Koliko nam donosi IT?
U digitalizaciji poslovanja, razvoju cloud‑a i mnogim oblastima primene vrhunskih tehnologija, naročito u javnom sektoru, značajno zaostajemo za razvijenim zemljama. Međutim, pojedinci i neke domaće kompanije ostvaruju vrhunske IT rezultate, koje vredi pomenuti…
Početkom ove godine obavljena je anketa Najveći IT uspesi – ideja je bila da se izdvoje pojedinci i kompanije koji su u prethodnom periodu značajno doprineli napretku i afirmaciji informacionih tehnologija. Da vidimo ko je, po oceni učesnika ankete, uradio najvažnije stvari u domaćem IT‑ju.
Razvoj i inovacije
Otvoren je Naučno‑tehnološki park Beograd (NTP Beograd) Osnivači su Republika Srbija i Grad Beograd i to je sada pravo mesto za tehnološki razvoj i inovacije. Objekat je namenjen rastućim tehnološko‑razvojnim kompanijama i malim novoosnovanim firmama. Ciljevi su stvaranje novih startup kompanija, ubrzavanje tehnološkog razvoja zemlje, transfer znanja i tehnologija, komercijalizacija inovacija, zapošljavanje mladih i jačanje kapaciteta naučne zajednice.
U Parku je raspoloživo oko 11.000 kvadratnih metara fleksibilnog prostora s modularnim jedinicama, salama za konferencije i snažnom Internet konekcijom. Raspisan je konkurs i krajem prošle godine primljeno je 13 kompanija zainteresovanih da u tehnološkom parku razvijaju svoje projekte i koriste servise parka. Ne samo stručna nego i šira javnost, očekuje da će NTP Beograd postati velika razvojna šansa Beograda i Srbije.
Pedeset medalja mladim informatičarima i matematičarima Informatičari i matematičari iz Srbije osvojili su u 2015. godini na inostranim takmičenjima ukupno 50 medalja. To potvrđuje da u Srbiji postoje izuzetno talentovani učenici, ali i dobri nastavnici koji ih pripremaju za takmičenja. Poslednjih godina sve je bolja medijska promocija osvajača medalja, ali i dalje postoji problem motivacije da oni posle uspešnog školovanja ostanu i rade u Srbiji.
U javnom sektoru
Podnose se samo elektronske poreske prijave Poreska uprava Srbije tokom 2015. godine primila je i obradila oko milion prijava za porez na dodatu vrednost (PDV) i oko četiri miliona pojedinačnih poreskih prijava o obračunatim porezima i doprinosima.
Primena elektronskih poreskih prijava omogućila je da se u vrlo kratkom roku digitalizuju i racionalizuju skoro svi poreski poslovi u preduzećima i samoj Poreskoj upravi. Desetine hiljada ljudi više ne odlaze na šaltere i ne podnose papirnu dokumentaciju. Podignut je kvalitet dokumentacije, jer se ona interaktivno proverava između Poreske uprave i preduzeća. Svi dokumenti potpisuju se isključivo elektronski. Smanjeni su troškovi u Poreskoj upravi i kod poreskih obveznika, a povećana je i ubrzana naplata poreza.
Ukupni efekti su veliki i značajni za domaću privredu, građane, državu i društvo u celini. Elektronsko podnošenje poreskih prijava veliko je unapređenje načina komuniciranja privrede i građana s Poreskom upravom i rada same službe Poreske uprave.
Rast portala eUprava Na kraju 2015. godine, na portalu www.euprava.gov.rs nalazilo se oko 550 elektronskih servisa, registrovano je 315.000 korisničkih naloga, a tokom 2015. je podneto oko 1.850.000 zahteva za korišćenje portala. Po broju servisa, naš portal približava se onima u razvijenim zemljama. Potrebno je obezbediti da se što više usluga u potpunosti realizuje na portalu.
Porast primene računara i Interneta Republički zavod za statistiku objavio je da je računare u Srbiji 2015. godine posedovalo 64,4% domaćinstava, što je za 2,5% više nego 2014. godine. Takođe, 63,8% domaćinstava ima Internet priključak, što je za 1% više nego 2014. godine. U Srbiji sva preduzeća s najmanje 10 zaposlenih koriste računare i Internet priključak. Do izvesnog porasta došlo je uprkos lošem uticaju ekonomske krize.
Uspešni poduhvati
Pomenimo i to da je konačno usvojena Strategija razvoja eUprave za period od 2015. do 2018. godine i da je završena digitalizacija televizije, tj. oslobođen frekvencijski spektar koji su za 105 miliona evra kupili mobilni operatori Telekom Srbija, Telenor i VIP Mobile.
Vrednost izvoza softvera iz Srbije dostigla je 400 miliona evra. U svetu su poznata naša softverska rešenja za nadzor velikih mrežnih sistema, energetsku efikasnost, digitalnu medicinu, upravljanje dokumentacijom, ali i neke uspešne igre i aplikacije za zabavu. Izneti primeri pokazuju samo neke pojedinačne uspehe, ali jasno je da se informatička scena u Srbiji značajno menja nabolje i konstantno unapređuje.
Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije
