BIZIT seminar: Plemenite namere i manje plemenite posledice

Verovatno da smo svi imali priliku da ulazimo u rasprave sa roditeljima (ili sa sopstvenom decom, ako smo roditelji) gde je ključni argument iz perspektive roditelja, kada rasprava zađe u ćorsokak, bio “ko je kome ovde roditelj?!”. Taj argument je najčešće korišćen kad je sagovornik / dete u ranom detinjstvu i deluje kao “validan” argument – zna se ko je kome roditelj, tu se rasprava završava i imamo pobednika!

PCPress.rs Image

Kako dete raste počinje da shvata irelevantnost odgovora na prethodno pitanje, u kontekstu rasprave na relaciji roditelj – dete i tada dovitljivi roditelji počinju da primenjuju “sofisticiraniji” argument u vidu rečenice “ja tebi želim najbolje!”. Za razliku od argumenta iz prethodnog pasusa, argument “ja tebi želim najbolje!” nema rok trajanja.

I tako, roditelji preduzetnici na putu popločanom plemenitim namerama u vođenju porodice i kompanije, nastavljaju da donose odluke iskreno verujući da su plemenite namere dovoljne da bi i posledice bile plemenite.

Da li su plemenite namere dovoljne?

Jedan od boljih primera za plemenite namere roditelja preduzetnika (za posledice ne garantujemo!) je ideja i realizacija ideje da udeo (ili deo udela) u kompaniji prepišu nasledniku / detetu. Zaista bi svako razuman trebao da postavi pitanje šta ima loše u tome da roditelj detetu prepiše na primer deo kompanije, kao što se uostalom prepisuju stanovi, kuće ili bilo koja druga imovina? Pogotovo, šta ima loše u tome da se stvar ne komplikuje već se samo uzme nacrt ugovora o prenosu udela (koji može da se preuzme sa sajta APR-a), ode se na kratko kod notara, overe se potpisi i registruje promena u APR-u. Praktično, o čas posla brzinski je sve rešeno, svi srećni svi zadovoljni… ili možda i neobavešteni?

Evo nekih od pitanja na koja olaka brzina u rešavanju pitanja prenosa udela (ili dela udela) po pravilu ne traži to jest ne daje odgovore:

  • Da li je udeo zajednička tekovina supružnika ili ne to jest da li drugi supružnik treba da da saglasnost na prenos udela (čak i ukoliko se prenos vrši na zajedničko dete)?
  • Kolika je vrednost tako prenetog udela i da li činjenica da je prenos udela oslobođen poreza na prenos apsolutnih prava lišava prenos bilo kakvog drugog poreskog rizika?
  • Koliko će iznositi porez na kapitalnu dobit ako roditelj i dete budu prodavali 100% udela nekom trećem licu u narednom periodu, a koliko bi iznosio porez na kapitalnu dobit ako bio prodavac bio samo roditelj?
  • Kako ćemo da rešimo pitanje blokade u odlučivanju u okviru kompanije, te da li prenos udela istovremeno treba da rezultira i dubinskom promenom osnivačkog akta kompanije ili ćemo nastaviti da “primenjujemo” osnivački akt kompanije za koji ni ne znamo gde se fizički nalazi?
  • Da li je udeo koji je prenet detetu nasledniku njegova posebna imovina ili može da bude u nekom drugom režimu to jest da i zetovi i snaje (makar bili i budući) mogu potencijano da imaju neka prava s tim u vezi?
  • Šta ćemo sa detetom koga “firma ne zanima” te je u podeli karata oko firme to jest porodične kompanije ostalo kratkih rukava?

O svemu gore navedenom i još nekoliko „plemenitih namera“ pričamo 21. aprila 2021. godine na trećem BIZIT seminaru o porodičnim kompanijama “Iskrene priče o (ne)uspehu”.

Autor teksta: Milovan Zvijer, advokat

PCPress.rs Image

Biografija predavača

Milovan Zvijer ima preko deset godina iskustva u savetovanju domaćih i stranih lica u M&A poslovima i drugim oblicima prenosa poslovanja. Nakon rada u jednoj od najvećih advokatskih kancelarija u Beogradu, sa trojicom prijatelja i kolega osnovao je Four Legal.

Na predstojećem BIZIT seminaru koji organizujemo u saradnji sa Adižes institutom, Milovan će govoriti na temu “Plemenite namere i manje plemenite posledice”.  Prijavite se već danas i ostvarite značajne popuste na cenu kotizacije.

Facebook komentari:

Tagovi: , ,