Hoće li tragovi Neila Armstronga zauvek ostati na Mesecu?

Sa ponovnim interesovanjem za površinu Meseca postavlja se pitanje o očuvanju ljudskog nasleđa na ovom nebeskom telu, a zbog toga što je sve više onih koji brinu da bi nove misije mogle da poremete ono što je tamo ostalo pre 50 godina.

Kada su Neil Armstrong i Buzz Aldrin posetili Mesec 1969. godine za sobom su ostavili oko 100 objekata, među kojima i deo letelice, američku zastavu, te komadiće otpada. Ti objekti su još uvek tamo, okruženi tragovima koji su simbol prvih ljudskih koraka na Mesecu. Oblast je ponela ime Tranquillity Base, a sve je više onih koji tvrde da joj preti opasnost, budući da je čovek po prirodi nepažljiv, pa bi u budućnosti neko jednostavno roverom mogao da prođe kroz tragove i tako ih zauvek obriše. Problem je u tome što mesto nije zaštićeno zakonom, tako da posetioce budućnosti ništa ne obavezuje da brinu o mestu koje se poredi sa najvažnijim arheološkim nalazištima na Zemlji.

U „Svemirskom sporazumu“ koji su 1967. potpisali čelnici više nacija stoji da je kosmos otvoren za sve zemaljske nacije, te da svaka misija ima pravo da se slobodno kreće i istražuje, tako da je briga za tragove na Mesecu opravdana, jer bi u trci za novim otkrićima ovi jednostavno mogli da nestanu. Istina je da su objekti na Mesecu i dalje u vlasništvu onih koji su ih tamo i postavili, ali i dalje ne postoji regulativa koja štiti teritoriju na koju se prvi put sletelo.

Izvor: The New York Times