PC Press Studio

Kako zaštititi dete od internet sadržaja

Dve velike tragedije koje su se desile početkom maja navele su čitavo naše društvo i pojedince da počnu da tragaju za rešenjima onih problema za koje smatraju da su do njih doveli.

Uticaji sredstava komunikacije, društvenih mreža i medijskih sadržaja uopšte označeni su kao ozbiljna pretnja po psihičku dobrobit dece i omladine. Iako nije moguće uspostaviti jasnu  uzročno-posledičnu vezu između dvaju nezampaćenih zločina koji su potresli Srbiju i njihovih počinilaca sa okruženjem u kojem su oni odrastali, očekivano je da se svaki roditelj zapitao šta može da uradi kako bi njegovo dete bilo bezbednije i stasalo u psihički zdravu i stabilnu osobu.

Brojna pitanja i strepnje odnose se na digitalnu dimenziju odrastanja kojoj su današnja deca izložena u gotovo apsolutnom obimu, za razliku od svih prethodnih generacija, uključujući i njihove roditelje milenijumce ili pripadnike Generacije X.

Zašto se naročito paziti baš mobilnog telefona?

Jedan od najbitnijih aspekata zaštite deteta tiče se zaštite od rizika i pretnji koje mu stižu sa interneta, a naročito preko ekrana mobilnog telefona. Zašto ovom prilikom ističemo mobilni telefon kao poseban element rizika?

Odgovor je veoma jasan i tiče se životnih navika dece i mladih: čak 98 odsto pripadnika mlade generacije koristi mobilni kao primarno sredstvo informisanja, manje od polovine njih gleda vesti na televiziji dok novine, poređenja radi, čita tek svaka deseta mlada osoba (prema aktuelnom godišnjem istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije “Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji”).

Sadržaj koji dolazi na pametne telefone se po pravilu ne razlikuje od sadržaja koji stiže na Android televizore, desktop ili laptop računare ili tablete – to su sve internet sadržaji, ali ih mlađi korisnici konzumiraju ubedljivo najčešće putem mobilnih uređaja.

PCPress.rs Image

Ovi uređaji imaju dve karakteristike koje roditelju otežavaju kontrolu nad sadržajima koje njegova deca upijaju – prenosivost i funkcionisanje putem niza softverskih aplikacija. Konkretno rečeno, telefon je lako negde odneti i bez uznemiravanja gledati bez nadzora, što nije slučaj sa kućnim televizorom ili stonim kompjuterom, na primer. Sa druge strane, pri korišćenju aplikacija (umesto web pregledača), generalno je lakše sakriti istoriju i sadržaj komunikacije.

Kada dati detetu mobilni?

Na ovo pitanje postoji mnoštvo mogućih odgovora. Na žalost, domaća naučna zajednica nije proizvela referentna istraživanja na ovu goruću temu, pa se stoga moramo pouzdati u ona koja nam dolaze iz sveta. No, i ona pružaju različite zaključke, ali im je zajednička preporuka sa davanjem mobilnog telefona detetu ne treba žuriti te da je za to neophodna prethodna priprema deteta, kao i dostizanje adekvatnog stepena njegovog razvoja.

Prema istraživanju Common Sense Media, 42% dece u SAD mlađe od 10 godina ima telefon, dok se taj procenat penje na 71 za uzrast od 12 godina, odnosno na 91% za adolescente stare 14 godina, a renomirani američki Institut za dečji um (Child Mind Institute) upravo dob od 14 godina preporučuje kao optimalnu za tinejdžerov prvi smartfon.

Zašto roditelji ne postupaju po ovim preporukama?

Stručnjaci navedene ustanove smatraju da je ključni problem ogromnog društvenog pritiska na roditelje i decu da deca što pre dobiju mobilni.

Na žalost, taj pritisak je svepriutan i u našem društvu. Iako mu možda ne kupuju poseban uređaj koji će biti posebno za njega, roditelji bez pripreme i nekritički od malih nogu izlažu dete sadržajima koje ono konzumira bez ikakvog nadzora ili pojašnjavanja roditelja.

PCPress.rs Image

Pogubno hranjenje malog deteta “pomoću” mobilnog

Dr Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i tvorac NTC programa učenja, često govori o opasnostima i posledicama toga što veoma mala deca – praktično još uvek bebe – danas često jedu pred ekranom.

Pročitajte i:  Kako savremen način života ističe važnost baterije pametnih telefona

“Roditelji čak i u kafićima sede, drže kolač i hrane dete koje je u kolicima, dok ono gleda u telefon. Toga se više niko i ne stidi, ne ustručavaju se, postalo je praktično normalno” kaže dr Rajović o hranjenju ispred ekrana.

“Na predavanju, kad mi dođu roditelji i vide da je to greška, ostanu zbunjeni i pitaju kako sad? Kako da hrane dete bez telefona? Neće da jede. To znači da su već načinili dete zavisnikom – dete jeda onda kad gleda u ekran. Mama ga hrani, tata drži telefon i dete jede.” – objašnjava Rajović.

Odvojiti i vremenski ograničiti virtuelni svet

Mladi um koji se razvija ne može u potpunosti da shvati koncepte i odnose između veštačke (izmišljene) i realne stvarnosti. Opasna ponašanja, pogibija i smrt koji su deo video igara ili medijskih sadržaja (klipova) namenjenih deci i mladima nisu nešto što dete naročito razume. Da ne bi poželelo da uživo imitira ono što vidi u video klipu ili igrici, treba mu uporno predočavati razliku između ta dva sveta i rizike koje određeni postupci nose.

PCPress.rs Image

Jedan od ključnih elemenata za postizanje ovog cilja jeste i ograničavanje vremena koje dete provodi pred ekranima.

Američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti navodi da je prosečno vreme koje dete provodi pred ekranima:

  • staro 8-10 godina: 6 časova
  • staro 11-14 godina: 9 časova
  • staro 15-18 godina: 7,5 časova.

Američka Akademija pedijatara preporučuje sledeće smernice:

  • Do 2 godine: bez izlaganja ekranu osim za video ćaskanje sa bliskim osobama
  • Od 2 do 5 godina: do 1 časa dnevno, uz aktivno zajedničko gledanje sadržaja roditelja
  • Od 5 do 17 godina: 2 sata dnevno plus vreme za izradu domaćih zadataka.

Limitiranje digitalnih sadržaja vrši se striktnom zabranom da se koriste mobilni za vreme bitnih ličnih i porodičnih aktivnosti – za vreme obedovanja, razgovora između članova porodice, tokom rada (kućni poslovi, domaći zadaci) i pred spavanje.

Upotreba ekrana pred spavanje remeti normalan san, pogotovo detetov. Plavi spektar svetlosti koji ekrani emituju posebno loše utiče na obrasce dečjeg sna, a situaciju pogoršava i to da se dete ne može lako umiriti i zaspati ukoliko u krevetu “čvaka” mobilni.

Online bezbednost dece i rizici

Ne postoji magični štapić niti tačno definisan skup mera koje će vaše dete učiniti potpuno bezbednim na internetu!

Iako je ova koncepcija veoma teška za prihvatanje, bezbednost deteta u digitalnom prostoru predstavlja stepen određene izvesnosti nastupanja neželjenog događaja.

PCPress.rs Image

Jednostavnije rečeno, ako se preduzmu odgovarajuće mere, rizik po dete se smanjuje i obrnuto. Međutim, niti primena svih zamislivih mera ne garantuje da se neće desiti nešto loše, niti izostanak tih mera znači da će stvari poći po lošem.

Da biste smanjili rizik, morate se angažovati. I to ne povremeno ili kampanjski, već stalno i sistematski.

Angažman podrazumeva aktivno biranje, zajedničko gledanje i objašnjavanje sadržaja detetu, ali i ograničavanje i cenzuru onoga što nije za njega kada ono krene da samo bira šta želi da pogleda.

Online predatorstvo prestavlja direktan bezbednosni rizik po telesni i psihički integritet deteta u vidu posledica kontakata i komunikacije sa internet predatorima poput pedofila;

Pročitajte i:  Poslovni izazovi digitalnog doba: Čija je, u stvari, vaša adresa?

Sajber-maltretiranje je najčešće vid vršnjačkog nasilja koje se manifestuje u digitalnoj sferi. Iako njegovi akteri često nisu ni odrasli ni formalno kriminalci, posledice mogu biti izuzetno teške, sve do suicida;

Krađa identiteta ili osetljivih podataka ne proizvodi samo finansijske, već i duboko lične posledice po maloletnu žrtvu i njeno okruženje.

Društvene mreže i roditeljska kontrola

Prema istraživanju Centra za kreiranje politika i strategija “Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža”, više od 90 odsto mladih u dobi 18-30 godina u Srbiji informiše se preko društvenih mreža i sajtova, dok je procenat onih koji za to koriste televiziju ili novine – zanemarljiv (4,7 odnosno 0,6%).

To nam sasvim dovoljno ukazuje na činjenicu koliku veliku ulogu društvene mreže imaju u životima dece i omladine. Ako tome dodamo i količinu vremena provedenog na tim mrežama (preko 40% ispitanika “visi” na njima 3h dnevno ili više ili pak više ne može ni da prebroji te sate, a ispod 15% njih su umereni korisnici), izjava da su vaspitanje dece od roditelja i škole preuzee društvene mreže postaje sušta istina.

PCPress.rs Image

Iako društvene mreže sobom nose i određene koristi, njihova nekreitična i prekomerna upotreba dovodi se u direktnu vezu sa neželjenim posledicama koje se mogu podeliti na zdravstvene, socijalne i bezbednosne.

Rizici upotrebe društvenih mreža od strane dece

  • Mobilni uređaji nepopravljivo menjaju detinjstvo i rano formiranje ličnosti
  • Sadržaji na njima stvaraju zavisnost i onemogućavaju koncentraciju
  • Prekomerno izlaganje dovodi do ozbiljnih zdravstvenih rizika: depresije, anksioznosti, gojaznosti, nesanice, razdražljivosti
  • Podražavanje aktivnosti može dovesti do nesreća i povreda
  • Dete uronjeno u virtuelni svet imaće veće šanse za trajno narušene društvene veštine (komuniciranje, socijalizaciju, sklapanje prijateljstava, uspostavljanje partnerstava)
  • Iz prethodnog sledi rizik od deficita ili potpunog odsustva empatije – sposobnosti da se razume ili oseti drugo ljudsko biće
  • Vršnjačko zlostavljanje preko mreža može imati ozbiljne i trajne posledice
  • Dete je izloženo nepoželjnim i opasnim sadržajima i osobama

Roditeljska kontrola predstavlja izraz za skup mera i postupaka kojima se deci ukida ili ograničava pristup određenim aplikacijama i sadržajima.

Jedna od ubedljivo najpopularnijih mreža među decom (u Srbiji je koristi po pomenutom istraživanju oko ⅔ mladih) – YouTube, na mobilnom uređaju se skoro bez izuzetka gleda preko kompanijske aplikacije. Postoji, međutim, YouTube for Kids, posebna aplikacija koja omogućuje finu kontrolu nad onim što e dete moći da konzumira.

I “zloglasni” TikTok može se upodobiti objektivnim potrebama deteta. Ograničeni režim (“Restricted Mode”) sprečava izlaganje sadržajima koji nisu podesni.

Da biste uključili ili isključili režim ograničenja:

  • Unutar aplikacije idite na dugme “Profile” u dnu interfejsa
  • U Menu sekciji na vrhu ekrana pritisnite “Settings and privacy”
  • Pritisnite “Content preferences” i potom “Restricted Mode”
  • Pratite korake kako biste podesili ili uneli pristupnu šifru

Instagram, uz TikTok trenutno najpopularnija društvena mreža mladih, ima sopstveni Porodični centar u okviru kojeg možete vršiti nadgledanje naloga kog koristi vaše dete, upoznati se sa raznim rizicima i kako ih eliminisati. Srodnu platformu koristi i druga mreža u vlasništvu kompanije Meta – Facebook

Osim što svaka ozbiljnija aplikacija za instant komuniciranje i društvene mreže ima sopstveni način zaštite dečje online dobrobiti, kontrola sadržaja može se uspostaviti na još dva načina – na nivou operativnog sistema na samom uređaju i putem posebnih aplikacija kreiranih za te namene.

