Žestok lobistički rat u Briselu povodom ‘poreza na linkove’

Kažu da je to jedan od najžešćih lobističkih ratova u istoriji Brisela u kom snage odmeravaju, na jednoj strani medijske kuće i Pol Makartni, a na drugoj tehnodivovi i pobornici slobode interneta. Borba se vodi oko kontroverznog predloga zakona o autorskim pravima koji bi, po tvrdnjama EU-a trebalo da osigura da autori muzike, filmova i vesti budu pravedno plaćeni za svoj rad.

„To je bila intenzivna i agresivna lobistička bitka… definitivno jedna od najintenzivnijih“, rekao je Olivier Hoedeman, iz organizacije Corporate Europe Observatory, koja proučava uticaj lobističkih grupa na zakone EU-a i naglasio je da je u igri ogroman novac. Brisel je jedno od glavnih svetskih lobističkih središta nakon Vašingtona, gde svi, od korporacija do sindikata i posebnih interesnih grupa, pokušavaju da utiču na politiku EU-a.

Međutim, bitka oko Komisijine predložene Direktive o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu posebno je žestoka, u trenutku dok se Evropski parlament priprema za drugo glasanje o tom pitanju 12. septembra. Borba se vodi oko dva elementa predloga zakona. Prvi je član 13. po kojem bi platforme, kao što je Google-ov YouTube bile zakonski odgovorne za kontrolu korišćenja sadržaja zaštićenog autorskim pravima, kako bi se sprečilo potkradanje njihovih autora. Drugi je član 11. koji bi uveo takozvana srodna prava (autorskom pravu susedna prava), odnosno, ’porez na linkove’, a po kojem bi novine, časopisi i novinske agencije morale da dobijaju naknadu za autorska prava kada bi Google ili druge internet stranice delile linkove na njihove članke, uključujući čak i kratke isečke sadržaja članaka.

Pročitajte i:  Uskoro stiže Facebook pametni zvučnik

Dve strane zauzele su pozicije na bojištu. S jedne strane su umetnici i tradicionalni mediji, autori sadržaja kojima očajno treba prihod u vreme kada gotovo sve na internetu može da se vidi besplatno. Kritičari predloga, među kojima je i Silicijumska dolina, tvrde da će te izmene dovesti do toga da će platforme provoditi sveopštu cenzuru i da će to možda označiti kraj mimova, internetskih šala koje se oslanjanju na kratke video snimke ili fotografije. Za predloženi ’porez na linkove’ tvrdi se da će ugušiti razmenu mišljenja na internetuOsnivač i predsednik Vikipedije, Džimi Vejls, stao je na njihovu stranu i onlajn enciklopedija je bila, u znak protesta, ugašena u nekoliko evropskih zemalja. Tehnološka industrija dobila je prvu rundu borbe u julu, kada su zastupnici Evropskog parlamenta odbacili prvi nacrt predloga zakona poslavši ga na doradu.

Neki zastupnici su kritikovali, prema rečima francuskog zastupnika desnog centra Marc Joulaud-a „nezapamćeno nasilnu lobističku kampanju koju je orkestrirala GAFA (Google, Apple, Facebook i Amazon)“. „Jedino sa čim to mogu da uporedim je industrija oružja“, rekla je socijalistička predstavnica Virginija Roziere, dodajući da digitalne firme koriste „ogromne resurse“ kako bi pokrenule „pseudo-građanske kampanje“. Roziere je istakla da je u tri nedelje pre julskog glasanja dobila više od 40.000 mejlova protiv direktive.

Pročitajte i:  Amazon deonice nastavljaju da tonu

Međutim, protivnici zakona odbacuju kritike. „Da budemo iskreni, to je jedini način da dođete do zastupnika Evropskog parlamenta. Šta bi trebalo da učinite, da im pošaljete samolepljivi listić“, upitala se Caroline de Cock, koordinator organizacije Copyright for Creativity (C4C). Rekla je da C4C predstavlja organizacije potrošača, muzeje i knjižare, ali priznaje da je ’delimično’ finansira još jedan ključni akter: CCIA, Udruženje kompjuterske i komunikacione industrije, koje lobira za digitalnu industriju. Potvrdila je da je Google klijent PR agencije koju vodi, ali i napomenula: „Ljudi napadaju glasnika kada im se ne sviđa poruka.“ Teško je proceniti koliko je novca potrošila tehnološka industrija, ali procena britanskog tela UK Music da je Google potrošio 31 miliona evra nije verovatna, rekao je Hoedeman.

Siada El Ramly, direktor EDiMA-e, lobističke skupine tehnološkog sektora, rekla je da su potrošili „mnogo manje od milion evra na to prioritetno pitanje“. Kritikovala je lobističke metode koje koristi muzička industrija, uključujući slanje legendarnog muzičara Žan-Mišel Žara, predsednika Međunarodne konfederacije udruženja autora i kompozitora, da brani zakon pred zastupnicima EP-a. Makartni je pak pisao zastupnicima EP-a optužujući neke internet platforme da ne žele da plate naknade umetnicima za njihova dela „dok ih iskorišćavaju za lični profit“.

Pročitajte i:  Facebook zapošljava direktora za zaštitu ljudskih prava

Nemačka zastupnica Zelenih Julia Reda, koja je predvodila nastojanja da se predlog zakona odbaci, više puta je upozorovala na ’niske udarce’ medijskih kompanija i umetnika. Pred septembarsko glasanje u EP-u, lobistička bitka se ponovno zaoštrava. C4C je u ponedeljak ponovno počeo zastupnike da zasipa mejlovima, a evropske novine trebalo bi da objave pismo izveštača AFP-a Semija Kitsa koje su potpisali desetine evropskih novinara.

Izvor: SEEbiz

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.