Da li je kupola od 50 miliona dolara budućnost gradnje?

Lagana kupola koja se kontroliše potpuno digitalno bi mogla da bude primer toga kako će gradilišta izgledati u budućnosti.

U pitanju je deo većeg projekta u Kini – kupola visoka 50 metara (otprilike kao zgrada od petnaest spratova) pokriva površinu od 20 hiljada kvadratnih metara (skoro tri fudbalska stadiona) – a osnovna svrha joj je da umanji uticaj gradnje na životnu sredinu, posebno u gusto naseljenim oblastima.

Način na koji kupola funkcioniše se opisuje kao „genijalan“: mehur pravi štit oko gradilišta. Tako štiti okruženje od buke (čitaj: zvučnog zagađenja), ali i od prašine i otpada (koristi jake sisteme za filtriranje vazduha). Kupola koristi građanima, ali i građevinskim radnicima – ima uređaje za regulisanje temperature, ventilaciju, prskalice koje smiruju prašinu, a materijal od kog je napravljena blokira oko 90% sunčevog ultraljubičastog zračenja.

To znači da nema više obavljanja teških fizičkih poslova na visokim temperaturama, jer je u kupoli svežije nego napolju (ako se radovi obavljaju leti). Korisno je to što se brzo podiže i spušta, laka je za transport, pa brzo može da stigne od jednog do drugog gradilišta.

Evo kako građevinska industrija utiče na životnu sredinu:

Sličnih rešenja je bilo i ranije – u Pekingu se već koriste za izolaciju oblasti u kojima se vrše složena iskopavanja. Sve te ideje su deo napora da se štetni uticaj rudarenja i gradnje umanji do 2030. godine, a kako bi se zaštitili i građani i radnici. Možda za planetu Zemlju ipak ima nade.