Vertiv - Scale With Confidence

Intervju: Tanja Žigić, Nestle – Kao švajcarski sat

Ima li čoveka na planeti koji barem jednom u životu nije okusio neki od Nestle‑ovih proizvoda? Šta se krije iza imena ovog globalnog brenda otkriva nam direktorka fabrike u Surčinu Tanja Žigić.

Vek i po tradicije, više od 400 fabrika širom sveta, najmoćniji multinacionalni koncern u oblasti prehrambene industrije… jednom rečju – Nestle. U tako moćnom okruženju radi i fabrika u Surčinu. Posetili smo jednu od njih i otkrili da je ključ uspeha u pravilima koja se poštuju, brižnom odnosu prema planeti na kojoj živimo, vrhunskim kadrovima i neprestanom osvajanju najsavremenijih tehnologija u proizvodnji, ali i informatici.

Čime se bavi Nestle fabrika u Surčinu?

Nestle fabrika u Surčinu je postala deo korporacije 2011. godine. Do tada su ovi pogoni radili pod drugim imenom. Bavimo se proizvodnjom suvih i praškastih kulinarskih proizvoda pod brendovima „C“ koji je dobro poznat u Srbiji, Maggi, a tu je i program Tommy majoneza. Sa „C“ brendom nastavili smo proizvodnju koja je i ranije bila u ovim pogonima, a 2013. su došli i svetski poznati Nestle brendovi.

U fabrici se proizvodi i slatki program poznat pod imenom Nestle Professional koji je namenjen ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Naš proizvodni program je veoma širok, imamo ukupno 250 različitih proizvoda, a oko 100 proizvoda se izvozi u više od 30 zemalja sveta. U pitanju su smeše za kolače i sladolede i mešavine kafe.

Koja su tržišta  najznačajnija?

Obzirom na proizvodni program, najznačajnija su nam tržišta u regionu, a za Nestle Professional program Nemačka, Francuska i Italija, a jedan manji deo ide čak u Japan.

Koliko ima zaposlenih u Nestle fabrici?

Ovde radi 250 stalno zaposlenih i 50 radnika koje upošljavamo u vreme kada je obim proizvodnje veći. U našem portfoliju imamo neke proizvode koji imaju sezonski karakter. Pre svega to je majonez čija proizvodnja se povećava pred novu godinu i Uskrs.

Kada velika kompanija poput Nestle‑a preuzme fabriku koja iza sebe ima tradiciju proizvodnje, koji su prvi koraci koji se preduzimaju?

U prvoj fazi našeg prisustva fokus je bio na unapređenju kvaliteta i unapređenju standarda po pitanju bezbednosti. Napredak je bio brz i već 2017. godine svrstani smo u kategoriju high performance, odnosno u fabrike sa visokom produktivnošću koja je preko 80% i to nas svrstava u grupu najkonkurentnijih fabrika u Nestle‑u.

Koliko ste po standardima uslova rada u skladu sa kompanijom Nestle?

Od 2015. godine smo u potpunosti usaglašeni sa standardima kvaliteta i bezbednosti koje je Nestle propisao. Što se tiče uslova rada za naše zaposlene, usaglašeni smo sa načinom rada u Nestleu i konstantno radimo na poboljšanju prema definisanoj strategiji.

Ekologija je prioritet

Radite u kompaniji koja veoma brine o zaštiti prirodne sredine. Krajem prošle godine ste završili jedan veliki projekat u tom pravcu…

Nestle, kao najveća svetska kompanija za proizvodnju hrane, ima odgovornost, veoma je ekološki osvešćena i posvećena ostvarenju takozvanog nultog uticaja na zaštitu životne sredine, a razlog je vrlo jednostavan – želimo da sačuvamo planetu za zdravije odrastanje narednih generacija i u skladu sa tim je ovo naše značajno dostignuće od prošle godine a to je zero waste to landfill, odnosno „nula odlaganja otpada na deponiji“. Praktično to znači da su svi naši procesi u proizvodnji i procesi separacije otpada tako prilagođeni da mi više nemamo komunalni otpad koji, kao što znamo, završava na deponijama.

