Iz prakse: Ubrzajte Windows

Brzine nikada dosta, a naročito kad primetite da vaš Windows nekako „posustaje“ s protokom vremena i radi sporije. To nije varka, jer se programi i dodaci za koje možda i niste znali vremenom nagomilavaju, pa nije loše da s vremena na vreme pretresete sistem i povratite barem deo početne živahnosti…

Suprotno svim savetima dežurnih pametnjakovića koji zapravo ne vole Windows, toplo preporučujemo da nikako ne isključujete Windows Update. Čak i čuvena „problematična“ ažuriranja će biti manje problematična ako dozvolite da ih Windows sam popravi. Novi sistem za ažuriranje koji stiže s majskom verzijom će sve obaviti brže i to u pozadini, uz daleko kraći period kad se računar resetuje da bi primenio ažuriranja. Ipak, ažuriranje može da prouzrokuje usporenje, pa nije loše primeniti opciju Active Hours koja će sprečiti ažuriranja u vreme aktivne upotrebe računara.

Kao i za sistem, ažuriranja su korisna i za drajvere, pa bar povremeno proveravajte opciju View optional updates. Potpuno isključivanje ažuriranja ne preporučujemo, osim kada želite da proverite neku aplikaciju ili opciju u specifičnoj verziji Windows‑a.

Nepotrebne opcije i aplikacije

Navike korisnika su različite, pa treba dozvoliti sebi slobodu da Windows prilagodite svom ukusu, pa ga time i malo ubrzate. Veliki broj korisnika smatra da je Cortana prilično frustrirajuća i bije je glas da prednjači na skali beskorisnih glasovnih asistenata. Na sreću, Cortana se lako isključuje kao jedna od aplikacija koje se automatski startuju pri logovanju korisnika. Isključite je u podešavanjima aplikacija, pa pregledajte i ostale aplikacije koje se automatski startuju, bespotrebno zauzimajući memoriju i angažujući CPU. Ruku na srce, skoro sve ove aplikacije mogu da se uključe onda kada vam zatrebaju i nema potrebe da stalno budu aktivne.

Pažljivo, dakle, pregledajte listu i odlučite koje ćete aplikacije potpuno ukloniti, jer možda niste ni znali da ste ih instalirali tj. došle su na vaš sistem uz nešto drugo. Zatim pregledajte aplikacije koje se automatski startuju i najzad aplikacije kojima ćete dozvoliti da rade u pozadini jer vam je neophodna njihova pomoć ili stalni pristup. Sigurno je da tu ima raznih „pomoćnika“ za glas, rukopis, raznih Steam‑ova, Spotify‑ja, X‑Box asistenata i ko zna čega još. Moja omiljena deaktivacija je da onemogućim Get tips, tricks, and suggestions as you use Windows – možda malo nadmeno, ali mislim da znam više od ove opcije.

Pored ovih koraka, brže dizanje sistema i brži rad dobićete i deaktiviranjem opcije Restart Apps koja se trudi da ponovo pokrene sve aplikacije i procese koji su bili aktivni kad ste poslednji put isključili ili restartovali računar. Ovu opciju naći ćete u podešavanjima (Account Settings / Sign‑in options), a nalazimo da je sasvim nepotrebna.

Higijenom protiv zaraze (i sporosti)

Novi Windows 10 pati i od potrebe da sve sinhronizuje sa vašim OneDrive nalogom. Lakši deo je da opet odete u Accounts Settings / Sync your settings i isključite sinhronizaciju podešavanja, ali u OneDrive aplikaciji morate dodatno da podesite šta će se od fajlova sinhronizovati. Ako ne želite da se bilo šta sinhronizuje, kliknite desnim tasterom na OneDrive folder, izaberite Settings i kliknite na Unlink This PC. Tu možete da podesite i koje fajlove ili foldere želite da stalno držite na (dotičnom) PC‑ju, a koje samo „u oblaku“. Ako koristite više računara, već ste shvatili da je OneDrive izuzetno korisna stvar i nećete ga isključiti.

U ovo zlo doba treba misliti i na higijenu sistema, jer svaka zaraza će barem usporiti sistem čak ako i ne prouzrokuje neke teže posledice. Zlonamerne programe možete da zakačite bilo gde, preko e‑mail‑a, surfovanjem ili (najčešće) instalacijom super‑korisnog besplatnog softvera koji vam usput instalira i malware. Ako ne spadate u one „naročito radoznale“ korisnike, sasvim je dovoljan Virus & threat protection (poznat i kao Windows Defender) koji će periodično skenirati sistem.

U istraživanju nepoznatih stvari koje opterećuju vaš računar značajno može da vam pomogne Task Manager, posebno njegov detaljniji prikaz koji će vam prikazati sve aktivne aplikacije i procese koje možete poređati po tome koliko angažuju memoriju ili procesor. Naravno, neophodno je i malo više znanja (i pregledanja) da detektujete zahtevnu aplikaciju ili proces koji troši mnogo resursa, a nije vam neophodan. Još bolji uvid u stanje sistema daje aplikacija Resource Monitor koja je sastavni deo Windows‑a. U oba ova programa možete da deaktivirate (End Task) sumnjivu aplikaciju ili proces, ali treba da računate i s tim da ćete ponekad „ubijete“ i proces koji ne poznajete, a esencijalan je za rad Windows‑a.

Pažljivo pregledajte listu i odlučite koje ćete aplikacije potpuno ukloniti, jer možda niste ni znali da ste ih instalirali

Postoji i niz opcija kojima možete onemogućiti animacije i efekte u Windows‑u, isključiti Focus Assist (notifikacije), ali te opcije više spadaju u podešavanje neometanog igranja, nego realnog ubrzanja sistema.

Lažne vesti (ne činite to)

U poplavi saveta često se provuku i saveti koji su sasvim nepotrebni, pa čak i štetni. Defragmentacija SSD diskova (bilo kog tipa) je suvišan korak. Iako kod starih, mehaničkih diskova defragmentacija može dosta da pomogne (i preporučuje se), SSD‑ovi nemaju problem smanjenja brzine zbog prostornog rasporeda fajlova. Štaviše, suviše frekventno premeštanje fajlova na SSD disku zbog defragmentacije može da skrati život samog uređaja koji ima ograničen broj upisa.

Napominjemo i da je ovaj problem ograničenog životnog veka usled ograničenog broja upisa na disk već odavno prevaziđen jer se životni vek SSD diskova računa u godinama koje su srazmerne veku ostalih komponenti i celokupnom „životu“ računara do zamene, ali opet, nema razloga da ga forsirate defragmentacijom.

Upotreba RAM diskova se više ne preporučuje. Iako popularna u vreme sporih periferija, formiranje dela RAM‑a kao disk jedinice nema smisla. Više pravog, slobodnog RAM‑a daće bolje rezultate, svako gašenje računara ili reset bespovratno uništava podatke na RAM disku, pa na kraju ipak sve morate da snimite na HDD/SSD.

Iako na desktop računarima takođe postoje energetske šeme (Power Plans), ne postoji validan dokaz da njihovo bilo kakvo „pažljivo podešavanje“ daje rezultate. Na laptopu ima smisla prištedeti bateriju, ali na desktop računaru slobodno izaberite maksimalne performanse i više ne razmišljajte o tome.

Hardver je rešenje

Usklađivanje Windows‑a s preporučenim ili barem minimalnim hardverskim zahtevima daće najbolje rezultate. To iziskuje novčano ulaganje ili čak zamenu računara, što nije popularan savet. Značajno će pomoći ako proširite memoriju barem na 8 GB iako se još uvek dosta računara prodaje s „osnovnom“ memorijom od 4 GB.

Sledeći korak je dogradnja ili zamena standardnog hard‑diska SSD‑om. Većina modernih desktop i laptop sistema ima mogućnost ugradnje M.2 SSD uređaja, ali i običan SATA SSD kao sistemski disk će značajno ubrzati računar, podizanje sistema, pa i uobičajeni rad u kome Windows s mnogo otvorenih aplikacija često upisuje privremene podatke na disk.

Treća opcija je ulaganje u savremeniju grafičku karticu. Noviji sistemi s 10. generacijom Intel procesora ili AMD Ryzen 5 generacijom će dati vrlo pristojne rezultate s integrisanom grafikom, ali starije verzije APU‑a ili integrisanih grafičkih adaptera teško izlaze na kraj sa savremenim zahtevima. Ako još volite igre, dogradnja ovakvih sistema čak i jeftinijom grafičkom karticom, koja košta 150‑200 evra, iz korena će promeniti vaš doživljaj igranja.

Kako god računate, najnovija verzija Windows‑a na što novijem hardveru, daće najbolje rezultate i kada se radi o brzini i kada se radi o funkcionalnosti. Ipak, računar ne možete menjati na godišnjoj bazi (kao telefon), pa mu povremeno posvetite malo pažnje i… on će vam biti zahvalan.