Najveće postrojenje za direktno hvatanje ugljen-dioksida na svetu upravo je počelo sa radom
Postrojenje može da uhvati oko 36.000 tona CO2 godišnje, ali to je samo kap u moru.
Mamut
Kompanija je upravo otvorila najveće postrojenje za hvatanje ugljen-dioksida na svetu na Islandu, nadmašujući sopstveni rekord u količini CO2 koji može izvući iz vazduha. Prethodno postrojenje kompanije, Orca, izvlačilo je oko 4.000 tona CO2 iz atmosfere godišnje. Novo postrojenje može da obradi gotovo deset puta više.
Postrojenje se zove Mamut i ponosi se sa 72 industrijska ventilatora koji mogu izvaditi 36.000 tona CO2 iz vazduha svake godine. Baš kao i sa Orcom, CO2 se ne reciklira. Skladišti se pod zemljom i na kraju se zarobljava u kamenu, trajno uklanjajući ga iz okoline. Postrojenje se zapravo nalazi na uspavanom vulkanu. Lokacija je odabrana zbog blizine geotermalne elektrane Hellisheidi, koja se koristi za napajanje ventilatora postrojenja i zagrevanje hemijskih filtera kako bi se izdvojio CO2 sa vodenom parom.
Nakon izdvajanja, CO2 se razdvaja od pare, komprimuje i rastvara u vodi. Na kraju se pumpa 700 metara pod zemlju u vulkanski bazalt. Ovaj spoj reaguje sa magnezijumom, kalcijumom i gvožđem u steni da bi formirao kristale, koji postaju čvrsti rezervoari CO2.
Švajcarski startup Climeworks je opet uspeo
Međutim, to nije krajnje rešenje za klimatske promene. To je jedva primetno. Da bi svet postigao “ugljeničnu neutralnost” do 2050. godine, “trebalo bi da uklonimo nešto poput šest do 16 milijardi tona CO2 godišnje iz vazduha“, rekao je osnivač Climeworksa Jan Wurzbacher, pema izveštaju CBS News-a.
Tu leži problem. Ovo postrojenje, najveće te vrste sa velikom razlikom, može uhvatiti do 36.000 tona CO2 iz vazduha svake godine. To predstavlja samo 0,0006 procenata od potrebne minimalne godišnje granice uklanjanja kako je naznačio Wurzbacher. Naravno, postoje i druga postrojenja, ali sva njih zajedno ne prave ozbiljan udarac u onome što je potrebno da nas izvuče iz problema.
U tom smislu, Wurzbacher je molio druge kompanije da preuzmu inicijativu. Climeworks ima za cilj da do 2030. godine premaši milione tona uhvaćenog CO2 godišnje i milijardu do 2050.godine. Glavni tehnološki direktor kompanije, Karlos Haertel, rekao je da je moguće skaliranje procesa na globalnom nivou, ali zahteva političku volju da se podrži inicijativa.
Bajdenova administracija je nedavno obećala 4 milijarde dolara da pokrene industriju u Sjedinjenim Državama i odredila 1,2 milijarde dolara za dva velika projekta. Američko ministarstvo energetike takođe je pokrenulo program pod nazivom “Carbon Negative Shot“, sa ciljem podsticanja razvoja pristupačne tehnologije hvatanja ugljen-dioksida.
Metoda hvatanja ugljen-dioksida koju primenjuje Climeworks samo je jedan od mnogih pristupa. Ovi procesi variraju od gomila blokova od krečnjaka koji upijaju CO2 poput sunđera do gigantskih balona sa vrućim vazduhom koji zamrzavaju i zarobljavaju hemijski spoj.
Obnavljanje šuma je još jedna opcija, što je nešto što su kompanije poput Apple-a i Goldman Sachs-a isprobale. Koji je najbolji? Svi zajedno primenjeni u globalnoj razmeri.
Izvor: Engadget
