da ove valute ne mogu biti predmet kupovine ili prodaje u ovlašćenim bankama ili menjačnicama. S druge strane, NBS ne zabranjuje upotrebu ovih valuta ostalim subjektima, već samo naglašava da se transakcije u kriptovalutama obavljaju na sopstvenu odgovornost i rizik.

Mišljenje da kriptovalute nisu novac daje i američka državna Robna trgovinska komisija (goo.gl/ptR7UZ). Ona kriptovalute smatra robom bez fizičkih sredstava. Uzimajući to u obzir, kao i da Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije (član 552) predviđa razmenu robe kao jedan od načina trgovine, otvara se put ka legalnoj trgovini kriptovalutama. U pomenutom zakonu nigde se ne razmatra šta je to „roba“, pa i kriptovaluta može da se svrsta u tu kategoriju. Drugim rečima, uz malo pažljivije knjigovodstvo, kako bi sve bilo u skladu sa zakonom, kriptovalute mogu da budu sredstvo plaćanja.

Sigurnost ulaganja

Fantastičan rast vrednosti kriptovaluta u zadnje vreme deluje kao da je to najbolji i najbrži način za veliku zaradu. Činjenica je da su u poslednjih osam meseci najrasprostranjenije kriptovalute porasle za 250 do 400 odsto (a neke manje poznate i manje vredne i do neverovatnih 3.000 odsto). Ipak, s obzirom na to da je reč o novim valutama, fluktuacije su česte i, što se iz priloženog može videti, ogromne. U prevodu, to znači da niko ne zna da li će u narednim danima ili mesecima njihova vrednost drastično opasti, što se već dešavalo, ili će se nastavi trend rasta. Na primer, Bitcoin je u septembru 2013. godine vredeo oko 100 evra, u novembru iste godine čak 800 evra, a u oktobru 2014. godine njegova vrednost pala je na 200 evra. Slično se desilo i tokom ovog leta. Sredinom jula Bitcoin je vredeo oko 1.500 evra, a samo mesec dana kasnije vredi oko 3.850 evra. Pri tome dnevne oscilacije, dostižu vrednosti i do 300 evra (u plusu, ali i u minusu). U takvim uslovima, čak i pola sata promašenog tajminga prilikom kupovine ili prodaje valute može da vas košta gubitka ozbiljne količine novca.

Šta to znači? Sećate se tzv. „.COM balona“ s kraja prošlog veka, kada su vrednosti mnogih novih IT kompanija naduvavane nenormalnom brzinom, sve dok u jednom trenutku taj balon nije pukao. Ne kažemo da će se to desiti s kriptovalutama, ali iskustvo nas uči da treba biti oprezan. Dakle, šta uraditi? Ako kupujete neku kriptovalutu, budite oprezni i nemojte da potrošite sav svoj novac na nju. Ako želite da se bavite „rudarenjem“, opremite računar ili računare opremom koju možete kasnije da prodate i gledajte da vam to rudarenje bude isplativo, odnosno da zaradite više nego što potrošite na struju i same računare.

I na kraju, da se izrazimo rudarskim rečnikom:  Srećno!

(Objavljeno u PC#246)

Facebook komentari:
Kaspersky Lab
Tagovi: ,