Pročitajte i:  Intervju: Linking with Blinking - Miloš Ivanović, Blinking CEO

Implementirali smo sopstvenu separaciju otpada, u to smo uložili oko 20.000 evra, i sa tom separacijom smo smanjili komunalni otpad za 80 odsto. Sada razdvajamo sav otpad – papir, plastiku, metal itd, i onda onaj ostatak koji ni na koji način ne može da se razdvoji je minimalna količina komunalnog otpada koji se onda zbrinjava na odgovarajući način, tj. spaljuje se u cementarama gde nemamo negativnu emisiju ugljendioksida, a ne završava na deponijama. Sav otpad koji se razdvaja ili pronalazi drugi život u nekom novom proizvodu ili se reciklira. Na primer, papir i plastika se relativno jednostavno recikliraju, dok je, što nam je poseban izazov bio otpad u proizvodnji majoneza ili supa, takozvani biootpad. To smo rešili tako što smo pronašli partnera koji od biootpada proizvodi biogorivo. Tako je svaki otpad koji se razdvaja našao svoju primenu.

Uspeh je bio da u Srbiji nađemo partnere koji se bave ovim poslom. Još jedan primer je ambalaža za majonez i „Začin C“. Ta troslojna folija ne može da se reciklira, ali smo pronašli partnera koji od ovog materijala pravi ekopanele koji se koriste za izolaciju, tako da je i taj otpad našao svoj drugi život kroz novi proizvod. Inače, Nestle je u Švajcarskoj osnovao institut čiji je jedan od glavnih zadataka da razvije nove ambalažne materijale koji mogu da se recikliraju, a mogu da po svojim karakteristikama zamene one poput ove troslojne folije.

Koliko fabrika u Nestle sistemu može da se podiči istim rezultatima?

Veći deo fabrika je dostigao taj standard. Cilj korporacije je da do kraja 2020. godine sve fabrike, znači njih preko 400, funkcionišu bez potrebe da odlažu otpad na deponije. Ovo je dugogodišnji strateški cilj kompanije kroz celokupnu istoriju, ali možemo reći da je fokus na ovom polju intenziviran u poslednjih deset godina. Pored dostignuća o kojima smo pričali, a u skladu sa usmerenjem Nestle‑a, možemo da se pohvalimo da smo smanjili emisiju ugljen dioksida u dužem vremenskom periodu za nekih 20 procenata. U svom radu i proizvodnji, od fosilnih goriva isključivo koristimo prirodan gas i električnu energiju, ali cilj je da pređemo na alternativne, odnosno obnovljive izvore energije.

Pročitajte i:  Datalab: Poslovanje posle korone

Kako je naša privreda reagovala na ove vaše inicijative?

Ono što je initeresantno da su nas kolege iz drugih fabrika kontaktirale. Štaviše, interesovanje se širi po regionu i planiramo da organizujemo dan otvorenih vrata, gde ćemo na konkretnim primerima prezentovati sve ovo o čemu smo pričali. Kada je u pitanju ekologija, spremni smo da podelimo svoja znanja i iskustvo sa drugima. Mi, kao društveno odgovorna kompanija, možemo da budemo ta inicijalna kapisla koja će da pokrene druge pozitivne promene po pitanju zaštite životne sredine u našoj zemlji.

Ta ideja proširenja pozitivnih iskustava je značajna. Kada smo počinjali sa ovim bili smo skeptični kada su u pitanju partneri. Sada imamo 10 kompanija‑operatera sa kojima sarađujemo na ovom projektu i smatramo da je ta cirkulativna ekonomija izuzetno značajna. Mi smo u projekat inicijalno uložili određena sredstva i ona nam se polako vraćaju svaki put kada operaterima predamo otpad na dalju obradu.

Globalni IT

Nestle je u informatičkom svetu jedan od primera kako se može da izgradi jedinstveni informacioni sistem koji pokriva ceo svet. Inicijalni projekat je bio 2000. godine u SAD i tada je uloženo čak 200 miliona dolara. Pretpostavljamo da i vi koristite taj globalni sistem.

Nestle je velika multinacionalna kompanija, tako da je većina IT rešenja razvijena na globalnom nivou i onda se implementiraju u novim poslovnim sredinama. Sve se razvija unutar korporacije i tim stručnjaka koji odlično poznaju Nestle poslovne procese vrši i određena prilagođenja lokalnim zahtevima. Ovo se odnosi kako na hardverska, tako i na softverska rešenja. Sve Nestle kompanije širom sveta su umrežene i podaci se praktično slivaju u jedan centar. Osnova infrastrukture je SAP, a na njemu je naša SAP Globe aplikacija koja omogućava da svako unutar kompanije kome su potrebni podaci, bez obzira gde se nalazi u svetu, može da vidi šta se juče dešavalo u fabrici u Surčinu.

Kakva su iskustva implementacije tako složenog sistema u fabrici u Surčinu?

Prvi koraci su bili vezani za procese obuke i mapiranje poslovnih procesa koji se obavljaju lokalno. Potom su nam se pridružili stručnjaci koji su, zajedno sa ključnim korisnicima, u sistem integrisali lokalne poslovne procese i pružili nam podršku u prelasku na novi informacioni sistem. Čitav proces je trajao oko 18 meseci. To je, naročito u fabrici, predstavljalo veliku promenu u načinu rada, jer se sada sve promene nastale tokom proizvodnog procesa beleže u SAP‑u. To nam omogućava da imamo jedan integrisani sistem izveštavanja na svim nivoima. Taj sistem neprestano usavršavamo i upravo smo na početku ove godine uveli usavršene izveštaje sa kojima supervizori u proizvodnji na dnevnim sastancima operišu sa najsvežijim podacima.

Pročitajte i:  Vertiv: Digitalizacija osvaja sve aspekte poslovanja

Nestle sigurno insistira na strogim pravilima kada su poslovni procesi u pitanju, a koliko su otvoreni za lokalna prilagođenja sistema kada su u pitanju izveštaji?

Sve zavisi od nivoa izveštavanja. Postoje izveštaji koji su propisani i koje koristimo svuda u Nestle‑u, i oni se odnose na najviše nivoe izveštavanja. Imamo slobodu da razvijamo izveštaje koji nam omogućavaju da idemo do detalja koji su nama u tom trenutku relevantni da bismo utvrdili karakter promena. Tako da u tom pogledu imamo određenu slobodu da sistem prilagodimo potrebama.

Kako ste informacioni sistem prilagodili našim lokalnim zakonima?

U Nestle‑u važi zlatno pravilo da se uvek poštuje strožiji standard. Ako je lokalni standard nekim slučajem strožiji od Nestle‑ovog zahteva, onda smo sistem prilagodili lokalnom. Usaglašenost u svim oblastima je za nas jako bitna i tu nema kompromisa. Ponekad je izazov prilagoditi se lokalnim zahtevima, ali moram reći da je za nas veći izazov bilo da prilagodimo Nestle‑ove globalne zahteve lokalnim potrebama.

Razvoj informacionog sistema nikada ne miruje. Koji su naredni koraci?

Ono na čemu sada radimo su takozvane digitalne aplikacije i sa našim IT sektorom smo napravili strategiju čiji su neki delovi već realizovani. Tako je tokom prošle godine za fabriku razvijena platforma koja omogućava da se postavi Digital Manufacturing Operations sistem koji je u interakciji sa SAP‑om, ali je lakši za korišćenje. Očekujemo da će nam to pomoći u daljoj optimizaciji procesa proizvodnje.

Automatizacija proizvodnje je veoma važna. Dokle ste stigli u tom procesu?

Deo proizvodnje, posebno onaj u kojem dolazimo do poluproizvoda je automatizovan, a u narednom periodu je automatizacija samog pakovanja i tu nam je fokus na nabavci kolaborativnih robota. Prvi je već stigao u fabriku i pomaže radnicima da se obave neki jednostavni manipulativni poslovi, a onda se naši ljudi više mogu da posvete poslovima koji dodaju vrednost proizvodu. Preduslov za nastavak digitalizacije fabrike je automatizacija.

Kako vidite fabriku u 2025. godini?

I dalje sa visokim performansama, na još višem nivou automatizacije i digitalizacije i dobro razvijenim kadrovima koji će moći sve to da podrže.

Facebook komentari:
PC Press- digitalizacija zdravstva

Tagovi: , , , , , ,