Bogoljub Banjac – Čombe (Amajlija) o muzici i računarima

Uspeli smo. Bogoljub Čombe Banjac dao intervju. Čovek koji je Amajlija Novog Sada konačno je smogao snage i vremena da odgovori na pitanja o muzici i digitalnom svetu kojim smo okruženi. Svaki odgovor je kratak i jasan, ali skup nemate pojma koliko.

Grupa Amajlija nastala je 1979. Godine. Prve koncertne aktivnosti bile si po školama gde su svirajući uživo skupljali neophodna muzička iskustva. Kasnije slede svirke od Subotickog omladinskg festivala i predgrupe na turnejama grupe “Bajaga i instruktori”, mnoštva samostalnih koncerata pa do ezaboravnih svirku ispred svetskih zvezda kao što su grupe “Status quo” i “AC/DC” .

Do sada su izdali sledeće albume:

1989 –  “Samo ti” (Diskoton – Sarajevo)

1990 – “Zastš si tako blesava i luda” (PGP – Beograd)

1992 – “Vruce i hladno” (PGP – Beograd)

1994 – “Cista zabava cist RnR” (PGP – Beograd)

1996 – “Nikad vise kao pre” (PGP – Beograd)

2009 – “Prosula si sake na kimono” (Komuna – Beograd)

Tenutno snimaju sedmi album i aktivno sviraju uživo.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Tvoje pitanje bih preformulisao u Emocija vs siromašnija strana zivota. Među muzičarima nema dobrih ili loših. Cilj muzičara je stvaranje zvuka koji budi emocije drugih, tako da pojava kompjutera ili bilo koje druge naprave može samo da im pomogne u tome.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter nije ubio umetnički izraz u muzici. Problem je u muzičarima, producentima, snimateljima, menadžerima i slušaocima, to jest svim ljudima koji se bave muzikom i stvarima oko nje.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Licno preferiram analogno mada je to stvar ukusa. Slušaoce uglavnom zanima zadovoljstvo dok slušaju muziku, a meni je zadovojlstvo dok je pravim. Analogna kreacija je sporija i realnija, pa je samim tim sav trud procesa stvaranja muzike plodniji.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapisi i  kompjuteri doneli su finansijsko olakšanje, brzinu dolaska do cilja i  samim tim neko drugačije gledanje na proces stvaranja.

 III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Hm, hm, svako nosi svoj krst i živi sa njim. Sve je otislo nekim pogrešnim putem u kome je brzina dolaska do cilja stvar boj jedan i zato smo tu gde smo. Mladi muzičari nemaju vremena, a ni priliku da osete svoju energiju ili energiju koju ima grupa ljudi koja se bavi stvaranjem buke. Ne znam da li će se desiti povratak na staro ili da ga nazovem”staro-novo”, ali sam siguran da u umetnosti nema sreće ukoliko ti je odrađuje neko drugi.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve je moguće, ali je pitanje kako to izgleda na kraju. Ne verujem da može biti bolje, jer u pravom studiju postoji mnogo više energije koju čine ljudi. Mislim da se živo snimanje ni sa čim ne može zameniti.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ako pričamo o umetnosti, niko nikoga ne može da zameni. Pravi “band” se teško može napraviti, on mora da se desi da bi to bilo TO i da u jednoj zajedničkoj priči da svako da delić sebe. Kad se nešto voli onda i nije teško raditi i truditi se oko toga, svako na svoj način, pa se osećajem sluhom ili vežbanjem stiže do konačnog cilja.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Ne bih da ulazim u tu polemiku. Da li “običan” slušalac može da primeti da li je nešto odsvirano uzivo ili “otkucano” na tastaturi? To je stvar muzičkog osećaja, to jest problem samog slušaoca.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Nosac zvuka je predstavljao zlatno vreme muzike, a što se tiče interneta ima tu svega, on predstavlja novo vreme i novi način komunikacije, prezentacije i REPREZENTACIJE – Srbija Srbijaaa ale eleee…..

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

YouTube publika definitivno nije ista kao publika na koncertima, ali predstavlja izazov za  prezentovanje naše muzike, jer danas moraju da se koriste sve vrste kampanje i opet  ti niko ne garantuje da će slušalačka publika da ti napuni koncert. Ali što se bolje prezentuješ na YouTube šanse su ti veće.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne može jer su u ovoj poplavi izdanja potrebni apsolutno svi vidovi kampanje. Velika je šteta da to rade muzičari, jer se tako na žalost gubi energija, muzika ne ide svojim prirodnim tokom, prvo zavisi od reklame pa onda od kvliteta.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Iz mog iskustva reklama na društvenim mrežama ne garantuje tačan odziv one slušalačke publike, ali je postala nužna, jer je to jedan od načina da da obavestiš ljude o svojim nastupima upravo taj.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Borba za RnR – na tome treba raditi u svim mogućim i nemogućim segmentima, jer kada se nešto radi nešto se i desi – “stara titelska fraza za mlade”. Mi i dalje sviramo i snimamo. Danas na malo drugačiji način (manje vijamo ženske), ali jos uvek opušteno isa uživanjem. I za kraj jedna jednačina.

RnR = LEPOTA ZIVLJENJA

Predrag Jovanović

Računajte na računare