Litecoin, mlađi brat bitkoina

Interesovanje za bitkoin obuhvatilo je i druge digitalne valute, poput ethereuma i litecoina, te ih uvuklo u vrtlog moderne zlatne groznice. Tako je litecoin 11. decembra dostigao vrednost od 325 dolara (da bi ova ponovo pala, a na 267,08 dolara koliko iznosi u trenutku pisanja), što nije zanemarljiv napredak, budući da je na početku godine vredeo tek četiri dolara.

Litecoin je kreiran 2011. godine, kao alternativa bitkoinu, a funkcioniše na decentralizovanoj mreži blockchain, samo što, za razliku od bitkoina, može da proizvede blok informacija, koji uključuje enkriptovane podatke, te detalje o transakcijama, a na svaka dva minuta, što je četiri puta brže od bitkoina. Litecoin postoji mnogo duže od drugih alternativa, poput ethereuma and bitkoin cash valute, a, kao i one, može da se koristi za sigurno čuvanje fizičkog novca, koje ne zahteva imena korisnika ili detalje o bankovnim računima. Važno je i da je prilično brži, te zahteva manje energije od bitkoina, te i to da su naknade za transakcije znatno niže, obično manje od jednog dolara.

Pročitajte i:  Maroko gradi vetropark za rudarenje bitcoina

Ovu digitalnu valutu razvio je Charlie Lee, nekadašnji inženjer u Google-u, a tako što se interesovao za kod bitkoina, te želeo da o njemu više sazna. Nazvao ga je „srebrom, u odnosu na bitkoin zlato“, a sada je direktor inženjerskog odeljenja u okviru najveće platforme za trgovinu kriptovalutama – Coinbase.

Ako se uzmu u obzir sve informacije, rast vrednosti litecoina bio je ove godine brži od rasta vrednosti bitkoina. Jedni tvrde da je upravo interesovanje za bitkoin doprinelo tome, dok drugi misle da se radi o tome da investitori žele da ulažu u različite kriptovalute, te se bar donekle osiguraju ako jedna od njih doživi krah. Rastu vrednosti je donekle doprinelo i angažovanje kreatora valute, budući da se Lee, za razliku od onih koji podržavaju bitkoin, tokom godine pojavljivao na svim velikim konferencijama, te govorio o značaju litecoina, i njegovim mogućim primenama.

Do litecoina se dolazi na sličan način kao i do bitkoina – kupovinom skupog super-računara koji bi se koristio za rudarenje (što nije realan scenario za većinu običnih smrtnika, budući da je, pored cene računara, tu i nezanemarljiva suma koja bi morala da se izdvoji za plaćanje električne energije), ili preko platformi za razmenu kriptovaluta, te bitkoin ATM-a, koji funkcionišu kao običan ATM, te omogućavaju uplatu novca koji bi se koristio za kupovinu kriptovaluta. Naravno, neophodno je i da se otvori digitalni novčanik na sajtovima poput Blockchain.info, te tako stvori prostor za čuvanje kriptovaluta.

Pročitajte i:  Vrednost kriptovaluta na dan 21.8.2018.

Izvor: The Telegraph

Facebook komentari: