BIZIT 2017. ‘Prirodno digitalno’ – Uvod u 4.0 revoluciju

Četvrti BIZIT, pod nazivom “Prirodno digitalno”, održava se 1. i 2. novembra 2017. godine, u Klubu poslanika, Tolstojeva 2, Beograd. Na konferenciji ćete moći da proverite koliko ste digitalizovani, te da saznate sve informacije o četvrtoj industrijskoj revoluciji. Učešće na konferenciji prijavite na sajtu www.bizit.rs, i iskoristite popust za prijave koji važi još dva dana.

U moru informacija kojima smo danas bombardovani, svakako nisu izostale ni ovakve: očekuje se da će do 2025. godine biti 100 milijardi povezanih uređaja; u poslednje dve godine stvoreno je devet puta više podataka nego u čitavoj istoriji čovečanstva; jedna milijarda onih koji su poznatiji pod imenom digital natives će se za sedam godina pridružiti radno sposobnoj populaciji; 90% milenijalaca proverava svoj pametni telefon pre nego što ustane iz kreveta… Nema sumnje, na pragu smo nove, takozvane četvrte industrijske revolucije.

“Na ivici smo tehnološke revolucije koja će promeniti iz korena naš način života, način na koji radimo i odnosimo se jedni prema drugima”, predviđa Klaus Schwab, autor knjige “Četvrta industrijska revolucija“, koja je objavljena krajem 2016. godine. Prema njegovim rečima, revolucija će uticati na poslovno tržište, budućnost posla, prihode, a na kraju i na geopolitičku sigurnost i etičke odrednice. “Četvrta industrijska revolucija se ne određuje skupom novonastalih tehnologija, već prelaskom na nove sisteme koji su sagrađeni na infrastrukturi prethodne, digitalne revolucije“, kaže Švab, izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma i jedan od glavnih entuzijasta revolucije.

Pročitajte i:  Električni skuteri: Kreativnost u lenjosti

Revolucija, nazvana i 4.0, nastavlja se na tri istorijska procesa koji su promenili svet: prvi je prelazak sa ručne na mehaničku proizvodnju između 1760. i 1830, drugi je doneo električnu energiju i omogućio masovnu proizvodnju oko 1850. godine. Do trećeg je trebalo sačekati sredinu XX veka, dolazak elektronike, informacionih tehnologija i telekomunikacija.

Četvrti preokret sa sobom donosi sklonost ka totalnoj automatizaciji proizvodnje – njeno ime, zapravo, proizilazi iz strateškog projekta visoke tehnologije nemačke vlade, na čijem ostvarenju rade od 2013. godine, kako bi doveli proizvodnju do totalne nezavisnosti od čoveka. Automatizacija ide na osnovu sajberfizičkih sistema koje su omoguæili Internet of Things i cloud computing.

Bez obzira na to što se na našim prostorima tradicionalno kaska za svetom, te mi još uvek razgovaramo o digitalnoj revoluciji, ne treba prenebregnuti činjenicu da se stvari u ovoj oblasti za dve godine promene onoliko koliko su se nekada menjale za više decenija. To je i bio razlog da na BIZIT-u 2017. sagledamo koliko smo “prirodno digitalni” i da se zapitamo da li smo spremni za 4.0 revoluciju.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Sve ozbiljniji Cyber-security zahtevi

Zato i ne čudi što je jedna od tema BIZIT-a 2017 Internet of Things (IoT), dok panel o “Pametnim gradovima” treba da odgovori na pitanje u kom pravcu se kreće digitalizacija funkcionisanja gradova regiona. Kako sebe vide telekomunikacioni operateri u revoluciji 4.0, a kako ih vide stručnjaci i konkurencija, tema je panela “Budućnost telekomunikacionih operatera”.

U istraživanju koje je sprovela konsultantska kuća Deloitte se kaže: “Snaga digitalne revolucije se ne ogleda samo u različitim oblicima koje ona uzima kroz tehnologiju, nego kako institucije i kompanije mogu da koriste različite tehnološke alate u transformaciji i unapređenju svog poslovanja”. Zato s pravom postavljamo pitanje: u kojoj meri kompanije u Srbiji i regionu koriste ove tehnološke alate u doba digitalne revolucije? BIZIT 2017. će potražiti odgovor i na ovo pitanje.

Interesantni su neki od zaključaka pomenutog istraživanje kompanije Deloitte:

* Glavni cilj digitalne revolucije je transformacija poslovanja. Do ove tačke se dolazi kroz duboku inovaciju i donošenje odluka.

* Kultura i način razmišljanja moraju da se promene u cilju povećanja saradnje i podsticanja rizika, kao i u cilju postizanja značajnijih inovacija.

* Lideri ne treba da budu stručnjaci u tehnologiji; oni bi trebalo da razumeju šta može da se uradi kada se kombinuje poslovanje sa tehnologijom, i samim tim kako kompanija može da se transformiše.

Pročitajte i:  Otvoren BIZIT 2018, IT manifestacija posvećena Industriji 4.0

* Uspešan posao je onaj posao koji evoluira brzo i efikasno. Radom kroz ekosisteme može da se ubrza evolucija, zbog sinergije koja se proizvodi.

U razgovoru sa partnerima i prošlogodišnjim učesnicima, tokom priprema za BIZIT 2017, zaključili smo da su i menadžeri potpuno svesni digitalne revolucije, a samim tim i neophodnosti poslovne transformacije. Međutim, lideri su ti koji nisu dovoljno svesni sveprisutnosti digitalizacije, pa odlažu donošenje neminovnih odluka. U ovom momentu se nećemo baviti liderima koji se ne suočavaju sa stvarnošću novog vremena, i nećemo boraviti u “analognom svetu”, jer je cilj BIZIT-a da liderima budućnosti ponudi prave odgovore na njihove dileme vezane za digitalnu transformaciju: od data sistema do budućnosti uz poseban osvrt na bezbednost, preko primene različitih poslovnih rešenja za svoje kompanije, do toga kako da zaposle i zadrže dobar IT kadar.

Stoga nas neće čuditi ukoliko jedan od zaključaka BIZIT-a 2017. bude: Biti digitalan je način kako da zadržite ili osvojite lidersku poziciju na tržištu. U suprotnom ćete imati problema i s pukim preživljavanjem.

Vidimo se na BIZIT-u!

Facebook komentari: