BIZIT 2022

Intervju: Vladimir Vasić, Udruženje banaka Srbije – Banke za novo doba

U današnjem svetu banke su jedan od stubova biznisa. Ima ih mnogo, međusobno se takmiče, ali imaju i zajedničke interese koje ostvaruju kroz Udruženje banaka. Razgovarali smo sa Vladimirom Vasićem, Generalnim sekretarom udruženja.

PCPress.rs Image
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

Udruženje banaka Srbije, dobrovoljno poslovno udruženje, već duže od jednog veka radi na razvoju i unapređenju bankarstva. Šta su ključne aktivnosti udruženja?

Suština postojanja Udruženja banaka je da unapređuje bankarski sistem. A to znači jednu veoma široku lepezu aktivnosti, od edukacije, podizanja svesti, medijskog zastupanja, ekonomske diplomatije. Važno je razumeti da je Udruženje nesporno predstavnik banaka, ali naš posao je da bankarstvo unapređujemo, kako za račun samih banaka, tako i za račun klijenta, privrede i građana, pa i cele nacionalne ekonomije.

Banke su u prethodnoj deceniji suštinski promenile model poslovanja, zahvaljujući pre svega digitalizaciji. Koliko je napredovala digitalizacija poslovanja naših banaka i gde smo u odnosu na razvijene zemlje?

Digitalizacija je napredovala do neslućenih razmera, ali te promene su svakodnevne, pa ih ne registrujemo dovoljno. Kako bi vam danas zvučalo da na početku ovog 21. veka jedva da smo imali kartičarstvo, nismo mogli da plaćamo ni preko kompjutera, a kamoli preko mobilnog telefona. Danas većinu poslova obavljamo bez odlaska u ekspozituru, a nove generacije korisnika neće ni znati da banke postoje kao fizički objekti. Za njih će to biti samo aplikacija na mobilnom uređaju. U većini ovih koraka Srbija ide apsolutno u korak sa svetom i za to su najviše zaslužne banke koje donose najnoviju tehnologiju sa svojih matičnih tržišta.

Ipak, neke stvari se nisu promenile. Recimo dokumentacija u papirnom obliku pri zaključivanju bilo kakvog pravnog posla sa bankama je i dalje neophodna. Zašto?

Papirna dokumentacija je znatno smanjena, ali nije isključena iz upotrebe. Nemojmo zaboraviti da je bankarstvo jedna od najuređenijih grana, da je regulatorna kontrola mnogo stroža nego u drugim oblastima. Da bi bankarski sistem zadržao svoju sigurnost i pouzdanost, jer je kao takav osnov svake ekonomije; da bi se razlikovao od novih, modernih i brzih finansijskih usluga, koje jesu interesantne i upotrebljive, ali se nikako ne mogu poistovetiti sa tradicionalnim bankarstvom – zbog svega toga nužno je da zadržimo nešto od konzervativne kontrole. Postepeno se ide ka smanjivanju papirnih dokumenata, i već danas imamo mogućnost da potpišemo dokumente elektronski, i da iste dobijemo elektronskom poštom.

Pročitajte i:  Prijatelji od početka: Goran Đaković, Saga

Jedna od važnih delatnosti svake banke je kreditiranje klijenata. Kako se proces odobravanja kredita promenio od 2004. godine, kada je nastao Kreditni biro? Kakvi se u Birou podaci prikupljaju i kako se brine o njihovoj bezbednosti?

Kreditni biro je doneo revolucionarnu promenu u celokupnoj bankarskoj aktivnosti i to su osetili, kako bankari, tako i naši klijenti. Sa Kreditnim biroom kao organizacionim delom Udruženja banaka Srbije stvoren je izuzetno efikasan sistem, koji omogućava članicama da na brz, efikasan, tačan i, što je najvažnije, pouzdan način provere kreditnu sposobnost klijenata – fizičkih i pravnih lica. Sve navedeno je rezultiralo skraćenjem celokupnog procesa odobrenja usluge, kao i uštedama, kako na strani banke, tako i na strani klijenta.

Kada je u pitanju regulativa, zanimljivo je spomenuti da Srbija ima već punih godinu dana u primeni Zakon o digitalnoj imovini, dok s druge strane EU i dalje nema jedinstven pravni akt koji reguliše digitalnu imovinu, pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom. Posebno bih želeo da istaknem da naš Zakon o digitalnoj imovini obezbeđuje znatno povoljniji pravni režim od većine zakona razvijenijih država

Ono što je najvažnije je da su u sistemu Kreditnog biroa obuhvaćeni podaci o obavezama i urednosti u njihovom izmirivanju. Takođe, ukažimo da su podaci vidljivi na izveštajima Kreditnog biroa tokom trajanja usluge i još 3 (za fizička lica), odnosno 5 godina za pravna lica i preduzetnike, računajući od momenta gašenja, odnosno konačnog izmirenja obaveze. Sistem Kreditnog biroa je, po Zakonu o informacionoj bezbednosti, prepoznat kao informaciono-komunikacioni sistem (IKT) od posebnog značaja. Redovnom nadzornom proverom od strane regulatora u prvoj polovini 2022. godine potvrdjeni su najviši standardi bezbednosti informacija u sistemu Kreditnog biroa.

Pročitajte i:  GoPro: Od prvog broja zajedno

Domaći poslovni ljudi se sve češće žale da je kod nas teško ulagati novac. Kamate su minimalne, a fondovi i berza kao da i dalje rade „na rezervi“. Ima li izgleda da se tu nešto promeni?

Kamate, naravno, nisu nikakav hir ni izmišljotina banaka, one su realna ekonomska kategorija i zavise od mnogo objektivnih i merljivih faktora. Kamate su već duže vreme na rekordno niskom nivou, jer sve centralne banke žele da pokrenu privrednu i kreditnu aktivnost, a zbog niza kriza koje su pogodile globalnu ekonomiju. Već danas vidimo da se ta situacija menja. Pojavila se inflacija, opet na globalnom nivou, i kamate će postepeno da rastu, kako na pozajmice, tako i na štednju. To su prirodni ekonomski ciklusi, i premda ih teško možemo predvideti na duži rok, moramo ih očekivati.

PCPress.rs Image

Kako gledate na kriptovalute?

Jedna od važnijih stvari koju često uočavam u razgovoru sa kolegama je ta da ljudi ne prave dovoljnu razliku između termina kriptovalute, odnosno virtuelne valute s jedne strane i digitalnih tokena s druge strane. Hajde da razjasnimo tu razliku na početku. Kriptovalute predstavljaju vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. S druge strane, digitalni tokeni su takođe vrsta digitalne imovine koji označavaju bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Pročitajte i:  Prijatelji od početka: Branislav Brkić, AB Soft

Kada je u pitanju regulativa, zanimljivo je spomenuti da Srbija ima već punih godinu dana u primeni Zakon o digitalnoj imovini, dok s druge strane EU i dalje nema jedinstven pravni akt koji na nivou uredbe EU reguliše digitalnu imovinu, pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom itd. Posebno bih želeo da istaknem da naš Zakon o digitalnoj imovini obezbeđuje znatno povoljniji pravni režim od većine zakona razvijenijih država. Nadam se da ćemo kao društvo i privreda iskoristiti priliku koja nam se pružila i da ćemo pored stranog kapitala, privući i strano znanje koje nam može pomoći da od Srbije napravimo svojevrsni hab za digitalnu imovinu.

Šta možemo očekivati u nestabilnoj budućnosti po pitanju kamatnih stopa, inflacije, kursa dinara? Koliko smo podložni globalnim uticajima?

Globalizacija se već desila i nema nijednog mesta na planeti koje nije povezano sa globalnim uticajima. To svakako važi i za Srbiju. Ozbiljnu procenu je nemoguće dati, jer ona zavisi od velikog broja ulaznih podataka koji su danas apsolutno nepredvidivi. Koliko će trajati sukob u Ukrajini? U kom pravcu će ići pozicija Rusije u globalnoj ekonomiji? Izvesno je da se završio period minimalnih i negativnih kamatnih stopa, EURIBOR će ići na gore, pa i druge kamatne stope. Verujemo da taj rast neće biti drastičan, ali će ga biti.

Facebook komentari:
eFakture

Tagovi: , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published.