U Srbiji i Hrvatskoj uhapšeni odgovorni za DDos napade širom sveta

Hrvatski sajber policajci otkrili su i uhapsili vlasnika najvećeg svetskog ilegalnog internet servisa za DDoS sajber napade. U akciji su u koordinisanoj akciji srpske i hrvatske policije uhapšeni i članovi iz Srbije.

U Srbiji i Hrvatskoj uhapšeni odgovorni za DDos napade širom sveta

Webstresser.org je najveći je svetski internet servis na kojem su korisnici mogli unajmiti uslugu DDoS (Distributed Denial of Service) sajber napada na vlasnike internet stranica u celom svetu. S više od 136.000 registrovanih korisnika i 4 miliona sajber napada ostvarenih do aprila 2018. Webstresser je predstavljao najveću pretnju za ključne on-line usluge koje nude banke, poslovni sektor i državne institucije širom sveta.

Webstresserom je upravljao devetnaestogodišnji hrvatski državljanin koji je uhapšen 24. aprila. Protiv njega je podneta krivična prijava zbog osnovane sumnje da je počinio teška krivična dela protiv računarskih sistema, programa i podataka, za koje je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Kriminalističko istraživanje sproveli su policijski službenici novoosnovane Službe kibernetičke bezbednosti Uprave kriminalističke policije. 

Međunarodna saradnja u okviru policijske akcije Manufaktura

Osim hrvatskih policajaca, u operativnoj akciji su, uz podršku Europola, učestvovale i nacionalne policijske službe Holandije, Velike Britanije, Kanade, Srbije, Španije, Italije i Hong Konga koje su uhapsile pomagače i korisnike usluga DDoS napada. U ovoj akciji je međunarodna policijska saradnja bila ključna za rezultate operativne akcije koja je sprovedena pod imenom Manufaktura. Međunarodna akcija nazvana je Operation Power Off, što se može videti i po početnoj stranici sajta Webstreser čiji je rad obustavljen.

Pročitajte i:  U Srbiji tek svaka četvrta nekretnina u vlasništvu žena

Tokom sprovođenja DDoS napada, koje je omogućavao Webstresser, napadač daljinski upravlja povezanim uređajima spojenim na internet te usmerava veliku količinu internet saobraćaja prema određenoj stranici ili internet platformi, što za posledicu ima usporavanje rada sajta ili njegovu potpunu nedostupnost pa tako korisnici internet servisa nisu u mogućnosti pristupiti različitim online uslugama.

Nekada su počinioci koji su izvršavali DDoS napade trebali biti dobro upućeni u načine funkcionisanja internet tehnologije, no s pojavom ilegalnih servisa poput Webstressera, to više nije slučaj. Svaki korisnik Vebstressera mogao je da plati naknadu putem online platformi za plaćanje ili u kriptovalutama poput Bitcoin te mu je za iznos već od 15 evra na raspolaganje stavljena infrastruktura koja omogućava DDoS napade na stranice po izboru korisnika.

Izvor: MUP HR

Facebook komentari: