Koliko je privatnost na Facebook-u ugrožena i kako da se zaštitimo?

Sve češće se po svetskim Internet portalima nailazi na ispovesti ljudi koji su odlučili da ugase Facebook nalog ili da obrišu tu aplikaciju s telefona, objašnjavajući svoju odluku brigom za privatnost. Koliko je vaša privatnost realno ugrožena i šta možete uraditi da je zaštitite?

Briga o privatnosti na najpopularnijoj društvenoj mreži na svetu nije počela odskoro. Korisnici su postavljali pitanja o svojim ličnim podacima od prvog dana, tačnije od momenta kada su pre mnogo godina otvarali svoje Facebook profile, povezivali se s bliskim i manje bliskim ljudima, delili informacije o ljubavnom i porodičnom životu i kačili fotografije koje su bile lako dostupne svima. Danas sami birate ko može da vidi svaki od postova koje objavite na svom zidu i većina ljudi bira da postovi ostanu privatni, tj. među prijateljima, dok osobe za koje ne želite da vas pronađu možete blokirati. Praktično je nemoguće da neko ko vam nije prijatelj vidi sve vaše postove i fotografije, a dostupna je čak i opcija da sami proverite kako vaš profil izgleda onima koje ne poznajete.

Privatnost u zamenu za oglašavanje

Facebook vas neprestano podseća da „proverite svoju privatnost“ i njihova podešavanja u vezi s privatnošću iznova se menjaju i unapređuju. Međutim, to je samo aspekt privatnosti u odnosu na druge korisnike mreže, šta je sa aspektom koji sakuplja mnogo više podataka o nama i čini ih dostupnim kompanijama? Izmene i poboljšanja u zaštiti uglavnom su nastajali kao posledica nezadovoljstva korisnika, a Facebook je potom menjao nivoe privatnosti, ali uglavnom u odnosu na druge korisnike, ne i oglašivače.

Sve napade na Facebook u vezi s privatnošću korisnika predstavnici ove društvene mreže uglavnom su branili tako što su objašnjavali da se ovi podaci koriste za marketing, što svakodnevno vidimo na delu. Čuva se sve što korisnik lajkuje, podeli i prokomentariše, a pre godinu dana uveden je i tzv. Facebook pixel koji sakuplja informacije o posetiocima svih sajtova koji su ovaj kod instalirali. Na osnovu tih podataka kompanije imaju mogućnost plasmana oglasa koji bi tog korisnika mogli interesovati. Za marketing ovo je donelo neverovatnu revoluciju u industriji u kojoj je „što više reklama na TV‑u“ bilo jedino merilo uspeha. The Telegraph je nedavno objavio da će, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, Facebook moći da odredi čak i kojoj društvenoj klasi pripadate, što se ponovo odnosi na oglašavanje, tj. mogućnost kompanije da ne reklamira najnoviji model Mercedesa onima koji ne mogu da ga priušte i na taj način optimalno rasporedi svoj marketinški budžet.

Pročitajte i:  Content marketing i skretanje pažnje

Ono što kompanije, tačnije svako ko je ikada pustio oglas na Facebook‑u, zna o vama nije vaš psihološki profil, već se oglašavanje raspoređuje po principu interesovanja. Niste, kaže Facebook, targetirani vi kao jedinka, već interesovanje koje pripada vama. Dakle, istina je, vaši podaci se sakupljaju, ali osim ako niste teoretičar zavere, „tamo negde“ ne postoji fajl sa opisom vaše ličnosti. Nije tajna da u celoj priči Facebook najviše profitira, ali s njim su i mnogi drugi dobili priliku da se njihov glas čuje, priliku koju nikada ne bi dobili u svetu bez društvenih mreža. Ljudi su izgradili poslove zahvaljujući Facebook‑u, povezali se s prijateljima i porodicom širom sveta i dobili mogućnost da iskažu svoje mišljenje van komentara na nasumičnim sajtovima.

Facebook ubrzano gubi korisnike

Poslednji podaci pokazuju da generaciju Z, tačnije mlade između 12 i 24 godine, Facebook uglavnom ne zanima. Kompanija eMarketer  nedavno je objavila podatke da je Facebook u 2017. izgubio čak 2,8 miliona korisnika mlađih od 25 godina. Istraživanje Infinite Dial, koje prati korišćenje Facebook‑a od 2008, objavilo je podatke prema kojima je redovna poseta ovoj društvenoj mreži nakon rekordnih 67 odsto od ukupnog broja korisnika u Americi 2017, pala na 62 odsto u 2018. Ironično, najveći razlog za ovo je odvajanje dela News Feed‑a na kome su kompanije i medijski servisi plasirali informacije u tzv. Explore Feed. U želji da zaradi više i umanji štetu za koju je optužen nakon predsedničkih izbora 2016. godine, a pod izgovorom da će korisnici time dobiti više sadržaja svojih prijatelja, Facebook je postao manje relevantan tim istim korisnicima. Međutim, ova istraživanja pokazuju da ljudi samo sa Facebook‑a prelaze na druge mreže. Pre svega na Instagram (koji je, doduše, takođe deo Facebook‑a), a na kojem, zahvaljujući „nestajućim“ story‑jima, ljudi dele daleko više nego što su ikada do sada na Facebook‑u.

Pročitajte i:  Sistemom prepoznavanja lica do budnih učenika

Da li je sve krivica Facebook‑a?

Facebook je mlada kompanija koja nudi nove usluge, kakve nikad pre nisu bile ponuđene na tržištu. Greške su neminovne, jer nema prethodnih primera na koje bi se mogli ugledati, već sve rade prvi put i pokušavaju da izbalansiraju iskustvo korisnika s profitom koji dobijaju zahvaljujući oglasima. Šta kada te iste oglase plati neko kome nije u interesu da proda proizvod, već društvene promene? Na Facebook je pala krivica za to što je Donald Trump pobedio na američkim izborima, jer u zemlji koja ceni slobodu govora i nezavisnost medija, ova mreža nije izabrala da cenzuriše neproverene vesti. Facebook je optužen jer nije proveravao odakle reklame i vesti stižu, pa je tako Rusija (navodno pomoću makedonskih tinejdžera) pomogla pobedu republikanskog kandidata. Iako je prve signale i sumnjive oglase pokušao da prijavi FBI‑ju, Facebook je postao žrtveno jagnje u industriji koju je sam stvorio i gde ljudi biraju da čuju samo ono što žele da čuju i što im se servira. Kao veoma velika kompanija i „medijski servis“ ispali su naivni misleći da neko priliku precizno targetiranog i jeftinog oglašavanja neće iskoristiti i u druge svrhe.

Pročitajte i:  Apple iOS transparentniji od Facebook-a

Mnoge države, pre svega Nemačka, konstantno pooštravaju zakone o upotrebi ličnih podataka, ulažu prigovore žaleći se da Facebook svoje uslove korišćenja ne predstavlja dovoljno jasno i transparentno. Evropska uredba o zaštiti privatnosti, poznata kao General Data Protection Regulation (GDPR), koja 25. maja ove godine stupa na snagu, za cilj ima da zaštiti privatnost svojih građana (i) time što će nametnuti određena ograničenja Facebook‑u. Internet kompanije su, prema ovoj uredbi, dužne da prijave narušavanje privatnosti korisnika u roku od 72 sata, kao i da dozvole korisnicima da eksportuju sve podatke, pa i da ih obrišu. Sve kompanije koje ne omoguće korisnicima da „budu zaboravljeni na Internetu“ biće kažnjene novčano sa četiri posto godišnje zarade ili 20 miliona evra.

Šta možemo da uradimo da se zaštitimo?

Facebook nije obavezan i uvek možete da ne otvorite nalog ili da postojeći nalog obrišete, a da biste bili sigurni da je vaša privatnost zaštićena, možete redovno da proveravate stavke u Podešavanjima privatnosti i brišete sve što ne želite da drugi vide i koriste u svrhu profita. Takođe, možete i da smanjite posetu Facebook‑u na najmanju meru i da na njemu delite što manje informacija.

Mnogi nemaju problem s tim da informacije o njima budu dostupne Facebook‑u i njegovim oglašivačima, mnogi vole da postavljaju statuse, dele fotografije i lične informacije. I to je, naravno, vaš slobodan izbor. Sve što postavite i lajkujete na Facebook‑u ostaje zabeleženo na ovaj ili onaj način, a s obzirom na to da je oglašavanje veoma jeftino i lako, svako ko želi da zaradi to će iskoristiti. Korišćenjem Facebook‑a naša privatnost jeste ugrožena, ali samo u onoj meri u kojoj mi sami dozvoljavamo. Uostalom, na to smo sami pristali kada smo se složili s njihovim uslovima korišćenja i počeli da lajkujemo i postavljamo statuse…

Ana Eraković

(Objavljeno u PC#252)

Facebook komentari:
Kaspersky Lab
Tagovi: , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *