TrendMicro

Kompjuteri identifikuju lica na isti način kao ljudi

Kada veštačka inteligencija ima zadatak da vizuelno identifikuje objekte i lica, ona dodeljuje određene komponente svoje mreže prepoznavanju lica — baš kao i ljudski mozak.

PCPress.rs Image

Čini se da ljudski mozak mnogo brine o licima . Neuroni su toliko dobri u svom poslu da većina nas može lako da prepozna hiljade pojedinaca. Sa veštačkom inteligencijom, računari sada mogu da prepoznaju lica sa sličnom efikasnošću – a neuronaučnici sa MIT-ovog McGovern instituta za istraživanje mozga otkrili su da računarska mreža obučena da identifikuje lica i druge objekte otkriva iznenađujuću strategiju nalik mozgu da ih sve sortira.

Ovo otkriće, objavljeno 16. marta 2022. u časopisu Science Advances, sugeriše da su milioni godina evolucije koji su oblikovali kola u ljudskom mozgu optimizovali naš sistem za prepoznavanje lica.

„Rešenje ljudskog mozga je da odvoji obradu lica od obrade objekata“, objašnjava Katharina Dobs, koja je vodila studiju u laboratoriji McGovern istraživača Nancy Kanwisher, profesora kognitivne neuronauke Walter A. Rosenblith na MIT-u.

Isto je uradila i veštačka mreža koju je obučila. „I to je isto rešenje za koje pretpostavljamo da će pronaći svaki sistem koji je obučen da prepoznaje lica i kategoriše objekte“, dodaje ona.

Pročitajte i:  Meta radi na pronalaženju načina čitanja misli pomoću veštačke inteligencije

Funkcionalno specifični regioni mozga

PCPress.rs Image

Pre više od 20 godina, Kanwisher i njene kolege otkrile su malu tačku u temporalnom režnju mozga koja posebno reaguje na lica.

Kanwisher kaže da je, dok je istraživala kako je ljudski mozak organizovan, uvek bila radoznala o razlozima za tu organizaciju. Da li mozgu zaista treba specijalna mašinerija za prepoznavanje lica i druge funkcije?

Dobs, koja je sada vođa istraživačke grupe na Univerzitetu u Nemačkoj, sastaviila je stotine hiljada slika pomoću kojih je trenirala duboku neuronsku mrežu u prepoznavanju lica i objekata. Kolekcija je uključivala lica više od 1.700 različitih ljudi i stotine različitih vrsta predmeta, od stolica do čizburgera. Sve ovo je predstavljeno mreži, bez naznaka šta je šta. „Nikada nismo rekli sistemu da su neka od njih lica, a neka objekti. Dakle, to je u suštini samo jedan veliki zadatak”, kaže Dobs.

Kako je program naučio da identifikuje objekte i lica, organizovao se u mrežu za obradu informacija koja je uključivala jedinice posebno posvećene prepoznavanju lica. Kao i mozak, ova specijalizacija se desila tokom kasnijih faza obrade slike.

Pročitajte i:  Umetničko delo generisano veštačkom inteligencijom koje je osvojilo 1. nagradu izaziva kontroverze

Nije poznato kako mašina za obradu lica nastaje u mozgu u razvoju, ali na osnovu svojih nalaza, Kanwisher i Dobs kažu da mreže ne zahtevaju nužno urođeni mehanizam za obradu lica da bi stekle tu specijalizaciju.

 

Izvor: scitechdaily

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , ,