Dejan Jelisavčić Jelfan (Karizma) o muzici i računarima

Karizma je formirana u Beogradu 1985 godine, a 1988 godine osvojila je prvo mesto na festivalu Gitarijada u Zaječaru. Izdali su svoj debi album „Vreme je za nas“ 1989 godine. Tada su nastupali su u sledećem sastav: Dušan Zarić (vokal), Dušan Janićijević (gitara), Dragoljub Popović (gitara), Zoran Miletić (bas gitara), Dejan Tomović (klavijature) i Srđan Milenković (bubanj). Nakon izlaska albuma Zarić je napustio bend zbog vojnih obaveza, zamenio ga je Dejan Jelisavčić. Godine 1990. bend je dobio nagrau na festivalu MESAM i svirao kao predgrupa na turneji grupe Kerber. 1991godine objavili su svoj drugi studijski album „U snovima“ sa novim članom, bubnjarem Goranom Tadićem. Godine 1993. bas gitarista Saša Đokić i bubnjar Dragan Živković su zamenili Tomovića i Tadića. 1994. bend je snimio demo za album koji nikada nije objavljen, a ubrzo posle toga je prestao da postoji.

IMG_40792005. godine Karizma se ponovo okuplja sa Nemanjom Petrović (Klavijature) i Sašom Đokićem (gitara). Iste godine objavili kompilaciju „Retro-aktivni“, koji se sastojao od Remastered pesama „U snovima“ i „Ludnica“.  U 2006. godini klavijaturista Nenad Đorđević je zamenio Petrovića, a u bend se vratio jedan od originalnih članova, Dragoljub Popović. 2007. godine Karizma nastupa na Festivalu mira „Glenn Hughes“ održanom u Dimitrovgradu, u Srbiji. U junu 2014. godine, bend radi novu verziju pesme „Vrati se“ i najavljuje novi studijski album.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ovakvo pitanje traži odgovor na pitanje: Šta je umetnost, a šta šund? Oni koji su dugo u svetu muzike, a pritom imaju znanje i veštinu da svoje potrebe za stvaranjem iskažu muzikom, lako uoče nešto što nije na tom nivou, bez obzira na to da li je prilikom stvaranja muzičkog dela korišćena savremena, kompjuterska tehnologija. Prema tome, ono što je minimalno ostaje minimalno i prizemno i tu ni kompjuter, ni sva svtetska tehnologija ne pomažu.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Svaka dobra muzika je dobra muzika. Nabeđenih umetnika (muzičara) a samim tim i šunda i kiča je uvek bilo i biće. Savremena  tehnologija  ne  može  da  ubije  talenat  i  sposobnosti  umetnika, može samo da im olakša proces izrade dela.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da čujem razliku! Oni koji se ozbiljno bave muzikom, svakako je čuju. Savremena tehnologija je svima dostupna. Što se slušalaca tiče, situacija je možda malo drugačija. Internet često vrlo agresivno nudi sve i svašta, kvalitet ili ne, digitalno ili analogno, uglavnom bombardovanje sa svih strana. Ko je merodavan da presudi?! Nažalost, u takvom takmičenju i kvalitet bez dobre reklame teško pobedi.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zvuk je čist i jasan ali dinamika trake će uvek biti čežnja svakog digitalnog snimača. Mislim da se sve vrti u krug, koliko je doneo, toliko je odneo. CD ili ploča? Glasam za LP!

1

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Pojava programa za snimanje i produkciju muzike u mnogome je olakšala stvaranje svima, tako da i osrednji sluhisti sada imaju priliku da postanu „muzičari“. „Što plaćati studijskog insrumentalistu/pevača? Auto-tune je zakon, ma to što ne valja ćemo u mixu ili u postu da doteramo. Imamo sprave, boli glava.“ – tako već godinama provejava poznata studijska prevara. Ali, kada kvalitetan instrumentalista ili vokal koristi savremenu tehnologiju uz pravog snimatelja i producenta, tek onda je to ono pravo! Znanje je svakom dostupno, samo bi ga trebalo steći, a pravi umetnici su uvek spremni da nešto novo nauče, kako bi njihov izraz postao bolji i savršeniji. Zaključak: Na sreću, još uvek, jedini istinski pokazatelj kvliteta nekog muzičkog dela je živi nastup.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je napraviti sasvim solidan snimak. Prostor je i dalje neminovan ali dosta toga je dostupno. Danas se Studer, Revox, ssl, Soundcraft, UAD, dbx, lexicon, Fender, Neumann i još mnogo relikvija analogije mogu naći softverski ušunjane u savremenu digitalnu tehnolohiju, tako da je automatski vrhunska produkcija zaista moguća. Znači, talenat + znanje + tehnologija + agresivno nametanje, trebalo bi da bude formula uspeha.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ovo je ipak XXI vek-definitivno vek dnamike. Elektronska muzika nije strani termin ni u klasičnoj muzici za koju je potrebno znatno predznanje da bi se slušala i osetila. Čovek je čovek i ako ne oseti emociju, makar bila i u elektronskom obliku sounda, njegov doživljaj ostaje nepotun. Ipak, nastup uživo, kontakt s  publikom i scenski efekti značajan su segment u prezentovanju umetničkog dela, što je u zavisnosti od umetničkog ukusa autora, ali i publike kojoj je del  namenjeno.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Pravom talentu je kompjuter samo pomoćno sredstvo da bi se umetničko delo prenelo slušaocima u potpunosti. Što se slušalaca tiče, njih interesuje efekat koji ta muzika proizvodi u njima samima. Pruža li osećaj prijatnosti ili ne i kako utiče na njihovo raspoloženje u celini.

969160_448107988620648_1828860427_n

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Pitanje autorskih prava kod nas je prava tabu tema. Od 90-ih godina prošlog veka, status kompozitora je baš minimalizovan. Odprilike, takav je i odnos društva i države prema kulturi i umetnosti u celini. S obzirom da je muzika svuda u svetu postala lako dostupna (besplatna) u mp3 obliku, sve manja je potreba za izdanjima CD-LP. Što se interneta tiče, on pruža uvid u sva dogadjanja u svetu muzike i oko nje (čega nema na internetu, nije se ni dogodilo). Pitanje izbora je ovde veoma značajno, jer zavisi od nivoa obrazovanja i umetničkog ukusa konzumenata.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Kritike su uvek kritike. Nije baš isto gledati snimak (amaterski snimljen) i slušati, gledati i osetiti energiju žive svirke na dobrom ozvučenju. Snimci sa javnih nastupa, na “youtubu” jesu autentični, mada ne svaki put, tako da publika u velikoj meri može da uoči ono što je interesuje ali „youtube“ bi ipak trebalo da ostane samo poziv na živu svirku.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija, ali onda nije potpuna. Posteri i plakati su verni pratioci svake naklonosti prema odredjenom bendu, a štampani mediji se čitaju i po više puta, ako govore o ljubimcima publike. Kombinovanjem svega toga sa mogućnostima interneta, dobija se prava i uspešna reklamna kampanja.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne mora da znači ali u većini slučajeva – da. Ako ih zapisi sa interneta podstaknu da posete javni nastup, onda je efekat  postignut, prisustvovaće koncertu. Dalje interesovanje za bend i praćenje rada benda svakako će zavisiti i od atmosfere na koncertu uživo.

10388577_1488187298092782_8786251062384208649_nVII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend se okupio i radi punom parom. Snimljeni su i spotovi za neke od numera sa novog albuma koji će uskoro izaći na tržište. „Vrati se 2014“, prvi put ekranizovana,  već je postala hit na nekim televizijskim i radio-kanalima u Srbiji, a i na YouTube-u je sve gledanija. Takođe, fanovi naše muzike u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji već su upoznati sa našim radom i željno iščekuju naš povratak na scenu. I, evo nas, vratili smo se. Enjoy!

968976_437213559710091_1817190386_n

I za kraj. Ponovo na velikoj sceni. Gitarijada Zaječar – 31.07. u 03.00h. Pravo vreme za pravi zvuk. Sajna svirka – Karizma.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"