Cove

Energija i bezbednost postulati data centra

Paralelno s razvojem i porastom značaja podataka koje kreiramo, razmenjujemo i skladištimo u digitalnom formatu, rastao je i značaj ključne IT infrastrukture namenjene upravljanju tim podacima. Data centar je osnovna komponenta te infrastrukture, a njegovo projektovanje i održavanje predstavlja veoma ozbiljan izazov.

PCPress.rs Image

Industrija informacionih tehnologija ima višedecenijsko iskustvo u vezi s data centrima – specijalizovanim prostorima ili objektima u kojima se drži informatička i komunikaciona oprema s pripadajućim sistemima napajanja energijom. Projektovanje, izgradnja i održavanje data centara dotiču se mnogih drugih polja ljudske delatnosti: prostornog planiranja (s geodezijom, meteorologijom i seizmologijom), zaštite od požara, perimetarnog i fizičko‑tehničkog obezbeđenja, HVAC (grejanja, ventilacije i tretiranja vazduha), arhitekture, energetike, inženjerstva, ekologije i drugih.

Kako je data centar garant i osnova neprekidnosti poslovnih procesa, cilj njegovog vlasnika/operatora je da obezbedi apsolutnu pouzdanost u vidu 24/7/365 dostupnosti resursa koji se u njemu koriste. S obzirom na prirodu i zahtevnost prvih korisnika velikih data centara (vojska, naučno‑istraživački centri, velike korporacije), mnoga tehnička rešenja u njima se već dugo koriste, ali su prilagođena savremenim tehnološkim dostignućima.

Katalizator buma koji su doživeli bio je dvostruk – eksponencijalni porast količine podataka u opticaju, kao i intenzivan proces izmeštanja tih podataka s lokalnih računara na cloud. Svaki data centar se oslanja na „svega“ dva osnovna postulata – energetsku efikasnost i bezbednost.

Imperativ energetske efikasnosti

Energetska efikasnost data centara je pitanje koje ih prati otkako postoje. Prvi mainframe sistemi bili su izuzetno veliki i neefikasni potrošači električne energije. Iako je prevaljen dug put u pogledu umanjenja potrošnje struje, sve je više servera i druge opreme koja se hostuje u data centru i to zahteva ogromne resurse. U situaciji kada ulazimo u duži period energetske oskudice i skupoće, ovo pitanje dodatno dobija na značaju. Osim same količine raspoložive energije, za data centar je bitno obezbediti i neprekidnost i stabilnost u napajanju, tako da se neposredno pored njih po pravilu gradi i posebna trafo‑stanica – energetski čvor.

Pročitajte i:  Vertiv: Ekološki održivo hlađenje data centara

Energetska efikasnost je preduslov finansijske održivosti data centra i ona se povećava ili linearnim (serijskim) unapređenjem centra kroz upgrade opreme ili njegovom konsolidacijom. Osnovni cilj konsolidacije je postizanje optimuma u radu centra, tj. dostizanje situacije da su njegovi kapaciteti dovoljno uposleni, ali ne i preopterećeni.

PCPress.rs Image

Iako koncepcijski jednostavan, ovaj cilj se nikada u stvarnosti ne može u potpunosti dostići, ali mu se efikasan centar može veoma približiti putem implementacije dinamičke infrastrukture koja predstavlja svojstvo hardvera i softvera unutar centra da se inteligentno prilagođava fluktuacijama u intenzitetu eksploatacije resursa od strane korisnika.

Virtuelizacija i automatizacija – katalizatori napretka

Virtuelizacija predstavlja princip čijom primenom se data centar osposobljava da podržava potrebe klijenata za cloud infrastrukturom. Cloud infrastruktura izdvojena za određenog korisnika logički je zaokružen, segmentiran deo hardverskih kapaciteta centra koji se sastoji od virtuelnih servera, skladišta podataka i drugih komponenti neophodnih za funkcionisanje hostovanog IT sistema klijenta.

Sve učestalija virtuelizacija IT resursa jedan je od glavnih ekonomskih pokretača razvoja industrije data centara. Serveri i diskovi koji se nalaze u cloud‑u kompanija unutar data centra smanjuju kapitalna ulaganja, umanjuju i ustaljuju operativne troškove (često u troškovno predvidivoj formi pretplate) i outsource‑uju bezbednosna pitanja na viši nivo ekspertize.

Automatizacija data centara nije samo direktno pitanje optimizacije troškova, već ona doprinosi efikasnosti, a predstavlja i jedan od odgovora na sve izraženije pitanje globalnog manjka kvalifikovanih stručnjaka (IT inženjera). Aktivacija, migriranje, konfigurisanje, instalacija zakrpa i druge krucijalne radnje mogu se u data centru današnjice obavljati bez direktnog prisustva osobe zadužene za tehničku podršku. Ovaj koncept se često naziva „data centar u mraku“ jer u njemu, po pravilu, ne boravi niko, te osvetljenje nije potrebno.

Pročitajte i:  Sistemi hlađenja data centra: Ništa bez hlađenja

Zeleni data centri

Iako se u proteklih 10‑12 godina broj korisnika Interneta udvostručio a mrežni saobraćaj uvećao za 15 puta, globalna potrošnja tradicionalnih data centara je za to vreme beležila blagi trend opadanja. Prema podacima Digital Realty trasta, u svetu se na data centre godišnje potroši oko 90 milijardi kWh električne energije, što predstavlja oko 3% svetske potrošnje ili ekvivalent oko 35 termoelektrana većeg kapaciteta.

PCPress.rs Image

Pošto pitanje kontrole utroška energije odavno nije samo ekološko ili ekonomsko, već i političko pitanje od prvorazrednog značaja. Primetan je dugotrajan pritisak javnosti i vlasti na industriju data centara u smeru ka dostizanju cilja ugljeničke neutralnosti. Sami operatori su po prirodi stvari veoma zainteresovani za „zelene ciljeve“, naročito ako se uzme u obzir da je energija pojedinačno ubedljivo najveća stavka koja čini do 10% TCO (ukupnih troškova posedovanja), a „hod niz dlaku zelene agende“ donosi ne samo pozitivan PR, već i pristup izdašnim javnim investicionim fondovima.

Vodeći zapadnoevropski igrači u ovoj industriji sklopili su Pakt o klimatski neutralnom data centru koji sledi ambiciozne ciljeve Evropske unije o dostizanju potpune ugljeničke neutralnosti do 2050, dok s drugih meridijana stižu neke slične vesti, ali ponegde i upadljiv izostanak obećanja o „zelenoj tranziciji“.

Pročitajte i:  All-flash storage za siguran data centar

Bezbednosni protokoli

Bezbednost data centra čine protokoli, mere predostrožnosti i praktične akcije usmerene ka sprečavanju neovlašćenog pristupa i manipulacije resursima. Denial of Service napadi, krađa, neovlašćena izmena ili uništavanje poverljivih podataka su standardne digitalne sigurnosne pretnje po data centar koje mogu da naruše njegov integritet i reputaciju. Štete po korisnike mogu biti pogubne u scenariju kada su bitni podaci kompanije s njenih lokalnih servera izmešteni i uskladišteni na cloud unutar centra.

Pored čitavog niza bezbednosnih politika i protokola, sofisticirane IT opreme i obučenog kadra, data centru potencijalne pretnje dolaze ne samo iz digitalnog već i iz realnog sveta. Tako vodeći data centri poseduju kompleksne CCTV sisteme sa zadržavanjem snimaka do 90 dana, proverenu (vetted) outsource‑ovanu ili internu službu fizičko‑tehničkog obezbeđenja, operativno‑komandni centar (NOC) osposobljen za brza dejstva, protokole ulaska, izlaska i zadržavanja u objektu s detektorima pristupa i kretanja i mnogo drugih procedura.

PCPress.rs Image

Najzad, ponekad se sve mere mogu ispostaviti kao nedovoljne, pa i spram ćudi prirode. Veliki centri se lociraju na mestima gde su minimalne šanse za nastupanje prirodne katastrofe i više sile, kao što su poplave, zemljotresi, vulkani, klizišta, cunamiji, a u slučaju akcidenta i proboja sigurnosti, aktiviraju se prethodno definisani mehanizmi oporavka od katastrofe (disaster recovery), u šta može da spada i aktivacija sekundarnog postrojenja koje je fizički udaljeno od primarnog više desetina ili stotina kilometara.

Procesi stalne optimizacije data centra

Ključni kontinuirani transformacioni procesi od značaja za rad savremenog data centra su:

  • Redovno obnavljanje opreme (upgrade)
  • Konsolidacija (standardizacija)
  • Virtuelizacija
  • Automatizacija

Autor: Dušan Katilović

Facebook komentari:
Data centri 2022

Tagovi: , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published.