Kontrola na nivou operativnog sistema

Google Kids Space je platforma ove kompanije sa sadržajima prilagođenim dečjem uzrastu i interesovanjima. Međutim, ona za sada radi samo na određenim Android tabletima, ne i na telefonima.

PCPress.rs Image

Za zaštitu dece na Android pametnom telefonu, potrebno je da uđete u Podešavanja i potom odaberete sekciju Digitalno blagostanje i roditeljski nadzor. U okviru nje možete da nagledate i podešavate ograničenja vremena koje dete može da provede pred ekranom (tzv. screen time), da daljinski kontolišete konkretan uređaj pomoću Family Link aplikacije za roditelje, kao i da ograničavate pojedine Google usluge poput odobravanja pojedinih aplikacija ili filtere za sadržaj na Google Play prodavnici.

Pročitajte i:  Pratite svoje emisije ugljenika pomoću nove aplikacije

Kontrola putem posebnih aplikacija

Na tržištu postoji mnoštvo aplikacija nezavisnih proizvođača koje su namenjene monitoringu, filtriraju i blokiranju sadržaja za koje ne želite da dođu u dodir sa vašom decom. Iako među njima ima zaista odličnih, često nisu jeftine, a nađu se one koje imaju značajne manjkavosti poput toga da ne filtriraju YouTube ili TikTok.

Bark predsatvlja mini-seriju aplikacija za iOS i Android uređaje koja, između ostalog, diskretno daljinski prati dešavanja na telefonu na kojem je instalirana, geografski locira korisnika u realnom vremenu i onemogućava brisanje poruka od strane deteta/korisnika. Osim toga, identifikuje dešavanje bezbednosno kritične situacije i obaveštava roditelja porukom ili emailom o tome.

Screen Time je slična aplikacija koja ima i svoju besplatnu verziju, dovoljnu za većinu primena, a naročito je pohvalno što se kontrola gledanja YouTube video klipova ne naplaćuje posebno.

MSpy se trenutno smatra najpreuzimanijom aplikacijom za kontrolu šta dete gleda na TikToku. Ona se može instalirati daljinski, njome možete takođe na daljinu i sa drugog uređaja posmatrati šta dete gleda i vremenski ograničiti pristup ovoj društvenoj mreži. Svi klipovi koje je ono pogledalo se beleže na samom korisničkom uređaju radi kasnije analize. Međutim, treba imati na umu da je mSpy zapravo kompletna spyware aplikacija kojoj je funkcija roditeljske kontrole samo jedna od svrha. Kao takva, onda služi za totalni nadzor nad svih aktivnosti na telefonu na kojem je nevidljivo pokrenuta i sigurnosni softveri će često pokušati da je takvu uklone sa uređaja.

Deca su često pametnija od nas

Da li dete može da zaobiđe mere roditeljske kontrole?

Odgovor je: da, itekako!

Autori članka o načinima zaobilaženja roditeljskih mera nabrojali su najmanje 23 metoda za to. Neki od najčešćih su:

  • Provaljivanje PIN-a ili lozinke roditelja (većina nas koristi iste za sve moguće namene)
  • Uzimanje u ruke uređaja na kome nema zaštite
  • Menjanje parametara na kućnom ruteru
  • Vraćanje telefona na fabrička podešavanja
  • Korišćenje VPN-a
  • Igranje u offline modu

Spremite se na igru mačke i miša, ali uz svest da će vaši pokušaji da ograničite detetove digitalne aktivnosti češće biti reaktivne u odnosu na detetovu inovativnost.

Pored toga, ne bi bilo dobro da se previše uzdate samo u represivne mere. Kako je jedna od dirljivih poruka pored tragedijom pogođene škole navela – razgovarajte sa svojom decom. Mi bismo samo dodali i – slušajte ih. Možda vam izrazi poput ‘sus’, ‘noob’, ‘frag’ ili ‘respawn’ deluju strano i odbijajuće, ali to je rečnik pojmova sveta naše dece. Budemo li ga naučili, lakše ćemo prepoznati šta ona žele, čemu se raduju. šta ih uzbuđuje, a šta plaši.

Autor: Dušan Katilović

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *