Da li je Momo izazov pretnja za decu ili internet prevara?

Nakon Plavog kita, stigao nam je novi “izazov koji tera decu na samoubistvo”. Svi veliki srpski i svetski mediji su javili da je tzv. Momo izazov pretnja za decu. Ili je ipak sve to internet prevara?

Domaćoj žutoj štampi ne treba mnogo pa da počne sa dizanjem panike među roditeljima. U skladu sa svojim skandal-standardima, informacije se ne proveravaju, jer istina često zasmeta. Ovog puta Momo izazov (Momo Challenge), je toliko interesantan da je cela pozadina priče skrajnuta zarad senzacionalizma.

Dovoljan je letimičan pogled na internet vesti u Srbiji pa da se shvati kako se kreira skandal zbog kog su roditelji spremni da prebiju taj internet i stanovitog Momu.

Krenimo od početka – šta je Momo izazov, da li je to video-igra, Whatsapp virus, izmišljotina ili natprirodna pojava. U odgonetanje izazova bacili su se svi mogući mediji uz pomoć YouTubera, za koje se zna da nikad ne manipulišu zarad posete.

Šta je Momo izazov?

Vest o opasnoj igri koja poziva decu da se ubiju počela je da se širi u februaru ove godine. Priča je brzo postala viralna, ali tako što je svako dodavao dodatni sloj laži. Prema inicijalnoj priči, decu putem Whatsappa kontaktira nalog iza kog se nalazi Momo.

Neke verzije priče sugerišu da su hakeri neočekivano prikazivali sliku na telefonima žrtvi. Od dece se, navodno, očekivalo da snime lika u imenik kako bi obavljali razne izazove. U isto vreme im je rečeno da ništa ne govore rodteljima ni članovima porodice. Naravno, na kraju izazova se očekuje od deteta da presudi sebi.

Kako to obično biva, pojavile su se priče kako je već 130 tinejdžera umrlo u Rusiji od posledica Momo izazova. Naravno, ne postoje zvanični podaci koji bi potvrdili istinitost ove priče. Naravno, svaki tabloid željan klikova (i kreiranja panike među roditeljima) dodavao je “iz pouzdanih izvora” informacije koje su bile verodostojne koliko i početna priča.

Kako se ispostavilo, priča nema veze sa stvarnošću, ali je mnogo opasnije ono što je proisteklo iz cele nje – kreiranje realne opasnosti. Zahvaljujući dizanju panike na nacionalnom nivou od strane medija (što je kažnjivo zakonom), manijaci su iskoristili šansu.

Tako sada ima po YouTubeu gomila videa na ovu temu. Najviše videa dolazi od YouTubera koji bi sve uradili za preglede. Naravno, niko od njih ne poziva na samoubistvo, ali je dovoljno što daju lažnu sliku da je priča stvarna.

Već se pojavio Pepa Prase video gde se može videti slika Mome, što može da uznemiri malu decu. Najporaznije od svega je što ova priča postoji kao internet meme već tri godine, ali su je svetski mediji tek sad primetili. Veruje se da je interesovanje započeto usled pojave horor video-igre Momo koja se i dalje može nabaviti na Steamu.

Šta je stvarno Momo?

Ako pitate svetske i domaće tabloide, Momo je nova pošast koja će naterati decu da skaču sa terasa i seku vene. Ono što je istina je da lik kojim se plašu roditelji osmislio japanski umetnik Keisuke Aiso. Kao što se može primetiti, lik iz video-igre Momo (koja je izašla krajem prošle godine) je direktno inspirisan njegovom skulpturom.

https://www.instagram.com/p/BlQlfA2Biju/

Deo gde Momo upada u telefon i šalje klincima poruke na Whatsapp dolazi verovatno od nekog medija koji je video negde screenshot iz igre. U igri se ova kreatura zaista šalje poruke na Whatsapp! To je dovoljno nekome da povede krstaški rat kako bi ukinuo sve video-igre, internet, a onda verovatno i mobilne telefone i struju.

Nema nikakvih dokaza da je iko povređen

I pored brojnih “istinitih” navoda medija kako su deca nastradala u Argentini i Rusiji, to nigde nije potvrđeno. Šta više, bilo bi neobično da je neko povređen jer je prosta činjenica da je ovo imaginarni problem, baš kao i Plavi kit.

To potvrđuju i izjave zvaničnika YouTubea koji su potvrdili da ne postoji nikakva interna zabeleška o bilo kakvom sumnjivom delovanju. Oni su istakli da je Momo lik nije zabranjen na YouTube platformi, ali da je nepoželjan na YouTube Kids aplikaciji.

Šta da radite ako dobijete Moma poruku?

Ako neko i dobije poruku sumnjive sadržine postoje samo dve mogućnosti: neko se neslano šali ili neko želi da zloupotrebi situaciju i dođe do ličnih podataka. U oba slučaja ne treba padati na provokacije već blokirati broj odakle su stigle poruke.

Dakle Momo izazvo je jedna velika patka od strane novinara koji su ili naivni ili bezobzirni. Niko ne poziva decu na samoubistvo, ali je bezrazložnim paničenjem dato zeleno svetlo prevarantima da rade svoj posao.

Naivnog sveta će uvek biti, i to nije rezervisano samo za naše podneblje. Ono što je realan problem je što ovakve gluposti skreću pažnju sa pravih izazova s kojima se susreću mladi na internetu.

Nedavno smo pisali kako YouTube Kids ima video gde se objašnjava deci kako da iseku vene. Internet je kao prometna ulica, može svako da se šeta i radi šta mu padne na pamet, dok god nema organa reda.

Ono što roditelji svakako treba da urade je da edukuju sebe i decu o realnim opasnostima na internetu, od seksualnih predatora do prevaranata koji vrebaju kreditne kartice. Tu su i brojni virusi koji vrebaju svakog neiskusnog “klikćem na sve” korisnika.